Константин Диоген — разлика између измена

м
razne izmene
м (razne izmene; козметичке измене)
м (razne izmene)
 
== Устанак комитопула ==
[[Датотека:First Bulgarian Empire (976-1018).png|250px|мини|лево|Устанак комитопула (976-1018976–1018)]]
Константин Диоген је први познати припадник знамените византијске кападокијске породице Диоген која је играла значајну улогу у политичком животу Византије 11. века{{sfn|Kazhdan|1991|p=627}}. Каријеру је започео у служби византијског цара [[Василиј II Бугароубица|Василија II]] (976-1025) као заповедник западне тагме у последњим годинама [[Устанак комитопула|устанка комитопула]]{{sfn|Kazhdan|1991|p=627}}. Учествовао је у одлучујућој [[Битка на Беласици|бици на Беласици]] (29. јул 1014. године) у којој је [[Самуило (цар)|Самуилова]] војска доживела коначан пораз{{sfn|Stephenson|2000|p=71}}. Самуило је умро убрзо након пораза код Беласице. Наследио га је син [[Гаврило Радомир]] који је преко неког једноруког Ромеја послао поруку цару Василију којом је обећавао своју подчињеност и покорност<ref>Византијски извори 3. стр. 113.</ref>. Василије је посумњао у писмо и послао је војску у [[Алмопија|област Моглена]]. На њеном челу налазили су се [[Нићифор Ксифија]] и Константин Диоген који је тада већ заузимао положаја стратега [[Солун]]а на коме је заменио преминулог [[Теофилакт Вотанијат|Теофилакта Вотанијата]]<ref>Византијски извори 3. стр. 114.</ref>. Диоген је са војском опљачкао земљу и опсео град Моглен. Византијска војска успела је да пробије зидине града након чега се становништво предало. У Моглену је ухваћен и кавхан Дометијан који је био веома близак цару Гаврилу Радомиру. Ухваћен је и "архонт" (поглавар области у овом случају) Илица и многе друге велможе. Цар нареди да се тврђава запали<ref>Византијски извори 3. стр. 115.</ref>. Убрзо је освојена и тврђава Енотија.
 
Диоген је 1022. или 1025. године заменио Аријанита на месту дукса Бугарске. Печенези су следеће, 1026. године предузели инвазију Балкана. Диоген је зауставио њихов напад. Током владавине [[Роман III Аргир|Романа III Аргира]] (1028-1034), Диоген је напустио положај стратега Сирмија јер је добио положај управника Солуна. Оженио се анонимном ћерком Василија Аргира. Међутим, 1029. године оптужен је за заверу са порфирогенитом [[Теодора (11. век)|Теодором]] против новог цара. Пао је у немилост и постављен је за управника малоазијске теме [[Тракесион]]. Убрзо је лишен свих јавних функција, опозван у Цариград, ухапшен, спроведен кроз главну цариградску улицу и приморан на повлачење у манастир<ref>PmbZ, Konstantinos Diogenes (#24045).</ref><ref>{{harvnb|Garland|1999|pp=161–162}}</ref>. Теодора и Диоген су наставили да кују завере против цара. Намеравали су да искористе заузетост цара ратовањем на истоку (1032) да изврше државни удар. Завера је откривена, а Диоген је позван на одговорност и подвргнут је испитивању од стране евнуха [[Јован Орфанотроф|Јована Орфанотрофа]]. Како би избегао тортуру, извршио је самоубиство бацивши се са зидина{{sfn|Garland|1999|p=162}}.
 
Син Константина Диогена, [[Роман IV Диоген|Роман]], касније ће владати као цар (1068-10711068–1071){{sfn|Guilland|1967|p=449}}<ref>{{harvnb|Norwich||p=344}}</ref>.
 
== Референце ==
1.572.075

измена