Ислам у Србији — разлика између измена

м
razne izmene; козметичке измене
м (Враћене измене Im...Lt (разговор) на последњу измену корисника MareBG)
ознака: враћање
м (razne izmene; козметичке измене)
[[Датотека:Bosnian Muslim Flag.svg|мини|250п|[[Застава]] [[Ислам|исламскеислам]]ске заједнице у [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославији]]]]
[[Датотека:NoviPazarCenter.jpg|мини|250п|Центар [[Нови Пазар|Новог Пазара]]]]
[[Ислам]] је једна од традиционалних [[религија]] у [[Србија|Србији]], присутна већ вековима на њеним просторима. [[Муслимани]] Србије су углавном следбеници [[сунизам|сунитског]] ислама.
[[Датотека:Ottoman_small_animation.gif|мини|200п|Ширење Османског царства (1299—1683)]]
[[Датотека:Serbia religion 16th 17th 02.png|мини|250п|Ислам на територији данашње Србије у 16-17. веку.]]
Ислам је почео да се убрзано шири [[Рашка|Рашком]] државом заједно са отоманским освајањима у 14. и [[15. век]]у. Након прикључења [[историја Србије у средњем веку|средњовековне српске државе]] [[Османско царство|Османском царству]], ислам је током времена у појединим областима постао преовлађујућа вера. Неки од најзнаменитијих Срба муслимана из тог периода били су [[Махмуд-паша Анђеловић|Махмуд-паша Абоговић]] (1420—1473) и [[Мехмед-паша Соколовић]] (1505—1579), који је постао велики везир Османског царства. Етнички разнолика исламска заједница Србије је углавном настајала дуготрајним процесом исламизације локалног словенског живља и досељавањем Турака и других муслимана с истока.<ref name="Енциклопедија живих религија">Ислам у Југославији, Енциклопедија живих религија, Нолит. {{page1|publisher=|location=Београд| year = 2004|isbn=978-86-19-02360-3| pages = }}</ref> Међу појединим научницима је популарна тзв. »богумилска теза«, да муслимани словенског порекла и језика претежно потичу од [[богумили|богумила]], којима је прихватање ислама обезбеђивало континуитет верске посебности. Иако је ова теза широко оспоравана, такође је научно обеснажено и једнострано виђење исламизације као претежно насилног превођења у нову веру.<ref name="Енциклопедија живих религија"/> Обично се претпоставља да су мотиви хришћанских поданика Османског царства да прихвате државну веру били пре свега економског и социјално-политичког карактера.<ref name="Енциклопедија живих религија"/>
 
Током неколико векова, ислам је био службена државна религија, али је [[трпељивост|толерисано]] постојање и других вероисповести. [[Државна организација Османског царства|Отоманским системом]] верске аутономије је признатим верским групама било омогућено да успоставе своје самосталне заједнице зване [[Милет (Османско царство)|милети]], у којима су задржавале своје сопствене верске [[закон]]е, [[традиција|традиције]] и [[језик]], под заштитом [[султан]]а. Иако је државна религија био ислам, у истом граду су заједно живеле [[хришћани|хришћанске]], [[јевреји|јеврејске]] и муслиманске заједнице. На основу система милета, становници немуслимани у муслиманској држави су уживали правну, судску и културну аутономију.<ref>[http://www.scribd.com/doc/13028380/Uvod-u-Islam-dr-Muhammed-Hamidullah dr. Muhammed Hamidullah, Uvod u Islam], Приступљено 8. 4. 2013.</ref> Због овога се мултинационално Османско царство узима за пример толеранције на основи национално-религијских разлика{{чињеница| date = 11. 2013.}}, а систем милета за рани пример [[религијски плурализам|религијског плурализма]].<ref name=Sachedina>{{Cite book| last = Sachedina| title = The Islamic Roots of Democratic Pluralism | first = Abdulaziz Abdulhussein | year = 2001| publisher = Oxford University Press |isbn=978-0-19-513991-4| pages = }}</ref> Међутим, [[дискриминација]] према немуслиманима је вршена, између осталог, на основу [[порез]]а којих су муслимани били ослобођени.
=== Београд у Отоманском периоду ===
 
У Београду су муслимани некада представљали већинско становништво. Према подацима турског путописца [[Евлија Челебија|Евлије Челебије]], у време када је он боравио у Београду [[1660]]. године, град је имао око 98.000 становника, од којих су 77.000. били муслимани.<ref name="Džamije u Beogradu">[http://www.most.ba/085/076.aspx Abdulah Talundžić, Džamije u Beogradu], Приступљено 8. 4. 2013.</ref> У Београду је тада било чак 273 исламске [[богомоља|богомоље]], [[џамија]] и [[месџид]]а.<ref name="Džamije u Beogradu"/> Највећом и најлепшом сматрана је [[Батал џамија]], на месту данашњег [[Дом Народне скупштине Републике Србије|Дома Народне скупштине]], коју су путописци упоређивали са [[Аја Софија|Аја Софијом]].<ref>[http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2005/01/12/srpski/BG05011109.shtml Batal-džamija- najveća i najlepša građevina], Приступљено 8. 4. 2013.</ref> У [[Смедеревски санџак|Београдском пашалуку]] је постојао и велики број [[дервиш]]ких братстава, укључујући бајрамије, меламије, бекташије, халветије, гулшеније, кадирије, хиндије, мевлевије, накшибендије, рифаије, садије, сунбулије, шабаније, шазилије и ушакије.<ref>[http://pescanik.net/content/view/569/144/ Milan Vukomanović, Derviši u Beogradu] {{Wayback|url=http://pescanik.net/content/view/569/144/ |date=20090114022206 }}, Приступљено 8. 4. 2013.</ref> Током ратова са Аустријом и након што су Аустријанци у два наврата прикључили Београд Аустријском царству у трајању, број џамија се смањио на око 30.
 
=== Српски устанци и прогони муслимана ===
Током више сукцесивних етапа ослобађања Србије (1793—1867), број муслимана у Србији се непрестано смањивао, праћено појачаним исељавањем Турака. Пре [[Први српски устанак|Првог српског устанка]], у Србији је живела муслиманска популација .<ref name="Muslimani jugoistočne Evrope">[https://web.archive.org/web/20080908065751/http://www.bosanskialim.com/rubrike/tekstovi/000400R021.PDF Ahmet Alibašić, Muslimani jugoistočne Evrope], Приступљено 8. 4. 2013.</ref>
[[Датотека:Batal-dzamija.jpg|мини|Порушена [[Батал џамија|Батал-џамија]], око [[1860]]. године]]
У [[Први српски устанак|Првом српском устанку]], многе београдске џамије су страдале, а оне преостале биле су претворене у бакалнице, у неким су држане свиње, једна је била претворена у православну цркву, а неке су одређене турским женама за становање.<ref name="Džamije u Beogradu"/> Џамије су рушене и у другим градовима који су се нашли у саставу [[Кнежевина Србија|Кнежевине Србије]]. Тако су у [[Ужице|Ужицу]] порушене 34 џамије, у [[Смедерево|Смедереву]] 24, итд.<ref name="Muslimani jugoistočne Evrope"/> Српске власти су [[1836]]. године пописале џамије у Београду, и у том списку се налазило 16 џамија. [[1867]]. године, исељењем из Београда „турског“ живља (међу којима је велики број био словенског порекла) започео је крај београдских џамија. Како наводи [[Феликс Каниц]] ”где кад би ноћу случајно експлодирале мине рушећи џамије које су ометале регулацију”.<ref name="Džamije u Beogradu"/> Временом су порушене све преостале београдске џамије, осим једне, [[Бајракли џамија у Београду|Бајракли џамије]] на [[Дорћол]]у.<ref name="Muslimani jugoistočne Evrope"/>
 
Дана 22. новембра [[1862]]. године на међународној конференцији великих сила у Канлиџи на [[Босфор]]у је наређено исељење муслимана из Србије.<ref name="Исељавање муслимана из Србије">[http://ibn-sina.net/index.php?option=com_content&task=view&id=32&Itemid=41&limit=1&limitstart=10 Исељавање муслиманског становништва из Кнежевине Србије у Босански вилајет (1862—1867), Знакови времена, бр. 12], Приступљено 8. 4. 2013.</ref> Исељаване су читаве породице из села и градова који су припали новоформираној Кнежевини Србији.<ref>[http://www.scribd.com/doc/5486844/- Миливоје Васиљевић, Соко - Град] {{Wayback|url=http://www.scribd.com/doc/5486844/- |date=20090521175444 }}, Приступљено 8. 4. 2013.</ref>
=== Стварање Исламске заједнице Србије ===
 
У Србији, правни основ за стварање Исламске верске заједнице је постављен Законом о вакупским земљама из [[1863]]. године. Слобода исповедања ислама у Кнежевини Србији је призната Указом кнеза [[Михаило Обреновић|Михаила Обреновића]] од 18. маја [[1868]]. године. Процењује се да је у то време у Кнежевини Србији преостало свега десетак хиљада муслимана.<ref name="Енциклопедија живих религија"/> Да муслимани »не би без религиозне утехе били«, београдском [[џемат]]у (муслиманској верској општини) предата је на коришћење [[Бајракли џамија у Београду|Бајракли-џамија]], која им и данас служи као једина богомоља.<ref name="Енциклопедија живих религија"/>
 
[[Берлински конгрес|Берлинским конгресом]] [[1878]]. године, Србија је призната као независна држава и на рачун [[Османско царство|Турске]] је добила четири округа (нишки, пиротски, топлички и врањски), у којима је живео велики број муслимана. [[Берлински конгрес|Берлинским уговором]] је договорено да „ни за једно лице у Србији разлика у верској опредељености или конфесији не сме бити повод за искљученост или немогућност у погледу уживања грађанских или политичких права и рада у јавним службама“, као и да ће се „слобода и видно практиковање свих облика исповедања вере обезбедити свим домаћим лицима у Србији, као и странцима."<ref>[http://www.mfa.gov.yu/History/1878_s.html BERLINSKI UGOVOR IZ 1878. GODINE (DELOVI KOJI SE ODNOSE NA BALKAN)] {{Wayback|url=http://www.mfa.gov.yu/History/1878_s.html |date=20070626043854 }}, Приступљено 8. 4. 2013.</ref> Након присаједињења нових округа, чланом 77. Закона о уређењу ослобођених предела потврђује се »грађанима мухамеданске као и грађанима сваке друге законом признате вере« право и слобода да равноправно обављају »верозаконске обреде вероисповеди своје«.<ref name="Енциклопедија живих религија"/> На челу исламске заједнице у Србији налази се [[муфтија]], чије је седиште било у [[Ниш]]у. Нишког муфтију је постављао [[шеих ул ислам]] из [[Истанбул]]а, а његово постављење је потврђивао владар Србије.<ref>[http://www.mv.sr.gov.yu/cir/index.php?option=com_content&task=view&id=170&Itemid=78 Оливер Потежица, Интервју за Први програм Радио Београда 13. октобра 2007. године.]{{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, Приступљено 8. 4. 2013.</ref>
 
Након [[балкански ратови|балканских ратова]], присаједињењем [[Санџак]]а, [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]] и [[Република Македонија|Македоније]], број муслимана у Србији је, и поред непрестаног исељавања у Турску, порастао на око пола милиона.<ref name="Енциклопедија живих религија"/> Нишки муфтија је проглашен за Великог муфтију Србије, а именовано је и више регионалних муфтија, у чијој су првостепеној шеријатској надлежности случајеви из домена породичног и наследног права.
[[Датотека:Mesdzid islamske zajednice ns.jpg|мини|Месџид исламске заједнице у [[Нови Сад|Новом Саду]]]]
[[Датотека:Sultan Mehmet Fatih Xhamia.jpg|мини|180п|[[Царска џамија у Приштини]]]]
У Србији (без [[Косово и Метохија|Косова]]) има око 222.828 [[муслимани|муслимана]] или 3,1% становништва. Они углавном припадају [[Бошњаци|бошњачком]] и [[Албанци|албанском]] народу и [[Муслимани (народ)|муслиманима по националности]]. Исламски верници су такође и припадници мањих етничких група као што су [[Ашкалије]], [[Балкански Египћани|Египћани]], [[Горанци|Горани]], [[Роми]] и [[Турци]]. Мањи број муслимана води порекло из [[Африка|афричких]] и [[Азија|азијских]] земаља.
 
Муслимани у Србији (без Косова) су претежно организовани у две заједнице:
* Ф. Карчић, Шеријатски судови у Југославији 1918-1941, Сарајево, 1986.
* {{Cite book| ref = harv| last = Новаковић| first = Драган| chapter = Став исламске заједнице према догађајима на Косову и Метохији од 1981. до 1991. године| title = Срби на Косову и у Метохији: Зборник радова са научног скупа| year = 2006| location = Београд| publisher = Српска академија наука и уметности| url = https://www.sanu.ac.rs/Izdanja/SrbiNaKosovu/14PejinJovan.pdf| access-date = 01. 08. 2017| archive-url = https://web.archive.org/web/20170801072608/https://www.sanu.ac.rs/Izdanja/SrbiNaKosovu/14PejinJovan.pdf| archive-date = 01. 08. 2017|url-status=dead| df = |pages= 311-331}}
* {{Cite book| ref = harv| last1last = Шаљић| first1first = Јована Д. | authorlink1 = | year = 2015| url=https://phaidrabg.bg.ac.rs/detail_object/o:12290?tab=0#mda| title = Од конфесије ка идентитету:(Муслиманско питање у Србији 1878-1912)] | publisher = Филолошки факултет Универзитета у Београду | location = Београд|id=}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Раковић|first=Александар|authorlink=Александар Раковић|chapter=Милан Стојадиновић и питање премештања седишта југословенског реис-ул-улеме из Београда у Сарајево|title=Милан Стојадиновић: Политика у време глобалних ломова|year=2013|location=Београд|publisher=Завод за уџбенике|pages=243-257}}
* {{Cite journal|last=Раковић|first=Александар|authorlink=Александар Раковић|title=Српски идентитет муслимана словенског порекла на постјугословенском простору у 21. веку (са освртом на повесни идентитет Срба муслимана)|journal=Култура полиса: Часопис за неговање демократске политичке културе|year=2016|volume=13|issue=31|pp=171–183|url=http://kpolisa.com/KP31/KP31-II-1_Rakovic.pdf}}
{{refend}}
* [https://www.facebook.com/profile.php?id=100000235183433&ref=tn_tinyman Београдски меџлис и муфтијство]
 
[[Категорија:Ислам у Србији|* ]]
1.572.075

измена