Елагабал — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene; козметичке измене
Ред 27:
== Биографија ==
=== Порекло ===
Варије је преко своје тетке [[Јулија Мамеја|Јулије Мамеје]] припадао [[севери (династија)|династији Севера]], која је тако названа по свом оснивачу цару [[Септимије Север|Септимију Северу]].
 
=== Владавина ===
Након убиства цара [[Каракала|Каракале]] 217. године, сенат је за новог цара потврдио [[Макрин]]а, човека незнатог порекла из реда витезова. Макрин је служио као преторијански префект под Каракалом, и највероватније сковао заверу која је резултовала Каракалиним убиством.
Убрзо је Макрин изазвао велико незадовољство својом неспособношћу на бојном пољу на истоку, у [[Месопотамија (провинција)|месопотамији]], коју су напали [[Парћани]].
 
Искористивши незадовољство војске и Макринову непопуларност у Риму, [[Јулија Меза]] тетка цара Каракале, и њене две ћерке, [[Јулија Соемија]] и [[Јулија Мамеја|Јулија Мемеја]], сковале су заверу у свом дому у Емеси која је имала за циљ да доведе Соемијиног сина Елагабала на престо.
Елагабал је проглашен за цара а Макрин је, након што је претрпео тежак пораз код [[Антиохија|Антиохије]] и напуштен од својих војника, убрзо погубљен код [[Халкидон]]а.
 
Тако је Елагабал постао цар (218—222.) а династија Севера повратила моћ. Ипак, млади цар налазио се под контролом своје мајке и баке, којима је дуговао престо а његово контроверзно понашање и посвећеност сиријском култу бога сунца (име Елагабал је латинска адаптација сиријске речи Ел-Габал која је означавала бога сунца) изазвала је незадовољство и згражавање у Риму.
Ред 46:
 
=== Смрт и наследник ===
Александар је добио титулу цезара и био конзул заједно са Елагабалом, али је цар убрзо почео да сумња у свог рођака, бојећи се да он има већу подршку међу преторијанцима него он сам. Александру су одузете титуле и неколико пута је преживео покушаје убиства што је довело до побуне преторијанаца који су захтевали да виде Александра и Елагабала заједно у преторијанском кампу.
Цар се повиновао те је 11. марта 222. са својом мајком, Јулијом Соемијом, јавно представио свог рођака војницима. Преторијанци су поздравили Александра игноришући Елагабала који је реаговао наређујући хапшење и погубљење свих који су учествовали у непослушности након чега су преторијанци напали цара и његову мајку и обоје су убијени. Њихове главе су одсечене, тела свучена нага а онда су их вукли посвуда по граду. Елагаболово тело на крају је бачено у [[Тибар]].
Љубавник покојног цара, Хијерокле, такође је убијен заједно са осталим Елагабаловим присталицама и штићеницима, његови религијски прописи су укинути а женама поново забрањено да присуствују седницама сената. Забрана сећања (лат. ''damnatio memoriae'') посебно стриктно је примењена против Елагабала и сви његови прикази у јавности - попут статуа и слика - су уништени.
Ред 59:
 
== Литература ==
* {{Cite book| ref=harv|last=Benjamin| first = Harry| last2=Green| first2 = Richard| title = The Transsexual Phenomenon, Appendix C: Transsexualism: Mythological, Historical, and Cross-Cultiral Aspects. | publisher = The Julian Press, inc|year=1966| location = New York|url=http://www.symposion.com/ijt/benjamin/appendix_c.htm}}
* -{Manfred Clauss (et al.): ''Die römischen Kaiser''. C. H. Beck. {{page1|publisher=|location=München|year=1997|isbn=978-3-406-42727-5|pages=}}
* Alexander Demandt: ''Das Privatleben der römischen Kaiser''. C. H. Beck. {{page1|publisher=|location=München|year=1997|isbn=978-3-406-42510-3|pages=}}