Иван III Васиљевич — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м razne izmene; козметичке измене |
||
Ред 23:
| опис_грба =
}}
[[Датотека:LebedevK UnichNovgrodVecha.jpg|250px|
[[Датотека:Muscovy 1390 1525.png|
'''Иван -{III}- Васиљевич''' ({{јез-рус|Иван III Васильевич}}; [[Москва]], [[22. јануар]] [[1440]]. — Москва, [[27. октобар]] [[1505]]) је био велики кнез московског Улуса Златне Хорде, а од [[1462]]. и „свих Руса“ пошто је ујединио велик број кнежевина московије. Такође је познат као '''Иван Велики''' ({{јез-рус|Иван Великий}}).<ref>[https://books.google.com/books?id=kNNEiqIIouwC&printsec=frontcover&dq=%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D1%83%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B9&hl=de&ei=RUNGTpDUEIGi8QPYsMnEBg&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=1&ved=0CCsQ6AEwAA#v=onepage&q=%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0%D0%BA%D0%BE%20%D1%82%D1%83%D0%B4%D0%B0%20%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B5%20%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%B1%D1%8B%D0%BB&f=false Slavjanskaja jenciklopedija.] Kijevskaja Rus’ — Moskovija: v 2 t. / Avtor-sostaviteľ V. V. Bohuslavskij. — M.: OLMA-PRESS, 2001. — 5000 jekz. —. {{page|year=|isbn=978-5-224-02249-6|pages=}}</ref><ref>Russkij biohrafičeskij slovař — Izd. pod nabľudenijem predsedateľa Imperatorskoho Russkoho Istoričeskoho Obšťestva A. A. Polovcova. — Sankt-Peterburh: tip. Hl. upr. udelov, 1897 [2]. — T. 8.</ref> Московија је била улус делом земље [[Златна хорда|Златне Хорде]] [[Монголи|Монгола]], ојачао централну власт, а [[1497]]. године издао први московски зборник закона „-{Судбеник}-“. Због женидбе са византијском принцезом [[Софија Палеолог|Зојом]], сматрао се наследником [[Византија|Источног римског царства]] и у његово време први пут се јавила идеја о мисији [[Руско царство|Руског царства]] као заштитника православља у ком би Москва била „трећи Рим“.
Ред 97:
== Референце ==
{{reflist}}
== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Јелачић| first = Алексеј|authorlink= Алексеј Јелачић|title= Историја Русије|year=1929| url = https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5_%28%D0%90._%D0%88%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D1%87%D0%B8%D1%9B%29| publisher = Српска књижевна задруга| location = Београд|id=}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Миљуков| first = Павел|authorlink= Павел Миљуков|title= Историја Русије|year=1939| url = https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5_%28%D0%9F._%D0%9C%D0%B8%D1%99%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%B2%29| publisher = Народна култура| location = Београд|id=}}
* Fennell, J. L. I. ''Ivan the Great of Moscow'' (1961)
* Grey, Ian. ''Ivan III and the unification of Russia'' (1964)
Ред 108:
* Soloviev, Sergei M. and John J. Windhausen, eds. ''History of Russia. Vol. 8: Russian Society in the Age of Ivan III'' (1979)
* Vernadsky, George, and Michael Karpovich, ''A History of Russia'' vol. 4 (1959).
* {{Cite book| ref=harv|author=Sigmund Freiherr von Herberstein|title=Notes Upon Russia: Being a Translation of the Earliest Account of that Country, Entitled Rerum Moscoviticarum Commentarii|url=https://books.google.com/books?id=rRYRAQAAIAAJ&pg=PR1|year=1851|publisher=Hakluyt Society|pages=1–}}
This article incorporates text from the [[Енциклопедија Британика|Encyclopædia Britannica Eleventh Edition]], a publication now in the [[јавно власништво|public domain]].
{{refend}}
| |||