Дрво — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene; козметичке измене
Ред 2:
{{Other uses|Дрво (материјал)}}
[[Датотека:Yanagi.jpg|десно|мини|250п|[[Врба]] у [[Јапан]]у]]
[[Датотека:Grizzly Giant Mariposa Grove.jpg|thumbмини|thumbмини|200px|Големи мамутовац је стабло с просечном висином између 60 и 80 метара.]]
[[Датотека:1859-Martinique.web.jpg|thumbмини|200px|[[Кокосова палма]] на [[Мартиник]]у.]]
 
'''Стабло''' или '''дрво''' у [[ботаника|ботаници]] је свака вишегодишња [[биљка]], која се састоји из [[корен]]а, видљивог дрвеног [[дебло|дебла]] и грана, које чине [[крошња|крошњу]] дрвета. Деле се на зимзелено и листопадно дрвеће.{{sfn|Татић|1995|pp=}} Минимална висина која разликује стабло од [[грм]]а обично је од 3 -{m}-<ref>Rushforth, K. . Trees of Britain and Europe. Collins. {{page|year=1999|isbn=978-0-00-220013-4|pages=}}</ref> до 6 -{m}-,<ref>{{cite web |url=http://www.npr.org/templates/story/story.php?storyId=96758439 |title=Going Out On A Limb With A Tree-Person Ratio |access-date=25. 05. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20090619223533/http://www.npr.org/templates/story/story.php?storyId=96758439 |archive-date=19. 06. 2009 |url-status=dead }}</ref> зависно од аутора. Неки аутори сматрају, да стабла треба да имају пречник дебла најмање 10 -{cm}-.<ref>Utkarsh Ghate. "Field Guide to Indian Trees, introductory chapter: Introduction to Common Indian Trees"</ref> Биљке које не испуњавају наведене услове обично се сврставају у грмље. У поређењу с већином других биљака, стабла су дуговечнија, нека живе и неколико хиљада година, а могу нарасти до 115 -{m}- [[висина|висине]].<ref>{{cite web|url=http://www.conifers.org/cu/se/index.htm |title= Sequoia semperviren }}</ref> Стабла су важан део природног крајолика, због спречавања ерозије, производње [[кисеоник]]а, смањења емисије [[угљен-диоксид]]а у атмосфери, служе као извор [[храна|хране]], заштите и сл.
Ред 14:
 
== Морфологија ==
[[Датотека:Emirgan 04589.jpg|thumbмини|200px|Дебло и крошња стабла у [[Турска|Турској]].]]
[[Датотека:Urueña almendro2 lou.jpg|thumbмини|200px|[[Цвет]]ови [[бадем]]а у [[Шпанија|Шпанији]].]]
[[Датотека:Corylus avellana.jpg|thumbмини|200px|Лишће и [[плод]]ови [[Обична леска|обичне леске]]]]
 
Основни делови стабла су: [[корен]], [[дебло]] и [[крошња]]. Дебло се састоји од срчике, примарног и секундарног [[ксилем]]а те примарних и секундарних зрака срчике. Изван је обавијено [[Кора (ботаника)|кором]]. Дебло је најважнији део стабла, који се може искористити у економске сврхе.
Ред 36:
 
== Еволуција ==
[[Датотека:Devonianscene-green.jpg|thumbмини|200px|Приказ флоре у геолошком раздобљу девона.]]
 
У [[геолошка хронологија|геолошком раздобљу]] младог [[Девон (периода)|девона]] (пре око 415 милиона година), није било [[Вегетација (биљке)|вегетације]] више од висине струка. Да би добиле облик стабла, ране [[биљка|биљке]] требало је да развију дрвенасто ткиво, које ће упијати [[вода|воду]] и служити као потпор. Прве биљке које су развиле дрвенасто ткиво биле су [[папрати]], а средином девона врста изумрле папрати -{''Wattieza''}- досегла је висину 8 метара и попримила облик стабла.<ref>Stein, W.E.; Mannolini, F.; Hernick, L.V.; Landing, E.; Berry, C.M. (2007). "Giant cladoxylopsid trees resolve the enigma of the Earth's earliest forest stumps at Gilboa.". Nature 446 (7138): 904–7. {{doi|10.1038/nature05705}}. PMID 17443185.</ref> У касном девону, врсте из изумрлог рода -{''[[Archaeopteris]]''}- досегле су 30 [[метар]]а, наликовале су на стабла, а [[лист|лишће]] им је било слично папратима. То су прве биљке, које су развиле право дрво. Ускоро су се појавиле врсте из рода -{''Lepidodendron''}- које су расле и до 50 метара у висину и 2 метра у [[ширина|ширину]] при бази. Оне доминирају у наслагама [[угљен]]а из касног девона и [[угљеник|карбона]].<ref>Davis, P; Kenrick, P. (2004). Fossil Plants. Smithsonian Books, Washington D.C.</ref>
Ред 44:
 
== Корисност ==
[[Датотека:Bay Makarska.jpg|thumbмини|200px|Стабла имају естетску улогу корисну у [[туризам|туризму]]. На слици је плажа у [[Макарска|Макарској]].]]
 
Дрвеће је важан део [[природа|природног]] крајолика, спречава [[ерозија|ерозију]] и одроне [[тло|тла]]. Повољно утиче на [[клима|климу]] у подручјима, где су велики [[шума|шумски]] комплекси. Дрвеће задржава и чува [[вода|воду]] у тлу, производи [[кисеоник]], а веже [[угљен-диоксид]], па се тако смањују емисије угљен-диоксида у [[Zemljina atmosfera|атмосфери]]. Дрвеће има естетску улогу, која је нарочито важна у [[туризам|туризму]].
Ред 51:
 
== Распрострањеност ==
[[Датотека:Rain forest around Mt Kenya 2.JPG|thumbмини|Већина врста дрвећа расте у [[Тропи|тропским]] крајевима [[свет]]а.]]
 
Стабла су распрострањена на готово целој [[Копно|копненој]] површини [[Земља|Земље]]. Не расту једино у врло екстремним подручјима попут трајно залеђених простора, [[пустиња]] (изузев [[оаза]]), у пределима изразито високе [[надморска висина|надморске висине]] изнад црте појављивања стабала и сл.
Ред 64:
 
== Оштећења стабала ==
[[Датотека:Dead Vlei 4.jpg|thumbмини|200px|Одумрла стабла акације у [[Намибија|Намибији]].]]
 
Два су извора оштећења стабала: биотски, узрокован живим бићима или абиотски од неживих утицаја. Биотски извори оштећења су нпр.: [[инсект]]и који једу [[лист|лишће]], [[дивљач]] која оштећује кору, затим штетне [[гљива|гљиве]], штетно деловање [[човек]]а и др. Абиотски извори оштећења су: [[муња|муње]], неповољни еколошки услови и сл.
Ред 76:
== Рекордна стабла ==
=== Највиша стабла ===
[[Датотека:Costal Redwood.jpg|thumbмини|200px|Секвоје су највиша стабла на свету.]]
 
[[Висина|Висине]] највиших стабала на [[свет]]у предмет су спора и претеривања. [[мерење|Мерења]] с новим поузданим [[инструмент]]има као што је [[ласерски даљиномер]], показала су, да су била одступања код неких пређашњих мерења од 5 до 15% изнад стварне висине. Историјски списи у којима се тврдило, да су нека стабла била висока 130 или чак 150 [[метар]]а, данас се сматрају непоузданим те се одбацују.
Ред 93:
 
=== Стабла највећег опсега ===
[[Датотека:Baobab and elephant, Tanzania .jpg|thumbмини|200px|[[Баобаб]] у [[Танзанија|Танзанији]].]]
[[Датотека:Tronco-Detalles-Árbol-del-Tule-Oaxaca-Mexico.jpg|thumbмини|200px|[[Taxodium mucronatum|Мексички таксодијум]], Арбол дел Туила, Санта Марија дел Туила, Оахака, [[Мексико]].]]
 
Обим стабла обично се лакше мери од висине стабла. Упркос тога, могуће су погрешке у [[мерење|мерењу]]. Обим се мери помоћу мерне траке на прсној висини (1,3 -{m}- изнад [[тло|тла]]),<ref>Hamilton, G. J. . Forest Mensuration Handbook. Forestry Commission Booklet 39. {{page|year=1975|isbn=978-0-11-710023-7|pages=}}</ref> док се пречник украсног дрвећа обично мери на 1,5 м изнад тла.<ref>-{Mitchell, A. F. . A Field Guide to the Trees of Britain and Northern Europe. Collins}. {{page|year=1974|isbn=978-0-00-212035-7|pages=}}</ref> У већини случајева то чини малу разлику у мерењу опсега. У новије време уместо обима чешће се мери [[прсни дијаметар]] стабла.
Ред 112:
 
=== Стабла највећег волумена ===
[[Датотека:Sequoia and a car.jpg|thumbмини|200px|[[Големи мамутовац]]]]
 
Стабла највећег [[Запремина|запремине]] јако су висока и великог су опсега и пречника. Мерење запремине стабла је сложено, посебно ако се мери запремина свих [[Грана (ботаника)|грана]] те ако се мери и запремина [[корен]]а. Најчешће се мери само запремина дебла, а остало се мери јако ретко.
Ред 363:
== Уметност обликовања ==
=== Топијар ===
[[Датотека:Beckley Park topiary garden.jpg|thumbмини|200px|Неколико топијара у [[Енглеска|Енглеској]].]]
 
[[Топијар]] је [[хортикултура|хортикултурна]] техника обликовања живих вишегодишњих стабала и грмова у различите [[геометрија|геометријске]], [[животиње|животињске]] и друге облике.{{sfn|Coombs|Blackburne-Maze|Cracknell|Bentley|2001|pp=99}} Реч потиче од [[латински језик|латинске]] речи за украсно уређивање [[врт]]ова. Има порекло из времена [[Антички Рим|Римљана]]. У време [[ренесанса|ренесансе]] појављује се у вртовима еуропске елите. Најчешћи су геометријске облици: кугле или [[коцка|коцке]], [[обелиск|обелисци]], [[пирамида|пирамиде]], зашиљене спирале и слично. Били су популарни и прикази људи, животиња и предмета. Топијари у [[Версај]]у били су једноставни. Амерички стил израде топијара започео је у [[Дизниленд]]у око [[1962]]. године. [[Волт Дизни]] желео је да видти цртане ликове у забавном парку у облику топијара. Овај стил темељи се на оквиру од челичне жице, који обликује изглед топијара. Настали су многи маштовити прикази, који су утицали на даљње ширење популарности топијарија у [[Сједињене Америчке Државе|САД]]. Данас се већина вртова и паркова с топијарима налази у Енглеској.
Ред 373:
=== Бонсаи ===
{{главни|Бонсаи}}
[[Датотека:BonsaiTridentMaple.jpg|thumbмини|200px|Бонсаи]]
 
[[Бонсаи]] је [[уметност]] узгоја минијатурних стабала и грмова. Не захтева [[генетика|генетске]] мутације дрвећа, него се ради о узгоју малих стабала из [[семе]]на, закоренице, преобликовањем лончанице из [[расадник]]а или вађењем погодног примерка из [[природа|природе]]. Користе се технике узгоја попут обрезивања, смањења [[корен]]а, херметизације, дефолијације и цепљења за производњу малих стабала која опонашају облик и изглед одраслих стабала.
Ред 382:
 
== Митологија и религија ==
[[Датотека:Taprohmroots01.JPG|thumbмини|200px|Коријење врсте -{''Tetrameles nudiflora''}- у храму у [[Камбоџа|Камбоџи]].]]
 
Стабла су имала важну улогу у многим светским [[митологија]]ма и [[религија]]ма те су им придодана дубока и света значења током века. Људи су посматрали животни циклус стабала, раст и одумирање, способност преживљавања, осетљивост и годишња пропадања и оживљавања. Стога су стабла [[симбол]]и раста, пропадања и [[васкрсење|ускрснућа]]. Најстарији међукултурални симболички приказ [[свемир]]а био је приказан преко стабла.
Ред 428:
 
== Литература ==
* {{Cite book| ref=harv|last=Coombs|first=Duncan|last2=Blackburne-Maze|first2=Peter |last3=Cracknell|first3=Martyn|last4=Bentley|first4=Roger|year=2001|title= The Complete Book of Pruning, Sterling Publishing Compan |isbn=9781841881430|url= http://books.google.com/books?id=Le1pi3Vz31wC&pg=PA99&dq=topiary+is&hl=en&ei=5WsqTLW2CML-nAeF2omjAQ&sa=X&oi=book_result&ct=book-preview-link&resnum=1&ved=0CDYQuwUwAA#v=onepage&q=topiary%20is&f=false |pages=99}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Татић| first = Будислав | title = Билологија | publisher = Завод за уџбенике и наставна средства | series = | volume = | edition = 8 |year=1995| location = Београд | language = | url = | doi = | isbn=978-86-17-03773-2 | mr = | zbl = | jfm = }}
 
== Спољашње везе ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Дрво