Квантна механика — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м razne izmene; козметичке измене |
м Бот: обликујем ISBN |
||
Ред 5:
Квантна физика налази се у основи многих дисциплина [[Физика|физике]] и [[Хемија|хемије]], као што су [[Fizika čvrstog stanja|физика кондензоване материје]], [[Atomska fizika|атомска физика]], [[молекуларна физика|молекулска физика]], [[Računarska hemija|рачунарска хемија]], [[физичка хемија]], [[Kvantna hemija|квантна хемија]], [[Fizika elementarnih čestica|физика честица]] и [[нуклеарна физика]]. Заједно са [[Општа теорија релативности|општом теоријом релативности]] квантна механика представља један од стубова савремене физике.
Квантна механика је предложена када су откривени неки ефекти који се нису могли објаснити законима класичне физике (нпр. [[атом]] не би могао да постоји јер би као систем [[електрон]]а, [[протон]]а и [[неутрон]]а био јако нестабилан систем гледано из угла [[Класична механика|класичне физике]]<ref>{{Cite web|url=http://abyss.uoregon.edu/~js/cosmo/lectures/lec08.html|title=Quantum Physics|website=abyss.uoregon.edu|access-date=2019-09-26}}</ref>). Квантна механика се постепено развијала од [[1901]]. године почев од [[Макс Планк]]овог решења проблема [[Zračenje crnog tela|зрачења црног тела]] које је детектовано [[1859]]. године и рада [[Алберт Ајнштајн|Алберта Ајнштајна]] из [[1905]]. године, који говори о квантно-базираној теорији објашњења [[Фотоелектрични ефекат|фотоелектричног ефекта]] који је експериментално пронађен [[1887]]. године. Прве формулације квантне механике појављују се у средњим двадесетим годинама [[20. век]]а. Област је названа квантна механика зато што је историјски прво квантизовано само [[кретање]] честица, при чему се [[електромагнетно поље]] користило у свом класичном облику.<ref name=":0">{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/56640205|title=Many-body quantum theory in condensed matter physics : an introduction|last=Bruus, Henrik.|date=2004|publisher=Oxford University Press|others=Flensberg, Karsten.|id=ISBN
Овако замишљена теорија је формулисана различитим специјално изведеним математичким формалностима. У једној од њих, математичка функција, [[Квантно стање|таласна функција]], обезбеђује информације о [[Вероватноћа|амплитуди вероватноће]] позиције, импулса и других физичких особина честица. Формулација квантне механике преко таласних функција назива се и термином ''прва квантизација''. Касније формулисана квантна механика преко оператора и квантне теорије поља назива се термином ''друга квантизација.<ref name=":0" />'' Данас се у физици користе оба начина описивања квантних феномена у зависности од области физике и практичности примене једне од ове две формулације.
| |||