Панчево — разлика између измена

7 бајтова додато ,  пре 2 месеца
м
razne izmene; козметичке измене
м (razne izmene; козметичке измене)
 
Да би се очувала гранична територија од упада Турака, кријумчарења и уношења заразних болести из турских крајева, [[Хабзбуршка монархија]] је територију [[Војна крајина|Војне крајине]]<ref name="tomandl">др Миховил Томандл, ''Историја Панчева'', Историјски архив Панчево, Панчево. {{page|year=2004|isbn=978-86-83347-10-0|pages=}}</ref> проширила и на [[Банат]]. Уређење банатске Војне крајине је трајао од 1764. до 1768. године. Панчево је 1767. године постало седиште XII Немачко−банатске регименте. Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да град припада истоименом дистрикту. Ту се налазе тада: поштанска станица, коњичка касарна, римокатоличка црква и манастир, царинарница и солана. Становништво је било измешано, немачко, влашко и српско.<ref>Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.</ref>
 
Панчевачка мала или парадна пијаца је 1858. године званично названа "Коронинијева пијаца". На сред пијаце је подигнут обелиск.<ref>"Србски дневник", Нови Сад 1858. године</ref>
 
Војна граница је укинута 1872. године и Панчево је потпало под мађарску цивилну управу.<ref>[https://www.pancevo.city/na-78-obrtaja/smrt-nevolje-hleb/#comment-123 Смрт, невоље, хлеб]</ref>
 
== Литература ==
* {{Cite book| ref=harv|title=Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима|publisher=Републички завод за статистику|location=Подгорица|date=септембар 2005|id=COBISS-ID 8764176}}
* {{Cite book| ref=harv|title=Становништво, пол и старост, подаци по насељима|publisher=Републички завод за статистику|location=Подгорица|date=октобар 2004|id=COBISS.CG-ID 8489488}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Ивић|first=Алекса|authorlink=Алекса Ивић|year=1914|title=Историја Срба у Угарској од пада Смедерева до сеобе под Чарнојевићем (1459—1690)|location=Загреб|url=https://books.google.com/books?id=G9ZnAAAAMAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Ивић|first=Алекса|authorlink=Алекса Ивић|year=1929|title=Историја Срба у Војводини од најстаријих времена до оснивања потиско-поморишке границе (1703)|location=Нови Сад|publisher=Матица српска|url=https://books.google.com/books?id=fFZpAAAAMAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Поповић|first=Душан Ј.|authorlink=Душан Ј. Поповић|year=1955|title=Срби у Банату до краја осамнаестог века: Историја насеља и становништва|location=Београд|publisher=Научна књига|url=https://books.google.com/books?id=MXmAvgAACAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Поповић|first=Душан Ј.|authorlink=Душан Ј. Поповић|year=1957|title=Срби у Војводини. књ. 1: Од најстаријих времена до Карловачког мира 1699|location=Нови Сад|publisher=Матица српска|url=https://books.google.com/books?id=fVhpAAAAMAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Поповић|first=Душан Ј.|authorlink=Душан Ј. Поповић|year=1959|title=Срби у Војводини. књ. 2: Од Карловачког мира 1699 до Темишварског сабора 1790|location=Нови Сад|publisher=Матица српска|url=https://books.google.com/books?id=9Qo4AQAAIAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Поповић|first=Душан Ј.|authorlink=Душан Ј. Поповић|year=1963|title=Срби у Војводини. књ. 3: Оо Темишварског сабора 1790 до Благовештенског сабора 1861|location=Нови Сад|publisher=Матица српска|url=https://books.google.com/books?id=AFppAAAAMAAJ}}
 
== Спољашње везе ==
1.572.075

измена