Lepak — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м razne izmene |
м Бот: исправљене референце помоћу именованих навода како би се избегли дупликати; погледајте ЧПП |
||
Ред 1:
[[Датотека:AdhesivesForHouseUse004.jpg|мини|десно|250px|[[Nitroceluloza|Nitrocelulozni]] lepak.]]
'''Lepak''' ili ''adheziv'' je [[hemijska materija|materija]] koja služi za [[Spoj (mašinstvo)|spajanje]] prijanjanjem delova iz istih ili različitih materijala ('''lepljenje'''),<ref>{{cite web|last=Pike|first=Roscoe|title=adhesive|url=http://www.britannica.com/EBchecked/topic/5823/adhesive|work=Encyclopædia Britannica Online|publisher=Encyclopædia Britannica Inc.|accessdate=9. 4. 2013}}</ref> to jest za njihovo spajanje stvaranjem veznog filma među slepljenim površinama. Lepljenje se zasniva na [[физика|fizičkom]] principu ''[[Adhezija|adhezije]]'' (sile privlačenja na sučelju dva materijala) i ''kohezije'' (međumolekularne sile u samom lepku).<ref name="аутоматски генерисано1">"Elementi strojeva", Karl-Heinz Decker, Tehnička knjiga Zagreb, 1975.</ref> Razni pridevi se mogu koristiti uz reč „lepak” radi opisivanja svojstava na temelju fizičke ili hemijske forme materije, vrste spojenih materijala ili uslova pod kojima se primenjuje.<ref>{{cite book|last=Kinloch|first=A.J.|title=Adhesion and Adhesives: Science and Technology|year=1987|publisher=Chapman and Hall|location=London|isbn=978-0-412-27440-4 |edition=Reprinted.|pages=1}}</ref>
Osnova je lepljenja kvašenje površina lepkom te naknadno očvršćivanje slepljenog spoja. Kvašenje površine zavisi od [[površinska napetost|napetosti površine]] i ravnotežnog kontaktnog [[ugao|ugla]] koji se uspostavlja između čvrste površine materijala, tekućeg lepika i vazduha. Teorija lepljenja vrlo je složena, jer pritom učestvuje niz činioca koji se odnose na svojstva površina koje se lepe (hemijska aktivnost, [[hidrofilnost]] ili [[hidrofobnost]], čistoća, [[hrapavost površine]], [[homogenost]]), na svojstva lepika ([[Površinski napon|površinska napetost]], [[viskoznost]], [[Поларност (физика)|polarnost]], [[Kiseline i baze|kiselost ili baznost]], brzina sušenja) te fizička i mehanička svojstva stvorenog veznog filma. Lepila se u obliku viskozne tečnosti nanose u tankom sloju na jednu ili na obe površine koje se slepljuju, katkad uz povišeni [[pritisak]]. Sušenjem lepka stvara se nakon nekog vremena adhezijska veza i postiže maksimalna čvrstoća slepljenog spoja, zbog isparavanja medija u kojem se lepak primenjuje (voda ili organski rastvarač) ili pak hemijskom reakcijom materija sadržanih u lepku.<ref>''Ljepila (adhezivi)'', [http://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=37713] "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2015.</ref>
Ред 14:
[[Датотека:ReconstructedOetziAxe.jpg|мини|180px|[[Ledeni čovek]] ili Eci iz [[Tirol]]a je koristio brezinu smolu kao lepak za svoje oružje pre oko 5.300 godina.]]
'''Lepak''' služi za [[Spoj (mašinstvo)|spajanje]] prijanjanjem delova iz istih ili različitih materijala (lepljenje). Lepljenje se zasniva na [[fizika|fizičkom]] principu [[Adhezija|adhezije]] (sile privlačenja na sučelju dva materijala) i [[Kohezija|kohezije]] (međumolekularne sile u samom lepku).<ref
Prednosti lepka su:
| |||