Манастир Крка — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м Враћене измене 93.138.4.182 (разговор) на последњу измену корисника Lackope
ознака: враћање
Ред 14:
| longd = 15 | longm = 59 | longs = 23.8 | longEW = E
}}
'''Манастир Крка''' налази се у [[Далмација|Далмацији]], између [[Книн]]а и [[Шибеник]]а (3,5 km источно од [[Кистање|Кистања]]). СмјештенСмештен је у кањону ријекереке [[Крка (Хрватска)|Крке]] и његова богомољацрква [[Архангел Михаил|Светог Арханђела Михаила]], подигнута је према предању у вријемевреме краља Милутина, на мјестуместу гдјегде је [[апостол Павле]] држао проповједпроповед. У новије вријемевреме се претпоставља да је манастир саградила [[Јелена Немањић Шубић|Јелена Шубић]], сестра [[Стефанстефан Душан|цара Душана]] (помиње се [[1350]]. године), а дограђиван је [[1402]]. године.
 
== Прошлост ==
У вријемевреме турских упада, који се одвијају од средине [[14.XIV вијек]]авека, године [[1480]]. порушен је манастир [[Манастир Драговић|Драговић]], а [[1502]]. године опустошена је [[Манастир Крупа|Крупа]]. ИноциКалуђери из овеових богомољеманастира нашли су уточиште у манастиру Крка.
 
Осим података да је манастир Крка био уписан на једној земљописнојгеографској карти коју је [[1530]]. године изградио Италијан ''Матео Пагано'', о манастирском животу с почетка [[16.XVI век]]авека нема других података.
 
Након поновне успоставе [[Пећка Патријаршија|Пећке патријаршије]] [[1557]]. године, православном црквом у Далмацији управљали су дабробосански владикамитрополити. ВладикаМитрополит Гаврило Аврамовић поставио је [[1578]]. године настојатељаигумана манастира Крке за ''изасланикаегзарха'' (управника) цјелокупнецелокупне далматинске православне цркве, која је у то вријемевреме била у повећањуекспанзији. То постаје правило и у сљедећемследећем времену, тако да је од тада па до [[1810]]. године манастир Крка остаје средиштецентар православља у [[Далмација|Далмацији]].<ref>Љупче Мандић "Књига о Кистањама", стр 612.</ref>
 
== Изглед ==
[[Црква (грађевина)|Црква]] је правоугаоне основе с кубетом и дугом припратом неправилног облика. [[Олтар]]ски диодео је прошириван и остао је без полукружногполукружне [[сводапсида|сводаапсиде]]. Испод олтара откривена је пећина са издуженим простором и [[гроб]]овима у поду. На њу се испод јужног дијеладела данашње велике богомољецркве ослања старија једнобродна богомољацрква подигнута свакако поред [[Испосница|испоснице]] која сведочи да су се ту већ у [[17. вијеквек]]у [[аскеза|подвизавали]] православни иноцимонаси. ХрамЦрква је више пута обнављана.
 
Међу првим првпопастирархимандритима манастира Крке били су [[Никанор Богуновић Скочић]] (1735—1792) и [[Саватије Васиљевић]] (1755—1809).
 
Манастир Крка је за све вријемевреме свога постојања био најзначајнијенајзначајнији духовнодуховни и културни средиштецентар православља у [[Далмација|Далмацији]]. Почетком [[17.XVII вијек]]авека, у храмуманастиру је основана најстарија српска школа за образовање свештеника. Данашња Богословија Св. Три Јерарха основана је 1966. године (са радом као двогодишња школа почела је 1964) заузимањем тада далматинског, а касније жичког владикеепископа Стефана.
 
== Ризница манастира Крка ==
Ризница манастира Крка створенаформирана је самим оснивањем манастира и најбоље показује давнинуисторију овог манастира. Она је своје богатство прикупљала током дугих вјековавекова, па су у њу стигле бројне драгоцјеностидрагоцености из разних дјеловаделова свијетасвета као што су [[Јерусалим]], [[Света гора|Света Гора]], српски крајеви, [[Венеција]] и царска [[Русија]]. ПосједујеПоседује преко 2000 експоната и предмета из 15. и 16 вијекавека. ДрагоцјеностиДрагоцености манастира Крке, по броју, умјетничкојуметничкој изради и повјесномисторијском трајању убрајале су се у највриједнијенајвредније ризничке цјелинецелине Српске православне цркве, одмах послијепосле ризница манастира [[Манастир Хиландар|Хиландар]], [[Манастир Дечани|Дечана]] и [[Цетињски манастир|Цетињског манастира]].
 
[[Датотека:Manastir Krka - Crkva Sv.arhanđela Mihaila.JPG|мини|лево|200п|Црква Св. Архангела Михаила]]
 
Републички завод за заштиту споменика културе је објавио ревизију, заштитуконзервацију и поправкусанацију изобразбиикона из ризнице манастира Крка.
* ''' Антиминиси '''
:Посебну целину у ризници представља збирка антиминиса. Они су углавном отиснути са дрворезних и бакрорезних плоча, а освећени од српских патријарха, надвладикамитрополита и владикаепископа од краја 17. до краја 19. вијекавека.
* ''' Црквени текстил '''
:У манастирској ризници биле су похрањене бројне првосвештеничкеархијерејске, свештеничке и ђаконске одоре украшене сребрним и златним нитнама. Међу црквеним текстилом посебно се издваја епитрахиљ [[Свети Сава|Светог Саве]] који је 1842. године купио у манастиру Студеници иноккалуђер Викентије Кнежевић.
[[Датотека:Manastir Krka Church Detail DSC07476.JPG|мини|десно|250п|Фреске]]
* ''' Портрети '''
:У манастиру Крка налазила се читавчитава списакгалерија умјетничкихуметничких портрета богомољачкихцрквених великодостојника распоређених у манастирској обједаваонитрпезарији, гостопримницисалону, ризници итд. На портретима су представљени углавном настојатељиигумани и далматинскедалматински владикеепископи. Ту се налазио портрет првопастираархимандрита Неофита Његуша, рад Влаха Буковца из 1884. године. Један од најстаријих портрета јесте портрет Ј. Болгарина из 1771. године.
 
„Црква никад није била против умјетностиуметности, нити то може бити, пошто је Бог као Створитељ свијетасвета и свемиракосмоса први и највећи умјетникуметник. Сликари и не чине ништа друго, него покушавају својом техником и својим сликарским умјећемумећем да открију и покажу ту љепоту“лепоту“, владикаепископ далматински Фотије.
* ''' Иконе '''
:Међу иконама овог манастира биле су бројна дјеладела кретских, српских и руских иконописаца који су припадали времену од 16. до 20. вијекавека. Те изобразбеиконе су радови знаних и незнаних иконописаца међу којима су радови Георгија Михалика, Спиридона Рома, Вука Сударевића итд.
 
ИзобразбеИконе су украшене сребрним оковима венецијанске израде из 1765. године.
 
== Књижница ==
[[Манастир]] поседује велику и богату књигохранилницубиблиотеку створенуформирану још у вријемевреме настанка манастира. Један од првих пописа књижницебиблиотеке постојидатира из 1844. године, а направио га је тадашњи првопастирархимандрит [[Стефан Кнежевић]]. Нови списакинвентар књижницебиблиотеке написан је 1965. године и тада је забиљеженозабележено преко 4000 књига подијељенихподељених у скупинегрупе: старе рукописне књиге, старе печатнештампане књиге, дјеладела из 18. вијекавека и дјеладела обављена до 1850. године. Манастирска књигохранилницабиблиотека такође посједујепоседује издања Српске књижевне задруге, издања [[Српска академија наука и уметности|САНУ]], издања [[Матица српска|Матице српске]] итд. Посебно су заведени часописи, календари, новине, извештаји и књиге на страним језицима.
 
Од појединачних издања посебно треба истаћи више од 50 рукописних књига насталих у раздобљупериоду од 13. до 18. вијекавека. Међу рукописним богомољачкимцрквеним књигама посебно је важно '''Мокропољско четворојеванђеље''', написано крајем 13. или почетком 14. вијекавека на пергаменту у духу старог српског језика.
 
У саставу књигохранилницебиблиотеке налази се доста страних и изузетно вриједнихвредних штампаних књига. Међу таквим издањима налази се Октоих књигопечаћенштампан на [[Цетиње|Цетињу]] [[1494]]. године у књигопечатнициштампарији Божидара Вуковића, а рјеткостреткост представља Зборник [[Божидар Вуковић|Божидара Вуковића]] књигопечаћенштампан 1536. године на пергаменту. Ова књига једини је познати зборник књигопечаћенихштампаних на пергаменту. Међу вриједнимвредним књигама налазе се и дјеладела [[Доситеј Обрадовић|Доситеја Обрадовића]], [[Вук Стефановић Караџић|Вука Караџића]], [[Никодим Милаш|Никодима Милаша]], владикамитрополита српског Михајила Јовановића итд. Такође треба споменути Патерик из 1346. године, назван „бугарски“, на чијим корицама стоји запис: “''Сија Књига манастира Вилендара''“.
 
== Манастирско гробље ==
== Гробље ==
[[Датотека:Manastir Krka Cemetery DSC07550.JPG|мини|лево|200п|Старо гробље]]
 
На сјевероисточномсевероисточном дијелуделу имања манастира налази се један простор у стијенистени, тј ранохришћанска катакомба са доста гробова. Испод олтара откривена је пећина са издуженим простором и гробовима у поду гдјегде је по предању Свети апостол Павле проповједаопроповедао Христову науку. На гробљу манастира Крка свој мир нашли су многи некадашњи настојатељиигумани, иноцимонаси и владикеепископи, а у свједочанствимасведочанствима се сазнаје како је манастир Крка био забиљежензабележен у земљописнојгеографској карти коју је 1530. године израдио Матеј Пагано.
 
== Богословија ==
[[Датотека:Manastir Krka Seminary Building DSC07507.JPG|мини|десно|250п|Богословија]]
 
Од свог настанка манастир Крка је духовно, културно средиште свих Срба у [[Далмација|Далмацији]]. Богословска школа отворена је још давне 1615. године и позната је као прва школа за свештена лица у српском народу. Ова школа позната као Богословија [[Света три јерарха|Света Три Јерарха]] током времена се затварала, премјешталапремештала па поново отварала, у зависности од политичких и војних прилика у земљи. Једно вријемевреме богословија је била премјештенапремештена у [[Задар]]. Након кратког прекида она је обновила свој рад 1962. године, а од 2001. године поново ради у овом манастиру. ПодлогеТемељи за новоподигнуту зграду богословије освјештениосвештени су 1985. године на дан Архангела Михаила. У подлогутемељ нове зграде узидан је по камен из [[Манастир Пећка патријаршија|Пећке Патријаршије]], манастира Крке, [[Манастир Крупа|Крупе]], [[Манастир Драговић|Драговића]] као и далматинских градова: [[Шибеник]]а, [[Задар|Задра]] и [[Бенковац|Бенковца]]. Августа 2015. године, прослављено је 400 година постојања Богословије. СлужбуАрхијерејску јелитургију служио патријархје српскипатријарх Иринеј, уз присуство 11 владикаепископа.<ref>[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/%D0%94%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE/2010905/%D0%A7%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%B8+%D0%B2%D0%B5%D0%BA%D0%B0+%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B5+%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%B0+%D0%9A%D1%80%D0%BA%D0%B0.html РТС: Четири века богословије манастира Крка]</ref>
 
== Владике ==
ВладикеЕпископи [[Стефан Боца]] (1958—1978) и [[Николај Мрђа]] (1978—1992) веома су значајни јер у њихово вријемевреме, после Другог свјетскогсветског рата слиједиследи духовна обнова манастира Крка. Године 1999. за владикеепископа далматинског хиротонисан је свештеноинокјеромонах Фотије из [[Манастир Ковиљ|манастира Ковиља]], професор Богословије Светог Арсенија у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]]. За веома кратко вријемевреме, захваљујући Светом архијерејском сабору и залагању владикеепископа Фотија, поново је 2001. године отпочео рад Богословије Света Три Јерарха у манастиру Крки.
 
ПослијеПосле [[Карловачки мир|Карловачког мира]] из 1699. намјесникнамесник Филаделфијског владикеепископа, под чијимчијом је надлештвомјурисдикцијом била православна црква у Далмацији, постао је Никодим Бусовић. Он је имао искушења са унијом, одолиоодолео јој је па је био гоњен. Послије избјеглиштваизбеглиштва и боравка на [[Света гора|Светој Гори]] и Палестини, станио се у манастиру Крки и ту је по у покојењу био сахрањен 1707.
 
Бројни крчки првопастириархимандрити били су намјесницинамесници надлежних владикаепископа, што је манастир Крку чинило и стварнимформалним духовним сједиштемседиштем православних Далматинаца. Неки од њих су Никанор Рајевић, Никанор Богуновић.
 
== КњижнаАрхивска грађа ==
У манастиру Крка чувана је и богата књижнаархивска грађа. Чувани су разни документи на [[Старословенски језик|старословенском]], [[Грчки језик|грчком]], [[Латински језик|латинском]], [[Италијански језик|италијанском]], [[Немачки језик|немачком]] и другим језицима који пружају податке о Светоарханђелском манастиру Крки, његовом братству и свему ономе што је за њега важно.
Кроз своју дугу и историјску прошлост овај манастир је био преписивачкопреписивачки средиштецентар, духовно средиште и место договора Срба из Далмације.
 
По сопственој одлуци, генерал [[ВРС]] [[Славко Лисица]] је крштен у манастиру Крка 12. августа 1994. године у тадашњој Републици Српској Крајини. Крштено име му је Ледимир.
Ред 84:
* [[Списак манастира Српске православне цркве]]
 
== ИзвориРеференце ==
{{reflist}}
 
Ред 93:
* [https://web.archive.org/web/20090226004429/http://pravoslavlje.spc.rs/broj/934/tekst/duhovna-obnova-manastira-krke/ Духовна обнова манастира Крке („Православље“, бр. 934, 15. фебруар 2005.)]
* [https://www.b92.net/kultura/vesti.php?yyyy=2019&mm=05&dd=25&nav_category=1864&nav_id=1546463 Манастир Крка, светионик православља у Далмацији (Б92, 25. мај 2019)]
* [https://srbi.hr/manastir-krka-ukras-i-ponos-pravoslavne-dalmacije/]
* [http://www.zaduzbine-nemanjica.rs/Krka/index.htm]
 
{{DEFAULTSORT:Крка}}
Линија 101 ⟶ 99:
[[Категорија:Задужбине Немањића|Крка]]
[[Категорија:Манастири Книнске крајине]]
[[Категорија:Општина Кистање|Крка]]