Узбекистан — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м . |
м razne izmene; козметичке измене |
||
Ред 28:
| временска зона = +5
| химна = -{[[Химна Узбекистана|Устај, слободна моја земљо]]}-<br />Serquyosh hur o‘lkam
[[Датотека:Uzbekistan anthem.ogg|
| домен = .uz
| позивни број = 998
Ред 87:
{{Главни чланак|Демографија Узбекистана}}
[[Датотека:Uzbekistan demography.png|250п|мини|десно|Пораст броја становника у периоду између [[1992]]. и [[2003]].]]
[[Датотека:Tajiks of Uzbekistan.PNG|
[[Датотека:Uzbek Kids.JPG|мини|
Узбекистан је средњоазијска земља са највећим бројем становника (више од 26 милиона душа). [[Узбеци]], који говоре туркијским језиком, чине 80 % становништва. [[Руси]] су најбројнија национална мањина са 6 % учешћа у укупној популацији (њихов број је у сталном паду од средине осамдесетих). За њима следе [[Таџици]], [[Козаци]], [[Татари]] и [[Каракалпаци]]. Највећи број Руса живи у [[Ташкент]]у и другим индустријским центрима. Таџици су концентрисани у древним градовима Бухари и Самарканду. Највећи број Каракалпака живи у аутономној републици [[Каракалпакија]].
Ред 128:
== Привреда ==
[[
Прве године независности Узбекистана биле су као у осталим пост-совјетским републикама стресне с драстичним падом [[Бруто домаћи производ|БДП]]-а и животних услова. [[Инфлација]] се првих година кретала око 1000%, али се од 1995. почела успешно контролисати<ref>[https://archive.is/20120722075806/mfa.uz/eng/inter_cooper/econ_org/Inter_MF/ Uzbekistansko ministarstvo vanjskih poslova u stabilizaciji uz pomoć MMFa]</ref> тако да се у последњој деценији креће испод 10%.
Ред 136:
Најважнија пољопривредна грана Узбекистана је узгој [[памук]]а којега се данас производи око 3,5 милиона тона што ову државу чини другим највећим светским произвођачем памука без обзира на постепено смањење производње због државне политике да се мора постићи прехрамбена независност тако да је узгој житарица повећан 60% на штету памука. Осим памука који чини 17% свих извозних производа Узбекистан још се узгаја и извози [[свила|свилу]], [[воће]] и [[поврће]] које чине још додатних 8% извозних производа. Свеукупно пољопривреда чини 24% државног БДП-а,<ref name=uzstat>[http://www.stat.uz/ State Committee of the Republic of Uzbekistan on statistics] 2006 {{Simboli jezika|ru}}</ref> док се још 8% добије индустријском обрадом пољопривредних плодова.<ref>MMF, ''Republic of Uzbekistan: Poverty Strategy Reduction Paper'', MMF Country Report 08/34, januar 2008.</ref>
Осим пољопривредне независности други основни темељ узбекистанске економије је државна модернизација. Како би се то што успешније и брже постигло држава се у другој половини 90-их отвара западној [[Европа|Европи]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]]
Тренутно најважније индустрије у земљи јесу производња аутомобила Даеву, односно [[Џенерал моторс]] Шевролет и транспортних авиона [[Иљушин]] који су за разлику од руских путничких авиона веома тражени на светском тржишту, што је довело до несугласица између [[Русија|Русије]] и Узбекистана по питању поделе добити од послова (средиште компаније Иљушин је у Русији, а фабрика у Узбекстану) и жеље [[Москва|Москве]] да сву производњу пресели на своју државну територију.<ref>[http://www.spacewar.com/reports/The_Sino-Russia_Il-76_Row_999.html The Sino-Russia Il-76 Row]</ref>
Ред 168:
{{CIS}}
[[Категорија:Узбекистан|
[[Категорија:Државе у Азији]]
| |||