Википедија

Метал — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Враћене измене 109.122.123.39 (разговор) на последњу измену корисника Dcirovic
ознака: враћање
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м razne izmene; козметичке измене
Ред 27:
 
== Структура и везивање ==
[[Датотека:Close packing box.svg|thumbмини|-{''hcp''}- и -{''fcc''}- блиско-паковање сфера]]
 
Атоми металних супстанци су обично [[Периодни систем (кристална структура)|уређени]] у једну од три уобичајене [[кристална структура|кристалне структуре]], наиме [[Тесерална кристална система|телесно центрирану кубну]] (-{''bcc''}-), [[Тесерална кристална система|странично центрирану кубну]] (-{''fcc''}-), и [[Close-packing of equal spheres|хексагоналну блиско паковану]] (-{''hcp''}-). У -{''bcc''}- структури, сваки атом је смештен у центру коцке осам других атома. У -{''fcc''}- и -{''hcp''}-, сваки атом је окружен са дванаест других, али се слагање слојева разликује. Неки метали попримају различите структуре у зависности од температуре.<ref>Holleman, A. F.; Wiberg, E. "Inorganic Chemistry" Academic Press: San Diego. {{page|year=2001|isbn=978-0-12-352651-9|pages=}}</ref>
Ред 56:
Групи алкалних метала припадају: [[литијум]] (Li), [[натријум]] (Na), [[калијум]] (K), [[рубидијум]] (Rb), [[цезијум]] (Cs) и [[францијум]] (Fr). Заједничка ознака за електронску конфигурацију ових елемената је nS1. Вредност оксидационог броја у једињењима јонске природе је +1; граде једновалентне безбојне [[јон|катјоне]].
 
[[Алкални метал]]и су добили име по имену [[Калијум|калијумакалијум]]а ({{Јез-арап|al kali}} - [[пепео]] биљака).
 
У елементарном стању атоми алкалних метала повезани слабом металном везом граде металну [[Кристална решетка|кристалну решетку]]. Због ангажовања само једног електрона веза је слаба, стога имају ниску [[Тачка кључања|температуру кључања]] и малу густину (пливају на води). Мале су тврдоће тако да се могу сећи ножем. Порастом атомског броја у групи расту и јонски радијуси и густина, доктемпературе топљења и кључања опадају. Сребрнастобеле су боје, добри су проводници топлоте и [[Електрицитет|електрицитетаелектрицитет]]а. Први члан групе, литијум, има унеколико другачија својства од остатка групе. Тако је по неким особинама сличнији [[Магнезијум|магнезијумумагнезијум]]у него [[Натријум|натријумунатријум]]у. Веома мале димензије атома [[Литијум|литијумалитијум]]а и још мање његовог [[Јон|јонајон]]а узрокују веће јачине металне везе у [[Кристална решетка|кристалној решетки]] у односу на остале [[алкални метал|алкалне метале]]. Због тога је литијум знатно тврђи од њих, а има и вишу температуру топљења и кључања. [[Алкални метал]]и боје пламен карактеристичним бојама. Литијум боји пламен светло црвено, натријум жуто, а калијум светло љубичасто.
 
Према хемијском понашању алкални метали чине групу међусобно најсличнијих елемената у [[периодни систем|периодном систему елемената]]. Енергија јонизације опада порастом атомског броја. Вредности за прву јонизациону енергију су веома ниске (ниже од осталих елемената). Алкални метали имају најниже вредности за кофицијенте електронегативности у односу на све елементе у периодном систему. Из тога произилази њихов позитиван оксидациони број без обзира са којим елементом градили једињење. На основу редокс-потенцијала може се закључити да су то најреактивнији метали и најјача редукциона средства.
Ред 96:
==== Електрична и топлотна проводљивост ====
 
Пошто [[Валентнивалентни електрон|валентни електрони]]и у металу могу слободно да се крећу између позитивно наелектрисаних јона, лако се премештају под дејством електричног поља тј.електричну струју чини струја електрона који теку кроз метал под утицајем разлике потенцијала успостављене на крајевима металног проводника помоћу спољашњег извора струје. Такав тип електронског провођења који се остварује услед кретања електрона, назива се електронско или метално провођење струје. Метални проводници се не мењају при провођењу струје, за разлику од јонских проводника (електролита), који се мењају услед хемијске реакције (оксидо-редукције)на електродама. [[Електрични проводник|Метални проводници]] могу да проводе струју бесконачно дуго. Док се при снижењу температуре електрична проводљивост јонских проводника смањује, проводљивост металних проводника расте. Провођење топлоте у чврстим супстанцама заснива се на преношењу енергије услед додира честица (атома, молекула или јона), које јаче осцилују у топлијем делу супстанце са честицама хладнијег дела, при чему се повећавају амплитуде, вибрације атомских језгара и температура супстанце расте.
Најбољи проводници електричне струје међу металима су -{Ag}-, -{Au}-, -{Al}-, -{Cu}-.
 
Ред 138:
 
== Литература ==
* {{Cite book| ref= harv|author= Проф. др Милош Б. Рајковић | title=Општа и неорганска хемија |publisher=Фотофутура|year=2010|isbn=978-86-83691-41-8|pages=595}}
* {{Cite book | ref= harv|last=Mortimer|first=Charles E.|title = Chemistry: A Conceptual Approach|location = New York:|publisher = D. Van Nostrad Company| edition = 3rd |year=1975}}
* Кампел И., Јанковић И. (2003): "Велика енциклопедија науке", ИТП "Змај", Нови Сад
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Метал”