Дубровачка република — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene
Ред 118:
== Крај републике ==
 
Након слома Млетачке републике [[1797]]. далматински обални појас и [[Бока которска|Бока Которска]] долазе под јурисдикцију [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршке монархије]], а Дубровник остаје између.<ref name="Šišić" /> Појавом [[Наполеон I Бонапарта|Наполеона]] с једне стране и слабост Турске с друге, Дубровачка република више није била сигурна у новом саставу суседа.<ref>{{Cite web |url=http://www.caas.unizg.hr/skupovi/skupovi/57/FRANCUSKA%20UPRAVA%20U%20DUBROVNIKU%20-%20PROGRAM.doc |title=Međunarodni znanstveni skup: FRANCUSKA UPRAVA U DUBROVNIKU (1808. — 1814.) |access-date=02. 09. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140903101956/http://www.caas.unizg.hr/skupovi/skupovi/57/FRANCUSKA%20UPRAVA%20U%20DUBROVNIKU%20-%20PROGRAM.doc |archive-date=03. 09. 2014 |url-status=dead |df= }}</ref> Кад је Аустрија [[1806]]. предала [[Далмација|Далмацију]] и [[Бока которска|Боку]] [[Наполеон I Бонапарта|Наполеону]], [[Руска Империја|Руси]] са Црногорцима су заузели Боку. Стога је Наполеон послао генерала [[Жак Лористон|Лористона]] са 1.200 војника, да из Далмације, преко Дубровника, пређу у Боку. Дана [[26. маја]] [[1806.]]. француска војска недозвољено је ушла на територију неутралне Дубровачке републике, а идућег дана је на превару ушла у Град, тражећи да се само одмори и окрепи на путу за [[Бока которска|Боку]]. Уместо тога, одмах је окупирала Град у име Наполеона.{{сфн|Војновић|2009|п=187-189}} Врло брзо након почетка француске окупације, руска и црногорска војска ушла је на дубровачки териториј и почела борбу с француском војском, пљачкајући и палећи све на путу. То је кулминисало опсадом окупираног Града (у којој је на њега пало 3000 топовских кугла).{{сфн|Војновић|2009|п=240-241,247}} [[31. јануара]] [[1808.]]. маршал [[Огист Мармон]] издао је прокламацију да укида Дубровачку републику, упркос протестовању власти Републике, и да припаја дубровачку територију [[Краљевина Италија (1805-18141805–1814)|Краљевини Италији]] (марионетској држави [[Прво француско царство|Француског царства]]), из којега је накнадно издвојена те заједно с [[Истра|Истром]], [[Далмација|Далмацијом]] те словеначким земљама удружена у Наполеонове [[Илирске провинције]]. Мармону је Наполеон дао новостворену титулу "војвода дубровачки" (''Дуц де Рагусе'').
 
Након седам година француске окупације, охрабрени дезертирањем француских трупа након пропале [[Наполеонова инвазија на Русију|инвазије на Русију]] и поновног уласка Аустрије у рат, све дубровачке друштвене класе, под вођством властеле, устале су на општи устанак против окупације.{{сфн|Војновић|2009|п=147}} 18. јуна 1813. заједно с британским савезницима натерали су на предају француски гарнизон на острву [[Шипан]]у, затим и у [[Стон]]у те на [[Лопуд]]у, након чега се устанак проширио копном Републике, почевши с [[Конавле|Конавлима]].{{сфн|Војновић|2009|п=150-154}}. Тада су почели опсаду Града, уз помоћ [[Британска краљевска морнарица|Британске морнарице]] с бродовима ХМС ''Баканте'' и ХМС ''Сарасен'', под командом капетана [[Вилијам Хост|Вилијама Хоста]], а убрзо се устанку придружило и становништво унутар опкољеног Града.{{сфн|Војновић|2009|п=191}} Аустријско царство је послало своје трупе под командом генерала Тодора Милутиновића под изговором да су дошли да помогну својим дубровачким савезницима, међутим, као што се убрзо показало, заправо су хтели да француску окупацију Дубровника замене својом.{{сфн|Војновић|2009|п=172-173}} Завели су једног од привремених гувернера Републике, Влаха Брна Кабогу, обећањима моћи и власти (које није дуго уживао, него је умро у срамоти, од народа отад зван "Традитур" - издајник), те су успели да га убеде да остави врата с источне стране затворена дубровачким устаницима који су се тамо сакупили, а да врата на западу отвори аустријским војницима да окупирају Град, након што се предао француски гарнизон од 500 војника под командом генерала Монришарда.{{сфн|Војновић|2009|п=194}}
Ред 162:
Дубровник је био заступљен у Бечу од [[1684]]. једним послаником. Дубровачка република је имала конзулате и у [[Трст]]у и [[Сењска Ријека|Сењској Ријеци]].
 
Одлуком дубровачког сената октобра [[1765]]. године је основан конзулат Дубровачке републике за целу [[Краљевина Хрватска (1526-18671526–1867)|Хрватску]] са средиштем з [[Загреб]]у.<ref>{{Cite book|last=|first= |authorlink= |title= Дубровник (календар) |year=1901|url= http://digitalna.nb.rs/wb/NBS/casopisi_pretrazivi_po_datumu/Dubrovnik/1901/b001#page/31/mode/1up |publisher= |location= Дубровник |id=}}</ref>
 
== Референце ==