Константин Диоген — разлика између измена

'''Константин Диоген''' ([[Грчки језик|грчки]]: Κωνσταντῖνος Διογένης; умро 1032) је био [[Византијско царство|византијски]] војсковођа из 11. века. Учествовао је у [[Василије II Бугароубица|Василијевој]] реокупацији Балкана након чега је постављен за управника ([[стратег]]а) теме Сирмиј. Вршио је и функције дукса Бугарске и стратега Солуна. Због оптужби за склапање завере против цара [[Роман III Аргир|Романа III]] пао је у немилост. Извршио је самоубиство 1032. године како би избегао тортуру. Константин Диоген је био отац каснијег цизантијског цара [[Роман IV Диоген|Романа IV Диогена]].

Константин Диоген је први познати припадник знамените византијске кападокијске породице Диоген која је играла значајну улогу у политичком животу Византије 11. века{{sfn|Kazhdan|1991|p=627}}. Каријеру је започео у служби византијског цара [[Василиј II Бугароубица|Василија II]] (976-1025) као заповедник западне тагме у последњим годинама [[Устанак комитопула|устанка комитопула]]{{sfn|Kazhdan|1991|p=627}}. Учествовао је у одлучујућој [[Битка на Беласици|бици на Беласици]] (29. јул 1014. године) у којој је [[Самуило (цар)|Самуилова]] војска доживела коначан пораз{{sfn|Stephenson|2000|p=71}}. Самуило је умро убрзо након пораза код Беласице. Наследио га је син [[Гаврило Радомир]] који је преко неког једноруког Ромеја послао поруку цару Василију којом је обећавао своју подчињеност и покорност<ref>Византијски извори 3. стр. 113.</ref>. Василије је посумњао у писмо и послао је војску у [[Алмопија|област Моглена]]. На њеном челу налазили су се [[Нићифор Ксифија]] и Константин Диоген који је тада већ заузимао положаја стратега [[Солун]]а на коме је заменио преминулог [[Теофилакт Вотанијат|Теофилакта Вотанијата]]<ref>Византијски извори 3. стр. 114.</ref>. Диоген је са војском опљачкао земљу и опсео град Моглен. Византијска војска успела је да пробије зидине града након чега се становништво предало. У Моглену је ухваћен и кавхан Дометијан који је био веома близак цару Гаврилу Радомиру. Ухваћен је и "архонт" (поглавар области у овом случају) Илица и многе друге велможе. Цар нареди да се тврђава запали<ref>Византијски извори 3. стр. 115.</ref>. Убрзо је освојена и тврђава Енотија.

На печату Константина Диогена, управник Сирмија титулише се као стратег Србије. Проблем постојања теме Србије након Василијеве реокупације Балкана веома је сложен. У изворима се чак три пута спомињу заповедници Србије са рангом стратега. Стратег Србије помиње се и на два печата чија је аутентичност несумњива. Први је припадао Константину, дуксу Солуна, Бугарске и Србије, а други Константину Диогену. Трећа индиција повезана је са извесним Љутовидом, стратегом Србије и Захумља; историјском личношћу из прве половине 11. века, иначе захумским кнезом. Постоје два објашњења. Прво је да је тема Сирмиј била позната и под именом Србија, а друга је да је у Рашкој постојао византијски војни гарнизон под заповедништвом дукса Бугарске који стога своју титулатуру уноси у Србију<ref>Историја српског народа 1. стр. 172-174</ref>.

Диоген је 1022. или 1025. године заменио Аријанита на месту дукса Бугарске. Печенези су следеће, 1026. године предузели инвазију Балкана. Диоген је зауставио њихов напад. Током владавине [[Роман III Аргир|Романа III Аргира]] (1028-1034), Диоген је напустио положај стратега Сирмија јер је добио положај управника Солуна. Оженио се анонимном ћерком Василија Аргира. Међутим, 1029. године оптужен је за заверу са порфирогенитом [[Теодора (11. век)|Теодором]] против новог цара. Пао је у немилост и постављен је за управника малоазијске теме [[Тракесион]]. Убрзо је лишен свих јавних функција, опозван у Цариград, ухапшен, спроведен кроз главну цариградску улицу и приморан на повлачење у манастир<ref>PmbZ, Konstantinos Diogenes (#24045).</ref><ref>{{harvnb|Garland|1999|pp=161–162}}</ref>. Теодора и Диоген су наставили да кују завере против цара. Намеравали су да искористе заузетост цара ратовањем на истоку (1032) да изврше државни удар. Завера је откривена, а Диоген је позван на одговорност и подвргнут је испитивању од стране евнуха [[Јован Орфанотроф|Јована Орфанотрофа]]. Како би избегао тортуру, извршио је самоубиство бацивши се са зидина{{sfn|Garland|1999|p=162}}.

Син Константина Диогена, [[Роман IV Диоген|Роман]], касније ће владати као цар (1068-1071){{sfn|Guilland|1967|p=449}}<ref>{{harvnb|Norwich||p=344}}</ref>.

* Историја српског народа 1, група аутора, Српска књижевна задруга, Београд (1999), друго издање

* {{Cite book| ref = harv | last=Garland|first=Lynda|title=Byzantine Empresses: Women and Power in Byzantium, AD 527–1204|year=1999|location=New York and London|publisher=Routledge|isbn=978-0-415-14688-3|url=http://books.google.com/books?id=6JY2fpMTkKwC}}

* {{Cite book| ref = harv | last=Guilland|first=Rodolphe|title=Recherches sur les Institutions Byzantines, Tome I|location=Berlin|publisher=Akademie-Verlag|year=1967|language=French}}

* {{Cite book| ref = harv | last=Holmes|first=Catherine|title=Basil II and the Governance of Empire (976–1025)|location=Oxford|publisher=Oxford University Press|year=2005|isbn=978-0-19-927968-5|url=http://books.google.com/books?id=_h3_c0U1jVoC}}

* {{Cite book| ref = harv | last=Stephenson|first=Paul|title=Byzantium's Balkan Frontier: A Political Study of the Northern Balkans, 900-1204|location=Cambridge|publisher=Cambridge University Press|year=2000|isbn=978-0-521-77017-0|url=http://books.google.com/books?id=eaq90_BOvqIC}}

* {{Cite book| ref = harv | last=Stephenson|first=Paul|title=The Legend of Basil the Bulgar-Slayer|location=Cambridge|publisher=Cambridge University Press|year=2003|isbn=978-0-521-81530-7|url=http://books.google.com/books?id=Z0PmrXKnczUC}}