Живац — разлика између измена

== Функција ==

 

 

Нерви се могу категорисати у две групе на бази њихове функције:

Неурон се сматра ''идентификованим'' ако поседује својства по којима се разликује од сваког другог неурона дате животиње, својства као што су локација, [[неуротрансмитер]]и, образац [[Ekspresija gena|генске експресије]], и повезаност, и ако сваки појединачни организам који припада истој врсти има тачно један неурон са истим скупом својстава.<ref name=Hoyle>{{Cite book|title=Identified neurons and behavior of arthropods | publisher = Plenum Press |year=1977 |isbn=978-0-306-31001-0 | vauthors = Hoyle G, Wiersma CA }}</ref> У кичмењачким нервним системима, веома мали број неурона је „идентификован”. Истраживачи сматрају да људи немају такве неуроне, док у једноставнијим нервним системима, неки или сви неурони могу бити јединствени у том смислу.<ref name=Wormbook>{{Cite web|title=Wormbook: Specification of the nervous system | url = http://www.wormbook.org/chapters/www_specnervsys/specnervsys.html |url-status=live | archiveurl = https://web.archive.org/web/20110717081646/http://www.wormbook.org/chapters/www_specnervsys/specnervsys.html | archive-date=17. 07. 2011. }}</ref>

 

 

Маутнерове ћелије су описиване као [[command neuron|командни неурони]].<ref>Eaton R.C., DiDomenico R. 1985. Command and the neural causation of behavior: a theoretical analysis of the necessity and sufficiency paradigm. Brain Behav Evol. 27(2-4):132-64.</ref><ref>Edwards, D. H., Heitler, W. J. & Krasne, F. B. 1999. Fifty years of command neurons: the neurobiology of escape behavior in the crayfish. Trends Neurosci. 22, 153–161.</ref><ref>Hediwg, B. 2000. Control of Cricket Stridulation by a Command Neuron: Efficacy Depends on the Behavioral State. J Neurophysiol 83: 712-722.</ref> Командни неурон је специјалан тип идентификованог неурона, дефинисан као неурон који је способан да самостално управља специфичним понашањем.<ref>{{harvnb|Stein||p=112}}</ref> Такви неурони најчешће се јављају у системима брзог бекства различитих врста — [[squid giant axon|гигантски аксон лигње]] и [[squid giant synapse|гигантска синапса лигње]]. Они су коришћени у пионирским експериментима у области [[Неурофизиологија|неурофизиологије]] због њихове енормне величине. Оба ова неурона учествују у механизмима брзог бекства лигње. Концепт командног неурона је, међутим, постао веома контроверзан, због студија које су показале да неки неурони за које је у почетку изгледало да делују у складу са описом, заправо су способни да изазову одговор само у ограниченом скупу околности.<ref name=Simmons43>{{Cite book|title=Nerve cells and animal behaviour | publisher = Cambridge University Press |year=1999 |isbn=978-0-521-62726-9 | page = 43 | vauthors = Simmons PJ, Young D }}</ref>

 

 

== Референце ==

* [http://www.scholarpedia.org/article/Nervous_system Nervous system] William E. Skaggs, [[Scholarpedia]]

* {{Cite book| ref=harv|last=Bear| first = M. F. |author2 = B. W. Connors |author3 = M. A. Paradiso | title = Neuroscience: Exploring the Brain | location = Philadelphia | publisher = Lippincott |year=2006 | edition = 3rd |isbn=978-0-7817-6003-4}}

|isbn=978-3-540-23735-8 | url = http://www.springer.com/biomed/neuroscience/book/978-3-540-23735-8 }}

* {{Cite book| ref=harv| last=Squire| first = L |display-authors=etal | location = | publisher = [[Academic Press]] | title = Fundamental Neuroscience | edition = 4th |year=2012 |isbn=978-0-12-660303-3 |pages=}}

* {{Cite book| ref=harv|last = Andreasen |first = Nancy C. |authorlink = Nancy_C._Andreasen |title = Brave New Brain: Conquering Mental Illness in the Era of the Genome |publisher = Oxford University Press |date = 4. 03. 2004. |url = http://www.oup.com/uk/catalogue/?ci=9780195145090 |archive-url = https://web.archive.org/web/20070224204400/http://www.oup.com/uk/catalogue/?ci=9780195145090 |url-status=dead |archive-date=24. 02. 2007 |isbn = 978-0-19-514509-0 |accessdate = 01. 09. 2017 |df = }}