Станоје Главаш — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 87.116.191.123 (разговор) на последњу измену корисника SrpskiAnonimac ознака: враћање |
м razne izmene; козметичке измене |
||
Ред 23:
== Биографија ==
Рођен је у селу [[Глибовац|Глибовцу]], код [[Смедеревска Паланка|Смедеревске Паланке]], од оца Димитрија и мајке Марице, који су се у тај крај доселили из једног планинског села у близини [[Дебар|Дебра]], бежећи од [[Османско царство|турског]] [[зулум]]а и сукоба са њима. После Станоја су рођени брат Ђока и сестра Стана. Када је Станоје имао свега 14 година, око јесени 1777. године, при скупљању [[харач]]а, [[Османско царство|Турци]] су претукли оца, пред целом породицом, после чега је овај пао у постељу, а затим умро. После очеве сахране, да би га сачувала од тешких послова на селу, мајка је Станоја дала на [[абаџија|абаџијски]] [[занат]] код очевог познаника Среје у [[Смедеревска Паланка|Паланци]]. Мајка се после тога преудала за Петра Станића, удовца са двоје деце, па је отишла са Ђоком и Станом да живи у [[Селевац|Селевцу]]. Са Петром је после тога добила још једног сина и ћерку.<ref name="миладин" />
Станоју је занат ишао добро. Код Среје је осим заната, научио да чита и пише. Среја му је затим помогао да отвори сопствену радњу и предао му део клијената. У кућу му је после тога дошао дунђер Борисав Петровић из [[Неготинска Крајина|Неготинске Крајине]], па су они после заједно отворили и [[дунђер]]ску радњу. Како су му оба посла добро ишла и имање се увећало, Станоје убрзо довео код себе брата Ђоку и сестру Стану да му помажу.<ref name="миладин" />
Ред 30:
На позив [[Карађорђе Петровић|Карађорђа]] да се придруже борби против Турака, Станоје се одазвао видевши да су се придружили и његови земљаци из Глибовца. Његово прво учешће почело је приликом освајања [[Тврђава Рудник|тврђаве Рудник]]. Карађорђе га је брзо заволео, Станоје га је свуда пратио и постао његова десна рука.<ref name="миладин" />
Истакао се у [[Битка на Делиграду (1806)|боју на Делиграду]] и [[Опсада Београда (1806)|опсади Београда]]. Станоје Главаш је са 2.500 пешака, 500 коњаника и једним дрвеним окованим топом почетком [[Септембар|септембра]] [[1806]]. године ослободио [[Прокупље]] од Турака, а већ сутрадан устаници су ослободили и [[Куршумлија|Куршумлију]].
{{...}}
Ред 39:
* главу је откупила његова сестра Стана од једног Турчина, крадом, од дела Станојевог блага
Баничанци су 1902. године основали Одбор за подизање споменика Станоју Главашу. Подигли су му камену гробницу, у дворишту [[Црква Светог Арханђела Гаврила у Баничини|цркве Светог Архангела Гаврила]] (подигнуте 1892. године), у којој су га поново сахранили 26. маја 1902. Споменик је добро очуван и на њему пише:<ref name="миладин" />
<pre> СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
војвода
Ред 67:
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Стевановић| first = Миладин| title = Други српски устанак| url = http://books.google.com/books?id=HaQMAAAAIAAJ|year=1990| publisher = Дечје новине}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Стевановић| first = Миладин| publisher = Књига-комерц| location = Београд|year=2005| title = Станоје Главаш|isbn=978-86-7712-065-8|pages=}}
{{refend}}
Ред 86:
{{DEFAULTSORT:Главаш, Станоје}}
{{Authority control}}
[[Категорија:Рођени 1763.]]
[[Категорија:Умрли 1815.]]
| |||