Италијански покрет отпора — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м . |
м razne izmene; козметичке измене |
||
Ред 23:
Осим Италијана, Покрету отпора придружили су се и разни ратни заробљеници затечени у Италији у то време, попут Југословена, Чеха, Руса, Украјинаца, Холанђана, Шпанаца, Грка, Пољака, Немаца-дезертера из Вермахта, те Британаца и Американаца.
Са замахом савезничке офанзиве, ЦЛН је [[19. април]]а [[1945]]. године позвао народ на масовни устанак против окупатора. Партизани су одмах напали [[Болоња|Болоњу]] и ослободили ју до 21. априла заједно с јединицама регуларне италијанске краљевске војске. [[Парма]] и [[Ређо Емилија]] ослобођени су [[24. април]]а, а [[Торино]] и [[Милано]] 25. априла. Немачке снаге у Италији званично су капитулирале [[2. мај]]а 1945. године.
Дана [[27. април]]а, партизански командант [[Умберто Лазаро]] препознао је на граници прерушеног [[Бенито Мусолини|Бенита Мусолинија]] и његову љубавницу [[Клара Петачи|Клару Петачи]], како покушавају да побегну. Они и још 15 фашистичких вођа су стрељани и обешени наглавце на главном тргу у Милану. Били су обешени на месту где су годину дана раније фашисти обесили 15 антифашиста.
Ред 35:
== Литература ==
* {{Cite book | ref= harv|title=Mussolini: The Last 600 Days of Il Duce |last=Moseley|first=Roger|year=2004|place=Taylor Trade Publishing}}
{{Commonscat|Italian resistance movement}}
| |||