Тихомир Ђорђевић — разлика између измена

Без промене величине ,  пре 10 месеци
м
Ђорђевићев опус је велики - број његових радова је око седам стотина. Ђорђевићева интересовања била су веома широка и различита и крећу се од детаљних анализа народног живота Срба, преко етнографских истраживања живота других народа у Србији ([[Роми|Рома]], [[Власи (Србија)|Влаха]], [[Цинцари|Цинцара]], [[Грци|Грка]], [[Черкези|Черкеза]] итд), до фолклористичких и социолошких студија не само Србије, већ и [[Балканско полуострво|Балкана]].
 
Први је систематизовао и извршио општу класификацију народних игара и дао теоријске и историјске погледе на народне игре релевантне за време у којем је радио. Поставио је и разрадио методска упутства за сакупљаче и описиваченописиваче ароднихнародних игара.{{sfn|Марјановић|2018|p=73}} Одржавајући је сталне везе с колегама из иностранства, била му је доступна најважнија литература тадашњих прегалаца на пољу етнологије и фолклористике. Имао је добар увид у најновије научне правце, посебно је добро познавао тадашњу немачку етнолошку литературу, у којој је народна игра разматрана из више углова. Захваљујући њему и подршци коју је добијао од колега из иностранства, крајем 19. века стварени су услови за сакупљање народних игара у најширем њиховом значењу.{{sfn|Марјановић|2018|p=73}} Расправу и класификацију народних игара је објавио у књизи „Српске народне игре” (као девету књигу Српског етнографског зборника 1907. године). Она представља незаобилазно дело у проучавању народних игара у ширем смислу речи.{{sfn|Марјановић|2018|p=67}} До објављивања овог дела Ђоршевић није објавио ниједан чланак у издањима Српске краљевске академије наука у Београду, и тек након његове објаве је успоставио тешњи контакт са академијом, коју је иначе веома уважавао.{{sfn|Марјановић|2018|p=69}}
 
Иако није био антрополог, први је научник у нас који је експлицитно указао на значај [[палеоантропологије]] за историју и етнологију. Године [[1908]]. је кроз рад ''Незнано гробље у [[Жагубица|Жагубици]]'', показао да су стара гробља, некрополе, извор примарних података за многе науке.<ref>Ђорђевић, Т: ''Незнано гробље у Жагубици'', Старинар за 1908, Београд [[1909]]</ref> У књизи Ђорђевић наглашава да подаци, до којих се долази изучавањем скелета и гробних прилога, практично представљају једини извор елемената о грађи, изгледу и начину живота људи у одређеном периоду прошлости.