Пупољак — разлика између измена

116 бајтова уклоњено ,  пре 2 године
м
razne izmene; козметичке измене
(Спашавам 0 извора и означавам 1 мртвим. #IABot (v2.0beta15))
м (razne izmene; козметичке измене)
 
Пупољак, у ствари представља, млад, још недовољно развијен крај једног [[Изданак|изданка]] или изданака.
У зависности од места на [[Биљке|биљци]], пупољци се означавају различито. Пупољак који се налази на врху изданка јесте '''темени пупољак''', а бочне вегетационе купе у пазуху [[лисне примордије|лисних примордија]] дају '''пазушне (бочне) пупољке'''. Бочни пупољци се нормално развијају у пазуху [[Лист|листалист]]а (пазух листа је угао који заклапа лист и део стабла који од тога листа иде навише). У пазуху листа се обично налази један пупољак, али има биљака код којих се у пазуху једног листа јавља већи број пупољака.
 
До овога долази на тај начин, што се још на [[Вегетациона купа|вегетационој купи]] у пазуху лисних примордија издвајају иницијалне [[Ћелија|ћелије]] које ће дати [[апикални меристем]] пазушних пупољака и њихов распоред карактеристичан је за поједине биљне врсте. Ако је већи број пупољака у пазуху једног листа тада они могу бити распоређени на два различита начина.
Они могу бити поређани један поред другог, или један иза другог. У првом случају, пупољци се називају ''колатерални'', а у другом - ''серијални''. Колатерални пупољци се налазе, на пример, код [[Шљива|шљиве]], [[Бресква|брескве]], а серијални - код аморфе, [[Орах|орахаорах]]а, [[Багрем|багремабагрем]]а и др.
 
Битно је споменути да се у процесу [[Калемљење воћака|калемљења]] користи управо пупољак.За калемљење воћа потребна је једна дивља воћка и барем једна гранчица одрезана са неке од већ окалемљених воћки. Гранчице са најмање једним, а оптимално са 3-4 пупољака је најбоље одрезати непосредно пред калемљење воћа. Пупољци не би требало да буду у фази листања тј. у одмаклом стадијуму пупања.<ref>[http://www.zdravasrbija.com/lat/Zemlja/Vocarstvo/996-Kalemljenje-voca.php Kalemljenje voća{{Ботовски наслов}}]</ref>
 
Лековито својство пупољака се може уочити код пупољка [[Бреза|брезе]]. Народна медицина сматра осушене, неразвијене лисне пупољке једним од најбољих биљних [[Лек|лековалек]]ова за проблеме са мокраћним путевима. Осушени, неразвијени лисни пупољци или потпуно развијен лист обичне ([[Betula pendula]]) или маљаве брезе ([[Betula pubescens]]) представља лековити део ове биљке. Лисни пупољци се сакупљају у пролеће, а лист током лета, када је потпуно развијен.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/zivot_+.75.html:334412-Gde-je-breza-tu-je-i-lek Gde je breza tu je i lek | Lifestyle | Novosti.rs{{Ботовски наслов}}]</ref>
 
== Развиће пупољака ==
[[Датотека:Buds 5176-1.jpg|мини|десно|Пупољак]]
Развиће пупољака може наступити у истој вегетационој периоди кад су и зачети, или, пак тек у току следеће вегетационе сезоне (наредне године). Први случај је заступљен код зељастих биљака, а други код [[Дрвеће|дрвећа]] и жбуња умерене и хладне климатске зоне. Код ових биљака пупољци остају у латентном стању за време неповољног периода (зиме).
=== Зимски пупољци ===
[[Датотека:2012-12-08 11-39-12-glace.jpg|мини|лево|Зимски пупољак]]
Зимски пупољци су обично заштићени чврстим љуспастим листићима, понекад и длакавим омотачима, или су обложени [[Смола|смолом]], чиме се штите од неповољног дејства разних спољашњих утицаја (сушења, температурних промена и др.).
Овакви пупољци се јављају код дрвенастих врста тропа са дужим бескишним периодом. Осим тога, на [[Ризом|ризомимаризом]]има и другим подземним органима који не изумиру за време неповољног периода за вегетацију. Из њих се, са наступањем повољних животних услова, развијају нови надземни изданци. Стога се они називају и '''пупољци за обнављање'''.
 
=== Успавани пупољци ===
 
При секундарном дебљању ови пупољци бивају прекривени [[Кора (ботаника)|кором]]. Старост успаваних пупољака може код неких врста дрвећа износити и 100 година ([[храст]], [[буква]] и др.). Под одређеним спољашњим условима ови пупољци се могу активирати, односно покренути на развиће. То се на пример, дешава после сече стабла, јачег орезивања круне, за време дуге и лепе јесени када је ваздух веома влажан и топао.
 
У овом последњем случају изданци који се развијају из успаваних пупољака су бујни и називају се ''[[водопије]]''. Водопије се могу појавити и код воћака, али се уклањају да се не би смањио број цветова, односно [[Плод|плодоваплод]]ова.
Из успаваних пупољака се обично развијају вегетативни изданци (изданци са зеленим лишћем). Међутим, код неких тропских биљака (на пример какаовац) из успаваних пупољака дебла или старијих грана се образују цветови. Та појава се назива ''[[каулифлорија]]''.
 
== Адвентивни пупољци ==
 
Поред пупољака о којима је до сада било речи - '' прави пупољци '' који имају свој зачетак у вегетационој купи, у животу биљака велики значај имају и пупољци који се зачињу изван вегетационе купе, на различитим биљним органима - [[Стабло|стаблу]], [[Корен|коренукорен]]у, листу. Такви пупољци чине посебну групу пупољака и називају се '''адвентивни пупољци'''.
Адвентивни пупољци на стаблу образују се у ткиву које се зове ''[[калус]]''. Калус представља творно ткиво које се ствара на рањеној површини, претежно радом [[Камбијум|камбијумакамбијум]]а. Адвентивни пупољци корена зачињу се у унутрашњости корена, у ткиву које се назива ''перицикл''. Адвентивни пупољци корена могу се образовати као последица рањавања, или, пак, код неких биљних врста то може бити редовна појава.
 
Адвентивни пупољци стабла и корена образују се ендогено. При њиховом развоју они морају пробити површинска ткива. Што се тиче адвентивних пупољака који се образују на листу, треба истаћи да се они стварају из ћелије трајних ткива. Код [[Бегонија|бегоније]], на пример, адвентивни пупољци се образују у близини расецања лисног нерва и то из једне епидермске ћелије која задобија меристемски карактер.
Из адвентивних пупољака се развијају ''адвентивни изданци''.
 
== Цветни пупољци ==
* Прости пупољци су они пупољци из којих се развија само један цвет. Карактеристични су за [[бадем]], [[бресквa|брескву]], неке сорте [[Шљива|шљиве]], [[Кајсија|кајсију]], [[Рибизла|рибизлу]] и др.
* Просто-сложени пупољци омогућавају у одређеним условима развој већег броја цветова из једног пупољка. Срећу се код [[Трешња|трешње]], [[вишња|вишње]], неких сорти шљиве, [[Лимуново дрво|лимуна]] и др.
* Мешовити пупољци омогућавају развој већег броја цветова и листова из једног пупољка. Ови пупољци се срећу код [[Крушка|крушке]], [[Јабука|јабуке]], [[Орах|орахаорах]]а, [[Лешник|лешникалешник]]а, [[Малина|малине]], рибизле и др.
 
== Види још ==
{{reflist}}
== Литература ==
* Енциклопедија Британика, сажето издање, књига 7. (П—Р), Политика, Народна књига, Београд 2005.
* Вулић Т, Опарница Ч, Ђорђевић Б, "Воћарство", Београд, 2011.
* Величковић М, "Опште воћарство", Београд, 2014.
* Ранђеловић Б, "Ботаника", Ниш, 2005.
* Јанчић Р, "Ботаника FARMACEUTIKA", Београд, 2004.
* Колћ М, Циновић Т, Чанак М, "Ботаника", Београд, 1983.
 
== Спољашње везе ==
* [http://dobrojutro.info/sh/korisni-spavaju%C4%87i-pupoljci Корисни спавајући пупољци]{{Мртва веза|date=07. 2019 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}
[https://web.archive.org/web/20161221010744/http://poljoprivredaiselo.com/2010/09/sadnice-iz-pupoljaka/ Саднице из пупољака]
 
1.572.075

измена