Инерција — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene
Ред 14:
=== Рано разумевање кретања ===
 
Пре [[Renaissance|ренесансе]], најчешће прихваћена теорија кретања у [[Western philosophy|западној филозофији]] била је заснована на [[Аристотел]]у који је око 335. пне до 322. пне изјавио да се покретни објекти (на Земљи) само крећу док постоји снага која их наводи да то учине. Аристотел је објаснио наставак кретања пројектила, који су одвојени од свог пројектора, деловањем околног медија, који наставља да покреће пројектил на неки начин.<ref>Aristotle, ''Physics'', 8.10, 267a1–21; [http://etext.library.adelaide.edu.au/a/aristotle/a8ph/ Aristotle, ''Physics'', trans. by R. P. Hardie and R. K. Gaye] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20070129111002/http://etext.library.adelaide.edu.au/a/aristotle/a8ph/ |date=2007-01-29 }}.</ref> Аристотел је закључио да би такво насилно кретање у празнини било немогуће.<ref>Aristotle, ''Physics'', 4.8, 214b29–215a24.</ref>
 
Упркос његовом општем прихватању, Аристотелов концепт кретања је више пута оспораван од стране угледних филозофа током скоро два [[миленијум]]а. На пример, [[Лукреције]] (следећи, вероватно, [[Епикур]]а) је изјавио да је „подразумевано стање” материје кретање, а не мировање.<ref>Lucretius, ''On the Nature of Things'' (London: Penguin, 1988), pp. 60–65</ref> У 6. веку, [[John Philoponus|Јан Филопон]] је критиковао недоследност између Аристотелове расправе о пројектилима, где медијум одржава пројектиле и његове расправе о празнини, где би медијум ометао кретање тела. Филопон је предложио да се кретање не одржава деловањем околног медија, већ неким својством које се преноси на објект када се покрене. Иако то није био савремени концепт инерције, јер је још увек постојала потреба за моћи да се тело одржи у покрету, показало се да је то фундаментални корак у том правцу.<ref>{{cite book|last=Sorabji|first=Richard|title=Matter, space and motion : theories in antiquity and their sequel|date=1988|publisher=Cornell University Press|location=Ithaca, N.Y.|isbn=978-0801421945|edition=1st |pages=227—228}}</ref><ref>{{cite encyclopedia |url=http://plato.stanford.edu/entries/philoponus/#2.1 |encyclopedia=Stanford Encyclopedia of Philosophy |title=John Philoponus |date=8 June 2007 |accessdate=26 July 2012}}</ref><ref name=Darling_2006>{{Cite book | last = Darling | first = David | title = Gravity's arc: the story of gravity, from Aristotle to Einstein and beyond | publisher = John Wiley and Sons | date = 2006 | pages = 17, 50 | url = https://books.google.com/books?id=Nh3zEV_2N4EC&pg=PA50 | isbn = 978-0-471-71989-2}}</ref> Овоме су се снажно противили [[Ибн Рушд]] и многи [[Схоластика|сколастички]] филозофи који су подржавали Аристотела. Међутим, ово гледиште није остало без оспоравања [[Zlatno doba islama|исламском свету]], где је Филопон имао неколико присталица који су даље развијали његове идеје.