Дубровачка република — разлика између измена

Након седам година француске окупације, охрабрени дезертирањем француских трупа након пропале [[Наполеонова инвазија на Русију|инвазије на Русију]] и поновног уласка Аустрије у рат, све дубровачке друштвене класе, под вођством властеле, устале су на општи устанак против окупације.{{сфн|Војновић|2009|п=147}} 18. јуна 1813. заједно с британским савезницима натерали су на предају француски гарнизон на острву [[Шипан]]у, затим и у [[Стон]]у те на [[Лопуд]]у, након чега се устанак проширио копном Републике, почевши с [[Конавле|Конавлима]].{{сфн|Војновић|2009|п=150-154}}. Тада су почели опсаду Града, уз помоћ [[Британска краљевска морнарица|Британске морнарице]] с бродовима ХМС ''Баканте'' и ХМС ''Сарасен'', под командом капетана [[Вилијам Хост|Вилијама Хоста]], а убрзо се устанку придружило и становништво унутар опкољеног Града.{{сфн|Војновић|2009|п=191}} Аустријско царство је послало своје трупе под командом генерала Тодора Милутиновића под изговором да су дошли да помогну својим дубровачким савезницима, међутим, као што се убрзо показало, заправо су хтели да француску окупацију Дубровника замене својом.{{сфн|Војновић|2009|п=172-173}} Завели су једног од привремених гувернера Републике, Влаха Брна Кабогу, обећањима моћи и власти (које није дуго уживао, него је умро у срамоти, од народа отад зван "Традитур" - издајник), те су успели да га убеде да остави врата с источне стране затворена дубровачким устаницима који су се тамо сакупили, а да врата на западу отвори аустријским војницима да окупирају Град, након што се предао француски гарнизон од 500 војника под командом генерала Монришарда.{{сфн|Војновић|2009|п=194}}

 

 

Иако влада Дубровачке републике никад није потписала капитулацију нити се одрекла суверенитета, што је по правилима [[Клеменс Венцел фон Метерних|Клеменса фон Метерниха]] које је Аустрија усвојила за [[Бечки конгрес]] значило да је требало да буде обновљена, Аустријско царство је успело да увери друге савезнике да му дозволе да задржи територију Дубровачке републике{{сфн|Војновић|2009|п=208-210}} Док су многи мањи и мање важни градови и бивше државе били примљени на Конгрес, то право је негирано представнику Дубровачке републике.{{сфн|Војновић|2009|п=270-272}} Све то је било у потпуној супротности са свечаним уговорима које су аустријски цареви потписали с Републиком: први потписан 20. августа 1684., у којем цар [[Леополд И.]] Републици обећава и гарантује неповредиву слободу ("инвиолатам либертатем"), те други из 1772., у којем царица [[Марија Терезија]] обећава заштиту и поштовање неповредивости територија и слободе Дубровачке републике.{{сфн|Војновић|2009|п=217-218}}

* [[Породица Гундулић]] (''-{Gondola}-'')

* [[Породица Геталдић]] (''-{Ghetaldi}-'')

* [[Породица Бунић]] (''-{Bona}-'')

* [[Pucić|Породица Пуцић]] (''-{Pozza}-'')

 

== Литература ==

 

== Спољашње везе ==