Јоакимов отац био је палатин [[Стефан Гуткелед]]<ref name=automatski_generisano1>{{harvnb|Markó|2006|pp=356}}.</ref>. У сукобу [[Стефан V Угарски|Стефана V]] и [[Бела IV|Беле IV]], Јоаким је био у кругу присталица Беле. Обављао је функцију главног пехарника краља Беле. Добио је значајне поседе у Трансилванији и Источној Угарској које су припадале "младом краљу" Стефану који се често дизао против оца. Понео је титулу славонског бана 1270. године, а на значајне положаје постављани су и чланови његове породице. Уживао је поверење [[Јелисавета Куманка|Јелисавете Куманке]], те је након смрти краља Стефана V заједно са њом преузео управљање над Угарском у име малолетног краља [[Ладислав IV Куманац|Ладислава IV Куманца]]. Могуће да је био умешан и у убиство [[Бела од Мачве|Беле Ростиславића]], унука покојног краља Беле, 1272. године. Јоаким и Јелисавета су по доласку на власт били у сукобу са најмоћнијом угарском властелом, међу којима су били и припадници породица [[Гисинговци|Гисинг]] и Чак. То је довело до краткотрајног грађанског рата у земљи (1275—1276) у коме Јелисавета и Јоаким успевају да се обрачунају са племством. Јоаким се налазио на челу Угарске у тренутку када се она умешала у унутрашњу политику [[Краљевина Србија (1217—1345)|Србије]], односно сукобу српског краља [[Стефан Урош I|Уроша]] и његовог сина [[Стефан Драгутин|Драгутина]]. Могуће да је управо Јоаким пружио војну подршку Стефану Драгутину у грађанском рату који је окончан [[Bitka na Gatačkom polju|битком на Гатачком пољу]] и свргавањем краља Уроша. Јоаким гине у сукобу са великашком породицом [[Бабонићи|Бабонића]] априла 1277. године{{sfn|Engel|2001|pp=107}}.</ref><ref>{{harvnb|Zsoldos|2011|pp=317}}.
== Породица ==
Ред 13:
== Литература ==
* {{Cite book| ref=harv|last=Engel|first=Pál|title=The Realm of St Stephen: A History of Medieval Hungary, 895–1526|location=|publisher=I.B. Tauris Publishers|year=2001|isbn=978-1-86064-061-2|pages=}}
* Engel Pál: Beilleszkedés Európába, a kezdetektől 1440-ig – Magyarok Európában I. (Háttér lap- és Könyvkiadó, Budapest, 1990)
* Markó, László (2006). A magyar állam főméltóságai Szent Istvántól napjainkig: Életrajzi Lexikon [Great Officers of State in Hungary from King Saint Stephen to Our Days: A Biographical Encyclopedia] (in Hungarian). Helikon Kiadó. {{page|year=2006|isbn=978-963-547-085-3|pages=}}.
* Zsoldos, Attila (2011). Magyarország világi archontológiája, 1000–1301 [Secular Archontology of Hungary, 1000–1301] (in Hungarian). História, MTA Történettudományi Intézete. {{page|year=2011|isbn=978-963-9627-38-3|pages=}}.
