Тихомир Ђорђевић — разлика између измена

м
нема резимеа измене
(Спашавам 2 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9))
м
 
== Биографија ==
Рођен је у патријахалној породици. Отац Раја је служио као свештеник у Брестовцу и Лужану код Алексинца. О детињства се налазио у непосредном додиру са селом и народом, што је утицало да се још од младости, па све до смрти посвети проучавању народа, његова живота и културе.{{sfn|Марјановић|2018|p=68}}
Завршио је историјски-филолошки одсек [[Велика школа|Велике школе]] у Београду, а студирао у [[Беч]]у и [[Минхен]]у, где је докторирао [[1902]]. године.
 
Завршио је историјски-филолошки одсек [[Велика школа|Велике школе]] у Београду, а затим је студирао у [[Беч]]у и [[Минхен]]у, где је докторирао [[1902]]. године.
Ђорђевићев опус је велики - број његових радова је око седам стотина. Ђорђевићева интересовања била су веома широка и различита и крећу се од детаљних анализа народног живота Срба, преко етнографских истраживања живота других народа у Србији ([[Роми|Рома]], [[Власи (Србија)|Влаха]], [[Цинцари|Цинцара]], [[Грци|Грка]], [[Черкези|Черкеза]] итд) до фолклористичких и социолошких студија не само Србије, већ и [[Балканско полуострво|Балкана]].
 
Ђорђевићев опус је велики - број његових радова је око седам стотина. Ђорђевићева интересовања била су веома широка и различита и крећу се од детаљних анализа народног живота Срба, преко етнографских истраживања живота других народа у Србији ([[Роми|Рома]], [[Власи (Србија)|Влаха]], [[Цинцари|Цинцара]], [[Грци|Грка]], [[Черкези|Черкеза]] итд), до фолклористичких и социолошких студија не само Србије, већ и [[Балканско полуострво|Балкана]].
 
Први је систематизовао и извршио општу класификацију народних игара и дао теоријске и историјске погледе на народне игре релевантне за време у којем је радио. Поставио је и разрадио методска упутства за сакупљаче и описивачен ародних игара.{{sfn|Марјановић|2018|p=73}} Одржавајући је сталне везе с колегама из иностранства, била му је доступна најважнија литература тадашњих прегалаца на пољу етнологије и фолклористике. Имао је добар увид у најновије научне правце, посебно је добро познавао тадашњу немачку етнолошку литературу, у којој је народна игра разматрана из више углова. Захваљујући њему и подршци коју је добијао од колега из иностранства, крајем 19. века стварени су услови за сакупљање народних игара у најширем њиховом значењу.{{sfn|Марјановић|2018|p=73}} Расправу и класификацију народних игара је објавио у књизи „Српске народне игре” (као девету књигу Српског етнографског зборника), која представља незаобилазно дело у проучавању народних игара у ширем смислу речи.{{sfn|Марјановић|2018|p=67}} До објављивања овог дела Ђоршевић није објавио ниједан чланак у издањима Српске краљевске академије наука у Београду, и тек након његове објаве је успоставио тешњи контакт са академијом, коју је иначе веома уважавао.{{sfn|Марјановић|2018|p=69}}
 
Иако није био антрополог, први је научник у нас који је експлицитно указао на значај [[палеоантропологије]] за историју и етнологију. Године [[1908]]. је кроз рад ''Незнано гробље у [[Жагубица|Жагубици]]'', показао да су стара гробља, некрополе, извор примарних података за многе науке.<ref>Ђорђевић, Т: ''Незнано гробље у Жагубици'', Старинар за 1908, Београд [[1909]]</ref> У књизи Ђорђевић наглашава да подаци, до којих се долази изучавањем скелета и гробних прилога, практично представљају једини извор елемената о грађи, изгледу и начину живота људи у одређеном периоду прошлости.
 
 
Најважнија дела:
 
* ''Из Србије кнеза Милоша'', I и II, 1922-1924
* ''Цигани у Србији'', докторска дисертација
== Референце ==
{{reflist}}
 
== Литература ==
* {{cite journal| ref = harv|title= Тихомир Ђорђевић и народне|last=Марјановић|first=Весна|year=2018|journal=Фолклористика|volume=3/2|url=http://folkloristika.org/site/assets/files/1347/marjanovic.pdf|ISSN=2560-3191 |place=Београд|publisher= Удружења фолклориста Србије|editor-first1=Соња|editor-last1=Петровић|editor-first2=Смиљана|editor-last2=Ђорђевић Белић}}
* http://folkloristika.org/site/assets/files/1350/mladenovic_mitrovic.pdf
 
== Спољашње везе ==