Стефан Радослав — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м razne izmene; козметичке измене |
м Бот: исправљене референце помоћу именованих навода како би се избегли дупликати; погледајте ЧПП |
||
Ред 85:
== Егзил ==
Архиепископ Сава испрва изгледа да није прихватио смену на престолу, о чему опширно пише Теодосије, а много оскудније Доментијан. Ипак, напослетку је морао прихватити свршен чин и крунисати Владислава за новог краља.<ref name="аутоматски генерисано1">Историја српског народа (1994), 310</ref> Радослав и Ана су најпре отишли у [[Дубровачка република|Дубровник]] где су покушали организовати државни удар против Владислава. Дубровчани су га лепо примили, а Радослав им је доделио веома широке повластице ослобађајући их свих обавеза према српским владарима. Реч је о повељи од 4. фебруара 1234. године на којој се бивши краљ потписао као "Стефан Дука". Намера му је била да стекне савезника за борбу против Владислава. Радослав стога обећава Дубровчанима врло широке повластице уколико успе да поврати престо: дубровачки трговци стекли би право слободног кретања по Србији, као и по Хумској земљи и по Зети. Такође, република би била ослобођена плаћања [[могориш]]а. <ref
Међутим, Владислав је вршио велики притисак на Дубровник. Радослав је покушао да потражи заштиту код босанског бана [[Матеј Нинослав|Матеја Нинослава]], у чему није имао успеха. Стога је напустио Дубровник и побегао у Драч ког деспота [[Михајло II Комнин Дука|Михаила II]]. Тамо се развео од Ане. Извори кажу да му је један „Фруз“ (Француз) запретио мачу и отео жену. Ласкарис сумња у истинитост Теодосијеве тврдње да је Француз отео жену бившег српског краља. Драч се до 1258. године налазио у рукама епирских Грка, након чега прелази под власт [[Манфред Сицилијански|Манфреда Сицилијанског]]. У време када је Теодосије писао "Житије Светог Саве" Драч се налазио под влашћу Анжујаца, чиме Ласкарис објашњава грешку Савиног биографа. Такође, Ласкарис, као и [[Станоје Станојевић]] сумња у читаву причу о разводу, будући да се Радослав и Ана помињу у српским поменицима. Он допушта могућност да се са Радославом вратила у Србију и замонашила и Ана. <ref>Ласкарис (1997), 48</ref>
Троношки родослов даје донекле другачију слику развода Радославовог брака: Радослав и Ана су најпре побегли у Зету, код Вуканових синова, а како их ови тамо нису примили, продужили су за Драч, где су се растали. Из Драча је Радослав отишао на Свету гору стрицу Сави, те су се заједно вратили у Србију. Сава је потом замонашио Радослава. <ref name="аутоматски генерисано2">Ласкарис (1997), 47</ref>
== Замонашење ==
[[Датотека:Serbia under Stefan Nemanja and Stefan the First-Crowned.jpg|250px|мини|лево|Србија у време владавине краља Радослава.]]
Причу о разводу Радослава и Ане даје нам Теодосије у "[[Житије Светог Саве|Житију Светог Саве]]". Свргнути краљ је наводно након што му је Француз отео жену отишао код Светог Саве који га је са радошћу прими и "слатким речима утеши због невоље му од брата и лукаве жене, желећи да заустави братовљево непријатељство против њега, украси га анђеоским ликом, назвавши га Јован монах уместо Радослав." <ref
Манојло Ласкарис сумња у истинитост Теодосијеве приче о Радославовом разводу и замонашењу. Он сматра да Теодосије као писац из прве половине 14. века не може бити поуздани извор, тим пре што Доментијан не помиње Радославов боравак у Драчу. Теодосије, са друге стране, не помиње боравак Радослава у Дубровнику, али је несумњиво да је свргнути краљ заиста најпре отишао у тај град, будући да је фебруара 1234. године тамо издао повељу.
Ред 102:
Архиепископ Данило пише да је Радослав умро недуго након што је изгубио круну, не дајући прецизнију хронолошку одредницу. Многи летописи помињу 1235. годину као годину Радославове смрти. <ref>Станојевић (1894), 3-4</ref> Тачна година Радославове смрти није позната. Последњи прецизан хронолошки податак је из 4. фебруара 1234. године, али се зна да је Радослав након издавања повеље живео још неко време, односно време које је провео у Драчу и у Србији, након повратка из егзила.
Након смрти, бивши краљ сахрањен је у [[Студеница (манастир)|Студеници]], задужбини свога деде. <ref
== Потомство ==
| |||