Манастир Крка — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м додана категорија Општина Кистање помоћу геџета HotCat
Нема описа измене
Ред 14:
| longd = 15 | longm = 59 | longs = 23.8 | longEW = E
}}
'''Манастир Крка''' налази се у [[Далмација|Далмацији]], између [[Книн]]а и [[Шибеник]]а (3,5 km источно од [[Кистање|Кистања]]). СмештенСмјештен је у кањону рекеријеке [[Крка (Хрватска)|Крке]] и његова црквабогомоља [[Архангел Михаил|Светог Арханђела Михаила]], подигнута је према предању у времевријеме краља Милутина, на местумјесту гдегдје је [[апостол Павле]] држао проповедпроповјед. У новије времевријеме се претпоставља да је манастир саградила [[Јелена Немањић Шубић|Јелена Шубић]], сестра [[стефанСтефан Душан|цара Душана]] (помиње се [[1350]]. године), а дограђиван је [[1402]]. године.
 
== Прошлост ==
У времевријеме турских упада, који се одвијају од средине XIV[[14. векавијек]]а, године [[1480]]. порушен је манастир [[Манастир Драговић|Драговић]], а [[1502]]. године опустошена је [[Манастир Крупа|Крупа]]. КалуђериИноци из овихове манастирабогомоље нашли су уточиште у манастиру Крка.
 
Осим података да је манастир Крка био уписан на једној географскојземљописној карти коју је [[1530]]. године изградио Италијан ''Матео Пагано'', о манастирском животу с почетка XVI[[16. векавек]]а нема других података.
 
Након поновне успоставе [[Пећка Патријаршија|Пећке патријаршије]] [[1557]]. године, православном црквом у Далмацији управљали су дабробосански митрополитивладика. МитрополитВладика Гаврило Аврамовић поставио је [[1578]]. године игумананастојатеља манастира Крке за ''егзархаизасланика'' (управника) целокупнецјелокупне далматинске православне цркве, која је у то времевријеме била у експанзијиповећању. То постаје правило и у следећемсљедећем времену, тако да је од тада па до [[1810]]. године манастир Крка остаје центарсредиште православља у [[Далмација|Далмацији]].<ref>Љупче Мандић "Књига о Кистањама", стр 612.</ref>
 
== Изглед ==
[[Црква (грађевина)|Црква]] је правоугаоне основе с кубетом и дугом припратом неправилног облика. [[Олтар]]ски деодио је прошириван и остао је без полукружнеполукружног [[апсидасвод|апсидесвода]]. Испод олтара откривена је пећина са издуженим простором и [[гроб]]овима у поду. На њу се испод јужног деладијела данашње велике црквебогомоље ослања старија једнобродна црквабогомоља подигнута свакако поред [[Испосница|испоснице]] која сведочи да су се ту већ у [[17. веквијек]]у [[аскеза|подвизавали]] православни монасииноци. ЦркваХрам је више пута обнављана.
 
Међу првим архимандритимапрвпопастир манастира Крке били су [[Никанор Богуновић Скочић]] (1735—1792) и [[Саватије Васиљевић]] (1755—1809).
 
Манастир Крка је за све времевријеме свога постојања био најзначајнијинајзначајније духовнидуховно и културни центарсредиште православља у [[Далмација|Далмацији]]. Почетком XVII[[17. векавијек]]а, у манастирухраму је основана најстарија српска школа за образовање свештеника. Данашња Богословија Св. Три Јерарха основана је 1966. године (са радом као двогодишња школа почела је 1964) заузимањем тада далматинског, а касније жичког епископавладике Стефана.
 
== Ризница манастира Крка ==
Ризница манастира Крка формиранастворена је самим оснивањем манастира и најбоље показује историјудавнину овог манастира. Она је своје богатство прикупљала током дугих вековавјекова, па су у њу стигле бројне драгоценостидрагоцјености из разних деловадјелова светасвијета као што су [[Јерусалим]], [[Света гора|Света Гора]], српски крајеви, [[Венеција]] и царска [[Русија]]. ПоседујеПосједује преко 2000 експоната и предмета из 15. и 16 векавијека. ДрагоценостиДрагоцјености манастира Крке, по броју, уметничкојумјетничкој изради и историјскомповјесном трајању убрајале су се у највреднијенајвриједније ризничке целинецјелине Српске православне цркве, одмах послепослије ризница манастира [[Манастир Хиландар|Хиландар]], [[Манастир Дечани|Дечана]] и [[Цетињски манастир|Цетињског манастира]].
 
[[Датотека:Manastir Krka - Crkva Sv.arhanđela Mihaila.JPG|мини|лево|200п|Црква Св. Архангела Михаила]]
 
Републички завод за заштиту споменика културе је објавио ревизију, конзервацијузаштиту и санацијупоправку иконаизобразби из ризнице манастира Крка.
* ''' Антиминиси '''
:Посебну целину у ризници представља збирка антиминиса. Они су углавном отиснути са дрворезних и бакрорезних плоча, а освећени од српских патријарха, митрополитанадвладика и епископавладика од краја 17. до краја 19. векавијека.
* ''' Црквени текстил '''
:У манастирској ризници биле су похрањене бројне архијерејскепрвосвештеничке, свештеничке и ђаконске одоре украшене сребрним и златним нитнама. Међу црквеним текстилом посебно се издваја епитрахиљ [[Свети Сава|Светог Саве]] који је 1842. године купио у манастиру Студеници калуђеринок Викентије Кнежевић.
[[Датотека:Manastir Krka Church Detail DSC07476.JPG|мини|десно|250п|Фреске]]
* ''' Портрети '''
:У манастиру Крка налазила се читавачитав галеријасписак уметничкихумјетничких портрета црквенихбогомољачких великодостојника распоређених у манастирској трпезаријиобједаваони, салонугостопримници, ризници итд. На портретима су представљени углавном игуманинастојатељи и далматинскидалматинске епископивладике. Ту се налазио портрет архимандритапрвопастира Неофита Његуша, рад Влаха Буковца из 1884. године. Један од најстаријих портрета јесте портрет Ј. Болгарина из 1771. године.
 
„Црква никад није била против уметностиумјетности, нити то може бити, пошто је Бог као Створитељ светасвијета и космосасвемира први и највећи уметникумјетник. Сликари и не чине ништа друго, него покушавају својом техником и својим сликарским умећемумјећем да открију и покажу ту лепоту“љепоту“, епископвладика далматински Фотије.
* ''' Иконе '''
:Међу иконама овог манастира биле су бројна деладјела кретских, српских и руских иконописаца који су припадали времену од 16. до 20. векавијека. Те иконеизобразбе су радови знаних и незнаних иконописаца међу којима су радови Георгија Михалика, Спиридона Рома, Вука Сударевића итд.
 
ИконеИзобразбе су украшене сребрним оковима венецијанске израде из 1765. године.
 
== Књижница ==
[[Манастир]] поседује велику и богату библиотекукњигохранилницу формиранустворену још у времевријеме настанка манастира. Један од првих пописа библиотекекњижнице датирапостоји из 1844. године, а направио га је тадашњи архимандритпрвопастир [[Стефан Кнежевић]]. Нови инвентарсписак библиотекекњижнице написан је 1965. године и тада је забележенозабиљежено преко 4000 књига подељенихподијељених у групескупине: старе рукописне књиге, старе штампанепечатне књиге, деладјела из 18. векавијека и деладјела обављена до 1850. године. Манастирска библиотекакњигохранилница такође поседујепосједује издања Српске књижевне задруге, издања [[Српска академија наука и уметности|САНУ]], издања [[Матица српска|Матице српске]] итд. Посебно су заведени часописи, календари, новине, извештаји и књиге на страним језицима.
 
Од појединачних издања посебно треба истаћи више од 50 рукописних књига насталих у периодураздобљу од 13. до 18. векавијека. Међу рукописним црквенимбогомољачким књигама посебно је важно '''Мокропољско четворојеванђеље''', написано крајем 13. или почетком 14. векавијека на пергаменту у духу старог српског језика.
 
У саставу библиотекекњигохранилнице налази се доста страних и изузетно вреднихвриједних штампаних књига. Међу таквим издањима налази се Октоих штампанкњигопечаћен на [[Цетиње|Цетињу]] [[1494]]. године у штампаријикњигопечатници Божидара Вуковића, а реткострјеткост представља Зборник [[Божидар Вуковић|Божидара Вуковића]] штампанкњигопечаћен 1536. године на пергаменту. Ова књига једини је познати зборник штампанихкњигопечаћених на пергаменту. Међу вреднимвриједним књигама налазе се и деладјела [[Доситеј Обрадовић|Доситеја Обрадовића]], [[Вук Стефановић Караџић|Вука Караџића]], [[Никодим Милаш|Никодима Милаша]], митрополитавладика српског Михајила Јовановића итд. Такође треба споменути Патерик из 1346. године, назван „бугарски“, на чијим корицама стоји запис: “''Сија Књига манастира Вилендара''“.
 
== Гробље ==
== Манастирско гробље ==
[[Датотека:Manastir Krka Cemetery DSC07550.JPG|мини|лево|200п|Старо гробље]]
 
На североисточномсјевероисточном делудијелу имања манастира налази се један простор у стенистијени, тј ранохришћанска катакомба са доста гробова. Испод олтара откривена је пећина са издуженим простором и гробовима у поду гдегдје је по предању Свети апостол Павле проповедаопроповједао Христову науку. На гробљу манастира Крка свој мир нашли су многи некадашњи игуманинастојатељи, монасииноци и епископивладике, а у сведочанствимасвједочанствима се сазнаје како је манастир Крка био забележензабиљежен географскоју земљописној карти коју је 1530. године израдио Матеј Пагано.
 
== Богословија ==
[[Датотека:Manastir Krka Seminary Building DSC07507.JPG|мини|десно|250п|Богословија]]
 
Од свог настанка манастир Крка је духовно, културно средиште свих Срба у [[Далмација|Далмацији]]. Богословска школа отворена је још давне 1615. године и позната је као прва школа за свештена лица у српском народу. Ова школа позната као Богословија [[Света три јерарха|Света Три Јерарха]] током времена се затварала, премешталапремјештала па поново отварала, у зависности од политичких и војних прилика у земљи. Једно времевријеме богословија је била премештенапремјештена у [[Задар]]. Након кратког прекида она је обновила свој рад 1962. године, а од 2001. године поново ради у овом манастиру. ТемељиПодлоге за новоподигнуту зграду богословије освештениосвјештени су 1985. године на дан Архангела Михаила. У темељподлогу нове зграде узидан је по камен из [[Манастир Пећка патријаршија|Пећке Патријаршије]], манастира Крке, [[Манастир Крупа|Крупе]], [[Манастир Драговић|Драговића]] као и далматинских градова: [[Шибеник]]а, [[Задар|Задра]] и [[Бенковац|Бенковца]]. Августа 2015. године, прослављено је 400 година постојања Богословије. АрхијерејскуСлужбу литургијује служио је патријарх српски Иринеј, уз присуство 11 епископавладика.<ref>[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/%D0%94%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE/2010905/%D0%A7%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%B8+%D0%B2%D0%B5%D0%BA%D0%B0+%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B5+%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%B0+%D0%9A%D1%80%D0%BA%D0%B0.html РТС: Четири века богословије манастира Крка]</ref>
 
== Владике ==
ЕпископиВладике [[Стефан Боца]] (1958—1978) и [[Николај Мрђа]] (1978—1992) веома су значајни јер у њихово времевријеме, после Другог светскогсвјетског рата следислиједи духовна обнова манастира Крка. Године 1999. за епископавладике далматинског хиротонисан је јеромонахсвештеноинок Фотије из [[Манастир Ковиљ|манастира Ковиља]], професор Богословије Светог Арсенија у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]]. За веома кратко времевријеме, захваљујући Светом архијерејском сабору и залагању епископавладике Фотија, поново је 2001. године отпочео рад Богословије Света Три Јерарха у манастиру Крки.
 
ПослеПослије [[Карловачки мир|Карловачког мира]] из 1699. намесникнамјесник Филаделфијског епископавладике, под чијомчијим је јурисдикцијомнадлештвом била православна црква у Далмацији, постао је Никодим Бусовић. Он је имао искушења са унијом, одолеоодолио јој је па је био гоњен. Послије избеглиштваизбјеглиштва и боравка на [[Света гора|Светој Гори]] и Палестини, станио се у манастиру Крки и ту је по у покојењу био сахрањен 1707.
 
Бројни крчки архимандритипрвопастири били су намесницинамјесници надлежних епископавладика, што је манастир Крку чинило и формалнимстварним духовним седиштемсједиштем православних Далматинаца. Неки од њих су Никанор Рајевић, Никанор Богуновић.
 
== АрхивскаКњижна грађа ==
У манастиру Крка чувана је и богата архивскакњижна грађа. Чувани су разни документи на [[Старословенски језик|старословенском]], [[Грчки језик|грчком]], [[Латински језик|латинском]], [[Италијански језик|италијанском]], [[Немачки језик|немачком]] и другим језицима који пружају податке о Светоарханђелском манастиру Крки, његовом братству и свему ономе што је за њега важно.
Кроз своју дугу и историјску прошлост овај манастир је био преписивачкипреписивачко центарсредиште, духовно средиште и место договора Срба из Далмације.
 
По сопственој одлуци, генерал [[ВРС]] [[Славко Лисица]] је крштен у манастиру Крка 12. августа 1994. године у тадашњој Републици Српској Крајини. Крштено име му је Ледимир.
Ред 84:
* [[Списак манастира Српске православне цркве]]
 
== РеференцеИзвори ==
{{reflist}}
 
Ред 93:
* [https://web.archive.org/web/20090226004429/http://pravoslavlje.spc.rs/broj/934/tekst/duhovna-obnova-manastira-krke/ Духовна обнова манастира Крке („Православље“, бр. 934, 15. фебруар 2005.)]
* [https://www.b92.net/kultura/vesti.php?yyyy=2019&mm=05&dd=25&nav_category=1864&nav_id=1546463 Манастир Крка, светионик православља у Далмацији (Б92, 25. мај 2019)]
* [https://srbi.hr/manastir-krka-ukras-i-ponos-pravoslavne-dalmacije/]
* [http://www.zaduzbine-nemanjica.rs/Krka/index.htm]
 
{{DEFAULTSORT:Крка}}
Линија 99 ⟶ 101:
[[Категорија:Задужбине Немањића|Крка]]
[[Категорија:Манастири Книнске крајине]]
[[Категорија:Општина Кистање|Крка]]