Барок — разлика између измена

16 бајтова уклоњено ,  пре 8 месеци
м
razne izmene; козметичке измене
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
м (razne izmene; козметичке измене)
{{bez_inlajn_referenci}}
'''Барок''' или '''бароко''' (наравно из [[португалски језик|порт.]] -{''pérola barroca'' }- – перла неправилног облика) је [[уметност|уметничко]]-[[Култура|културни]] период, који је владао у [[Европа|Европи]] између година [[1600]]. и [[1750]]. Настао је у [[Италија|Италији]] и проширио се по целој Европи и њеним [[колонија]]ма.
 
[[Датотека:Peter_Paul_Rubens_-_The_Adoration_of_the_Magi_-_WGA20244.jpg|мини|десно|250п|''Обожавање Христа'' од [[Петер Паул Рубенс]]а.]]
Настанак израза „барок“ тумачи се двојако. По једнима, он потиче од назива за неправилан драги камен који су од шеснаестог века користили јувелири у [[Португалија|Португалији]], док по другима овај назив је настао од имена четвртог облика друге фигуре [[схоластика|схоластичког]] [[силогизам|силогизма]] („свако П је М; неко С није М, дакле неко С није П“ — „сви лудаци су тврдоглави; неки људи нису тврдоглави, дакле, неки људи нису лудаци“).
 
Још око 1570. године у [[италијански језик|италијанском језику]] по аналогији са наведеним формално-[[логика|логичким]] значењем појављује се израз „барокни судови“ у смислу нетачни, бесмислени судови. У седамнаестом и осамнаестом веку користи се у многим језицима као ознака за лош укус, неправилну уметност и сл. У историју уметности уводи га [[Јакоб Буркхарт]] (''Цивилизација ренесансе у Италији'', 1860) као ознаку за декаденцију високе [[ренесанса|ренесансе]] у развијеној архитектури [[контрареформација|противреформације]] у [[Италија|Италији]], [[Њемачка|Немачкој]] и [[Шпанија|Шпанији]]. На поље [[књижевност]]и преноси се готово случајно: [[Италија|италијанскииталија]]нски писац [[Ђозуе Кардучи]] објављује те исте [[1860]]. есеј с насловом ''Барок писаца из 17. века'' (-{''Barocco dei secentisti''}-), а у наредним деценијама срећемо га слично употребљеног у Шпанији, затим код [[Фридрих Ниче|Ничеа]], који пише да се „барокни стил појављује увек када велика уметност почиње да опада“. Од њега почиње и касније готово инсистентно везивање одлика барока за неке периоде [[античка уметност|античке уметности]], па и [[књижевност]]и (нарочито често у „сребрном добу“ латинске књижевности).
 
Суштински прелом у коришћењу овог термина представља појава књиге [[Хајнрих Велфлин|Хајнриха Велфлина]] ''Ренесанса и барок'' [[1888]]. године: у њој је он не само аналитички приказао развој овог стила у [[Рим]]у, већ размотрио и могућности примене овог термина у [[историја|историји]] књижевности и музике. Након овог [[Хајнрих Велфлин|Велфлиновог]] позитивног вредновања барокне уметности уследио је низ студија из [[историја|историје]] [[ликовне уметности|ликовних уметности]], нарочито у Немачкој, али је његов покушај да термин пренесе и на књижевност остао неопажен. Права поплава студија у којима се тумаче барокне појаве појавила се пошто је [[Хајнрих Велфлин|Велфлин]] [[1915]]. објавио ''Принципе историје уметности'', у којима смену [[ренесанса|ренесансног]] и барокног принципа тумачи као темељни принцип развоја [[уметност]]и. После [[Први светски рат|Првог светског рата]] у Немачкој се појављује низ студија о бароку у немачкој литератури у [[17. век]]у, [[антологија|антологије]] [[поезија|поезије]] из тога доба и сл. То није случајно: сличности тога тренутка са оним у 17. веку, после [[Тридесетогодишњи рат|Тридесетогодишњег рата]], као и оновремене [[експресионизам|експресионистичке]] поезије с барокном довели су до разумевања барока заснованом на истина анисторичном паралелизму, али и на наглој појави могућности прихватања уметности раније презиране због њених конвенција, због њених тобоже неукусних [[метафора]], [[алегорија]], морбидних или сензуалних тема. У другој и трећој деценији [[20. век]]а термин барок врло је широко прихваћен у студијама књижевности, нарочито у делима Италијана [[Марио Прац|Марија Праца]] и, посебно, великог [[естетика|естетичара]] [[Бенедето Кроче|Бенедета Крочеа]]. У [[Србија|српској]] и [[Хрватска|хрватској]] [[историја књижевности|историји књижевности]] шира употреба овог термина појављује се тек после [[Други светски рат|Другог светског рата]], пошто га је још 1908. употребљавао [[Драгутин Прохаска]], у студијама [[Андрија Анђал|Андрије Анђала]] и, много шире, у радовима о [[дубровачка књижевност|дубровачкој књижевности]] 17. века [[Драгољуб Павловић|Драгољуба Павловића]].
[[Датотека:Saint Peter's Square from the dome.jpg|мини|лево|250п|Ђан Лорензо Бернини, Трг св. Петра у [[Рим]]у, 1675. године поглед с цркве св. Петра]]
 
Барокни град основан је на војној логици и остварен је у радијалном плану (Париски ''-{L'Etoile}-'' = звезда), обично је осмоугаоне основе с широким авенијама (Јелисејска поља, ''-{Champs-Élysées}-'', у [[Париз]]у = моћ богатих у кочијама). Град се шири око квадратних или кружних [[trg|тргова]] окружених вишеспратницама с неуредним зачељима.
 
Тргови су главни елемент барокног урбанизма, углавном су затворени, елиптичних основа, динамизираног простора, организовани помоћу вертикалних доминанти ([[стуб|ступови]], [[обелиск]], [[Фонтана|фонтане]] – [[Ђовани Лоренцо Бернини|Бернинијева]] ''Piazza Navona'', [[Rim]]). Најпознатији је свакако ''[[Трг св. Петра]]'' Бернинија, из [[1657]]. године. То је [[елипса]]сти трг са четвероструком колонадом са стране и отвореном улицом насупрот фасаде [[Црква св. Петра|св. Петра]]. Са обе стране обелиска у центру трга налазе се две фонтане. Колонада ступова има двојну функцију: омеђава трг, и уједно га оставља приступачним. Постигнута је равнотежа затвореног и отвореног простора.
* {{wikicite|ref={{harvid|Ducher|1988}}|reference=Ducher, Robert. ''Caractéristique des Styles''. Paris: Flammarion.}}. {{page|year=1988|isbn=978-2-08-011539-3|pages=}}
* Gardner, Helen, Fred S. Kleiner, and Christin J. Mamiya. ''[[Gardner's Art Through the Ages]]'', 12th edition. Belmont, CA: [[Thomson/Wadsworth]]. {{page|year=2005|isbn=978-0-15-505090-7|pages=}} (hardcover)
* {{Cite book| ref=harv|title=A Natural History of the Piano: The Instrument, the Music, the Musicians – From Mozart to Modern Jazz and Everything in Between|first=Stuart|last=Isacoff|publisher=Knopf Doubleday Publishing|year=2012}}
* Prater, Andreas, and Bauer, Hermann, ''La Peinture du baroque'' (in French), Taschen, Paris. {{page|year=1997|isbn=978-3-8228-8365-5|pages=}}
* Tazartes, Maurizia, ''Fontaines de Rome'', (in French) Citadelles, Paris. {{page|year=2004|isbn=978-2-85088-200-5|pages=}}
* [[Gregg Lambert|Lambert, Gregg]], ''Return of the Baroque in Modern Culture''. Continuum. {{page|year=2004|isbn=978-0-8264-6648-8|pages=}}.
* [[John Rupert Martin|Martin, John Rupert]]. ''Baroque''. Icon Editions. {{page1|location=New York|publisher=Harper and Rowe|year=1977|isbn=978-0-06-435332-8|pages=}} (cloth). {{page|year=|isbn=978-0-06-430077-3|pages=}} (pbk.)
* {{Cite book| ref=harv|last=Palisca |first=Claude V. |title=Baroque Music |edition=3rd |series=Prentice Hall History of Music |year=1991 |origyear=1961 |publisher=Prentice Hall |location=Englewood Cliffs, N.J. |isbn=978-0-13-058496-0 |oclc=318382784 }}
* [[Heinrich Wölfflin|Wölfflin, Heinrich]]. ''Renaissance and Baroque'' (Reprinted 1984; originally published in German, 1888) The classic study. {{page|year=1964|isbn=978-0-8014-9046-0|pages=}} <!--This is from a 1967 Cornell University edition
according to Amazon.-->
* [https://web.archive.org/web/20180902092035/http://www.sentieridelbarocco.it/ Сицилијански барок.]
* [http://www.all-art.org/history252_contents_Baroque_Rococo.html Barok na „Историја уметности“.]
* [https://web.archive.org/web/20120210002039/http://www.haberarts.com/mytime.htm#baroque Есеји о барокној уметности]
* [https://web.archive.org/web/20070624152123/http://www.antiquestopic.com/the-baroque-style-1620-1700/ Барокни стил и утицај Луја XIV.]
 
{{Покрети у уметности}}
 
[[Категорија:Барок|! ]]
[[Категорија:Уметност]]
[[Категорија:Историја уметности]]
1.572.075

измена