Велики пегави киви — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene; козметичке измене
Ред 18:
}}
 
'''Велики пегави киви''' <ref name="Davies">Davies, S. J. J. F. (2003)</ref> ({{јез-лат|Apteryx haastii}}) је врста птице из реда [[нојевке|нојевки]]. [[Ендемизам|Ендем]] је [[Нови Зеланд|Новог Зеланда]]. Живи у рупама које сам копа на снежним врховима планинских [[шума]], алпских и субалпских подручја на северозападу Новог Зеланда.
 
== Опис ==
[[Датотека:Apteryx haastii.jpg|leftлево|thumbмини|250px|Цртеж, лево се налази незрела женка, а десно њен мушки родитељ]]
Највећи је од свих врста кивија. Тело му је крушколиког облика с малом [[глава|главом]], кратким [[врат]]ом и дугачким танким [[kljun|кљуном]] прилагођеним за хватање [[инсекти|инсеката]] и других ситних животиња. Основица кљуна је окружена длакастим [[перје]]м које личи на мачје бркове. За проналажење хране више користи добро развијено чуло њуха него [[чуло вида]]. Очи су му доста малене, па због тога му вид није баш најразвијенији. Осим свега тога и чуло слуха је код ове птице добро развијено.
 
Перје је изузетно мекано, длакасто и више наликује на крзно [[глодари|глодара]], него на птичје перје. Шарено је тако да је у основи сива боја прошарана тамно до светло смеђом бојом. Има снажне ноге са 4 прста, три окренута према напред а један према назад. На њима су канџе које се користе за напад и одбрану. Добар је у трчању.
 
[[Полни диморфизам]] доста је изражен. Мужјак је просечно висок 45 центиметара, а женка 50 центиметара. Дужина кљуна варира између 9 и 12 центиметара. Код мужјака тежина варира између 1.2 и 2.6 килограма, а код женки 1.5 и 3.3 килограма.
 
Животни век великог пегавог кивија обично је петнаестак година. Од осталих птица, осим по неспособности за лет, разликује се по томе што му је телесна температура сличнија температури човекова тела (мало виша од ње), него птичјег. Осим тога, кости су му тешке и испуњене [[коштана срж|коштаном сржи]], за разлику од птица које лете.
Ред 33:
На 1 км² најгушће насељеним делова шума могуће је наћи 4- 5 ових кивија, који су изразито територијалног понашања. Уобичајено, то је област од 25 ха. Изузетно су агресивни, а посебно мужјаци када морају бранити своју територију. Бори се ногама које представљају опасно оружје за борбу до смрти. Међутим, борбе између кивија које доводе до повреда или смрти, изузетно су ретке. Територија ретко мења "власника", осим у случају када мужјак угине или буде осакаћен, неспособан да брани територију.
 
Копа рупе у земљи неколико недеља пре него почне користити их, што омогућава да се у њима развију [[маховине]], чиме се постиже одлична камуфлажа. Прави до стотину различитих [[гнездо|гнезда]] у границама своје територије и обично сваког дана користи друго. Гнезда не напушта током дана осим ако, због опасности, на то није присиљен. Ноћу излази из свог склоништа и врло је активан у потрази за храном.
 
 
Полази у лов око пола сата после заласка сунца. Храни се [[инсекти]]ма, [[пужеви]]ма, [[пауци]]ма, [[ракови]]ма, опалим воћем и [[плод]]овима. Храну проналази осетљивим кљуном којим куцка и њушка по тлу док тихо хода кроз раслиње. За лов инсеката који живе у земљи, такође, користи кљун који забада дубоко у тло и помиче га напред-назад.
 
== Размножавање ==
Ред 50:
== Литература ==
* BirdLife International (2008). Apteryx hassti. 2006. IUCN Red List of Threatened Species. IUCN 2006. www.iucnredlist.org.
* BirdLife International (2008(a)). "Great Spotted Kiwi - BirdLife Species Factsheet". Data Zone. [http://www.birdlife.org/datazone/species/index.html?action=SpcHTMDetails.asp&sid=10&m=0 birdlife.org].
* [https://web.archive.org/web/20110520051342/http://md1.csa.com/partners/viewrecord.php?requester=gs&collection=ENV&recid=2678079&q=Apteryx+haastii&uid=792973584&setcookie=yes].
* Davies, S.J.J.F. (2003). "Kiwis". in Hutchins, Michael. Grzimek's Animal Life Encyclopedia. 8 Birds I Tinamous and Ratites to Hoatzins (2 ed.). Farmington Hills, MI: Gale Group. {{page|year=2003|isbn=978-0-7876-5784-0|pages=89–90, 93–94}}
* {{Cite book| ref=harv | last=Gotch| first = A.F.| chapter = Kiwis| title = A Guide to the Scientific Classifications of Reptiles, Birds & Mammals| publisher = London| title = Facts on File| year=1995| origyear=1979|isbn=978-0-8160-3377-5| pages=181}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Liddell|first=Henry George| first2 = Robert| last2=Scott| title = A Greek-English Lexicon (Abridged Edition)| location = United Kingdom| pubisher = Oxford University Press| year=1980|isbn=978-0-19-910207-5| pages=}}.
* McLennan, John; McCann, Tony. Genetic variability, distribution and abundance of great spotted kiwi (Apteryx haastii). [https://web.archive.org/web/20120316201918/http://www.doc.govt.nz/upload/documents/science-and-technical/ir191b.pdf].
{{Commonscat|Apteryx haastii}}