Википедија

Шифра — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Поништена измена бр. 22785538 корисника Autobot (разговор)
ознака: поништење
Нема описа измене
Ред 1:
{{друго значење|реч као елеменат распознавања|[[лозинка]]}}
У [[криптографија|криптографији]], '''шифра''' је алгоритам за шифровање и дешифровање — серија прецизно дефинисаних корака који следе један за другим. У нетехничкој употреби, '''шифра''' и '''код''' представљају исти термин, али у криптографији то су различити појмови. У класичној криптографији, шифра је одвојена од кода. Начелно, у коду се замењивање врши на основу обимне књиге кодова, у којој се речи и фразе замењују случајним низом знакова. На пример, "-{UQJHS}-" може бити код за „Наставите до следећих координата“.
 
Оригинална информација је позната као отворени текст, а шифровани облик као шифровани текст или '''шифрат'''. Шифрована порука садржи све информације из отвореног текста, али није у облику читљивом за човека или рачунар без примене одговарајућег механизма за његово дешифровање - треба да представља насумичне знакове за све којима није намењена.
 
Операција шифровања обично зависи од додатне информације зване '''кључ'''. Процедура шифровања варира у зависности од кључа, који мења детаље алгоритма. Кључ мора да се изабере пре шифровања поруке. Без познавања кључа требало би да је тешко, или скоро немогуће, декриптовати шифрат у читљив отворени текст.
 
Треба разликовати термине '''дешифровање''' и '''декриптовање''':
* '''Дешифровање''' је претварање шифрата у отворени текст кад је кључ познат, врши га особа којој је порука намењена.
* '''Декриптовање''' је покушај претварања шифрата у отворени текст кад кључ није познат - врше га особе којима порука није намењена. Декриптовање је део [[криптоанализа|криптоанализе]].
 
Већина модерних шифри може да се сврста у категорије на неколико начина:
* По начину да ли се примењују на блоковима знакова обично сталне дужине (блок шифре), или на непрекидном низу знакова (позната под називима шифра низа, шифра тока или проточна шифра, енг. ''-{stream cipher}-'').
* По начину да ли се исти кључ користи за шифровање и дешифровање ('''алгоритми симетричних кључева'''), или се користи посебан кључ ('''алгоритми асиметричних кључева'''). Ако је алгоритам симетричан, кључ мора бити познат примаоцу и никоме више. Код асиметричног алгоритма, кључ за шифровање је различит од кључа за дешифровање, али је с њим у тесној вези. Ако један кључ не може да се утврди из другог, алгоритам асиметричног кључа има својство јавног/тајног кључа и један од кључева може бити обелодањен без губитка тајности информације.
 
== Порекло ==
Ред 36:
 
=== Историјске шифре ===
Шифре са оловком и папиром које су коришћене у прошлости су познате под називом „[[класична шифра]]“. Оне укључују просте „'''шифре„шифре замене''' (супституције)“ и „'''шифре„шифре померања''' (транспозиције)“. На пример, „добар дан“ може да се шифрује као „ЖСДГЋ ЖГП“, где се у поруци „д“ замењује са „Ж“, „а“ са „Г“ итд. Померањем би „добар дан“ могло да буде „РДАНДОБА“. Ове просте шифре и примере је врло лако разбити, чак и без помоћи парова отворени текст - шифровани текст.
 
Просте шифре су замењене шифрама „'''полиалфабетске„полиалфабетске замене'''“замене“, које мењају алфабет замене за свако слово. На пример, „добар дан“ може да се замени са „ЖЋЗИА ОНВ“, где се у поруци „д“ замењује са „Ж“ и „О“, „а“ са „И“ и „Н“. Чак и на малом узорку познатог или претпостављеног отвореног текста, шифре полиалфабетске замене и шифре померања слова (намењене за шифровање оловком и папиром) се врло лако разбијају.
 
Почетком двадесетог века изумљене су електро-механичке машине за шифровање и дешифровање, а користиле су померање, полиалфабетску замену и неку врсту „додатне“ замене. У „ротор машинама“, неколико ротирајућих дискова је служило за полиалфабетску замену, а додатне плоче су служиле за неку другу замену. Кључеви су се лако мењали заменом ротирајућих дискова и преспајањем жица додатних плоча. Иако су ови методи шифровања били комплекснији од претходних и захтевале машине за шифровање и дешифровање, изумљене су друге машине (као нпр. британска [http://en.wikipedia.org/wiki/Bombe „Бомба“]) за декриптовање ових метода шифровања.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Шифра”