Географија — разлика између измена

Најстарије познате карте света потичу из 9. века п. н. е., а припадале су [[Вавилон]]цима.<ref>{{citeCite book|author=Kurt A. Raaflaub |author2= Richard J. A. Talbert|title=Geography and Ethnography: Perceptions of the World in Pre-Modern Societies|publisher=John Wiley & Sons|year=2010|isbn=978-1-4051-9146-3|pages=147}}</ref> Тежња за спознајом просторног распореда свих појава на Земљиној површини сеже у најдаљу познату историју, али је она остварена тек у [[античка Грчка|античкој Грчкој]]. [[Хипократ са Хиоса|Хипократ]], [[Аристотел]], [[Хипарх]], особито [[Ератостен]] (један од првих који је мерио пречник Земље),<ref>{{citeCite book|first=Jean-Louis |last=Tassoul| last2 = Tassoul | first2 = Monique |title=A Concise History of Solar and Stellar Physics|location=London|publisher=Princeton University Press|year=2009|isbn=978-0-691-11711-9|pages=}}</ref> настојали су да објасне опште феномене [[Земља|Земље]] као целине. Касније се [[Агрипа (астроном)|Агрипа]], [[Страбон]] и [[Плиније Старији]], према практичним потребама (експанзија [[Римско царство|Римског царства]]), оријентишу на описе земаља. Док је прва, старија географска оријентација готово искључиво природонаучна и спекулативна, друга је практичарска и описна, с посебним нагласком на човеку и његову деловању на Земљи. Од [[3. век]]а, кинеске методе географских истраживања и њихова географска литература много су сложенији него у Еуропи тога времена, што је случај све до [[13. век]]а.