Капитал — разлика између измена

Поједини мислиоци, као што су [[Вернер Зомбарт]] и [[Макс Вебер]], утврдили да концепт капитала потиче из [[Двојно књиговодство|двојног књиговодства]], које је стога фундаментална иновација у [[Капитализам|капитализму]]. Зомбарт је навео у раду „Средњевековно и модерно комерцијално предузеће” да:<ref>{{Cite book|title=Enterprise and Secular Change: Readings in Economic History |editor1-first= Frederic C |editor1-last=Lane |editor2-first= Jelle |editor2-last=Riemersma |year=1953 |publisher= R. D. Irwin |pages=38}} (quoted in [http://www.dse.unive.it/summerschool/course2007/accounting%20and%20rationality.pdf "Accounting and rationality"] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110722064638/http://www.dse.unive.it/summerschool/course2007/accounting%20and%20rationality.pdf |date=22. 7. 2011 }})</ref> „Сам концепт капитала је изведен из оваквог начина гледања на ствари; може се рећи да капитал, као категорија, није постојао пре двоструког књиговодства. Капитал се може дефинисати као та количина богатства која се користи за остваривање профита и која улази у рачуне.”

 

 

[[Карл Маркс]] додаје још једну разлику која се често погрешно поистовећује са оном [[Дејвид Рикардо|Дејвида Рикарда]]. У [[Marxian economics|Марксовој]] теорији, [[constant capital#Variable capital|варијабилни капитал]] се односи на улагање капиталисте у радну снагу, што се види као једини извор [[Вишак вредности|вишка вредности]]. Он се назива „варијабилним” пошто количина [[labor theory of value|вредности]] коју он може да произведе варира у односу на количину конзумиране вредности, -{''i.e.''}- креира се нова вредност. С друге стране, [[constant capital|константни капитал]] се односи на улагање у нељудске факторе производење, као што су постројења и машине, за које Маркс узима да доприносе само својој сопственој [[replacement value|заменској вредности]] за робу у чијој производњи се користе.

Економиста [[Аустријска школа|аустријске школе]] [[Eugen Boehm von Bawerk|Еуген Боем фон Баверк]] је тврдио да се [[capital intensity|интензитет капитала]] мери путем [[roundaboutness|кружних]] метода производње продукционих процеса. Он дефинише капитал као робу вишег реда или робу која се користи за производњу робе широке потрошње, и изводи њихову вредност из њих.

 

* [[Друштвени капитал]] је вредност мреже односа поверења између појединаца у привреди.<ref>{{cite journal|last=Adler | first = S. P. | last2=Kwon | first2 = S.K. |year=2002 | title = Social Capital: Prospects for a new Concept | url = | journal = Academy of Management Review | volume = 27 | issue = | doi=10.5465/amr.2002.5922314| citeseerx = 10.1.1.454.9282 |pages=17-40}}</ref><ref>{{cite journal|last=Ferragina|first=E|last2=Arrigoni|first2=A|url= http://psw.sagepub.com/content/early/2016/04/06/1478929915623968.abstract |title= The Rise and Fall of Social Capital: Requiem for a Theory? |year=2017|doi= 10.1177/1478929915623968 |volume= 15 |issue= 3 |journal=

Political Studies Review }}</ref>

* {{Cite book|ref=harv|title=Enterprise and Secular Change: Readings in Economic History |editor1-first= Frederic C |editor1-last=Lane |editor2-first= Jelle |editor2-last=Riemersma |year=1953 |publisher= R. D. Irwin |pages=38}} (quoted in [http://www.dse.unive.it/summerschool/course2007/accounting%20and%20rationality.pdf "Accounting and rationality"] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110722064638/http://www.dse.unive.it/summerschool/course2007/accounting%20and%20rationality.pdf |date=22. 7. 2011 }})</ref> „Сам концепт капитала је изведен из оваквог начина гледања на ствари; може се рећи да капитал, као категорија, није постојао пре двоструког књиговодства. Капитал се може дефинисати као та количина богатства која се користи за остваривање профита и која улази у рачуне.”

 

 

[[Карл Маркс]] додаје још једну разлику која се често погрешно поистовећује са оном [[Дејвид Рикардо|Дејвида Рикарда]]. У [[Marxian economics|Марксовој]] теорији, [[constant capital#Variable capital|варијабилни капитал]] се односи на улагање капиталисте у радну снагу, што се види као једини извор [[Вишак вредности|вишка вредности]]. Он се назива „варијабилним” пошто количина [[labor theory of value|вредности]] коју он може да произведе варира у односу на количину конзумиране вредности, -{''i.e.''}- креира се нова вредност. С друге стране, [[constant capital|константни капитал]] се односи на улагање у нељудске факторе производење, као што су постројења и машине, за које Маркс узима да доприносе само својој сопственој [[replacement value|заменској вредности]] за робу у чијој производњи се користе.

Економиста [[Аустријска школа|аустријске школе]] [[Eugen Boehm von Bawerk|Еуген Боем фон Баверк]] је тврдио да се [[capital intensity|интензитет капитала]] мери путем [[roundaboutness|кружних]] метода производње продукционих процеса. Он дефинише капитал као робу вишег реда или робу која се користи за производњу робе широке потрошње, и изводи њихову вредност из њих.

 

* [[Друштвени капитал]] је вредност мреже односа поверења између појединаца у привреди.<ref>{{cite journal|last=Adler | first = S. P. | last2=Kwon | first2 = S.K. |year=2002 | title = Social Capital: Prospects for a new Concept | url = | journal = Academy of Management Review | volume = 27 | issue = | doi=10.5465/amr.2002.5922314| citeseerx = 10.1.1.454.9282 |pages=17-40}}

{{refbegin|30em}}