Преисторија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м реф |
м razne izmene; козметичке измене |
||
Ред 9:
Праисторија је временски период који траје од тренутка када је преисторијски човек почео да израђује оруђе и оружје до појаве првих [[писмо|писама]] и дели се према материјалу од кога су оруђе и оружје прављено и начину његове обраде на:
* старије камено доба ([[палеолит]]),
* средње камено доба ([[мезолит]]),
* млађе камено доба ([[неолит]]), и
* [[метално доба|метална доба]]:
** [[енеолит|бакарно доба]] или енеолит,
** [[бронзано доба]], и
** [[гвоздено доба]].
Ред 54:
[[Датотека:Neolítico en Europa.png|мини|десно|400п|Распростирање неолитских култура у Европи]]
Неолит (од сложенице {{јез-гр|νεολιθικός}}, -{νεο}- -нов и -{λίθος}- - камен) или млађе камено доба је трећа епоха коју обележава почетак сточарства и земљорадње, као и појава сталних урбаних и протоурбаних насеља, седалачки начин живота и производња предмета од печене глине.
У неолиту се камен обрађивао глачањем и полирањем. Људи су живели у [[земуница]]ма и [[сојеница]]ма (куће на дрвеним стубовима у води). Друштво се делило на родове, братства и племена. Керамика се украшава, јавља се фигурална пластика и различити предмети култног карактера.
==== Теорија плодног полумесеца ====
Ред 97:
Датотека:Magdalenenberg collier.jpg|Халштатска огрлица
Датотека:Linsenflasche Matzhausen.jpg|Латенска керамика
</gallery></center>
{{-}}
Ред 178:
'''Стругач''' је [[одбитак (археологија)|одбитак]] или сечиво које је најчешће ретуширано трансферзално дубоким и издигнутим [[ретуш]]ем. Угао ретуша у односу на површину са које је извршено ретуширање је већи од 60 степени. На основу морфолошких карактеристика деле се на: стругаче на сечивима, стругаче на одбицима, пљоснате, дебеле (чунасте).
На основу облика радне ивице:
лучне, шиљате,
њушкасте, раменасте, ноктасте и кружне.
Ред 236:
'''Окресивање''' је скуп метода и техника примењиваних у процесу производње кремених артефаката. Подразумева активности које су везане за:
* експлоатацију ресурса минералних сировина намењених за окресивање,
* припрему језгра за окресивање као и одбијање употребљивих сечива и одбитака одговарајућим техникама,
* накнадну модификацију сечива и одбитака у оруђ одговарајуће форме и намене.
Сва 3 технолошка поступка у изради артефаката, као и врсте артефаката у оквиру одређеног скупа могу бити предмет разноврсних анализа (сировина, технолошких обележја артефаката, типологије ретушираних оруђа).
Ред 268:
Датотека:Trex edited.jpg|Тираносаурус
Датотека:Saurier2.jpg|Модел тираносауруса
</gallery></center>
[[Тираносаурус]]и (име значи „гуштер-тиранин“) су се појавили у доба креде и „владали“ су Земљом све до нестанка [[диносауруси|диносауруса]]. Били су дугачки око 15 метара, а у усправном ставу су достизали и преко 6 метара. Били су изузетно крволочни месождери.
[[Трицератопс]] је род диносауруса из групе цератопсида из периода горње креде, имао је највећу главу у односу са другим диносаурусима, на којој је имао три рога, за која се претпоставља да су имали заштитну улогу.
Крајем мезозоика температуре у морима расту и велике животиње нестајају док мање животиње свих врста ([[гуштер]]и, [[змије]] и преци [[примати|примата]]) напредују.
Ред 335:
* висина тела - 160-165 -{cm}-
* мождана запремина - 700-1000 -{cm³}-
* одлике лобање: незнатно пресвођавање можданог дела лобање, надочни лукови масивни и наглашени, посторбитално стезање слепоочног угла, коштани зидови веома дебели, у окципиталној пројекцији ширина лобање лежи ниско
* одлике лица: велика ширина носног отвора, мандибула велика и масивна, као и зуби, обрадак раван, очњаци нешто више одвојени
* посткранијални скелет:карактеристике хоминида
Ред 357:
=== Хомо сапиенс сапиенс ===
[[Датотека:Cro-Magnon-male-skull.png|мини|десно|200п|Лобања [[кромањонац|кромањонца]]]]
* старост - 35.000. година
* висина тела - 150-200 -{cm}-
* мождана запремина - 1200-2000 -{cm³}-
Ред 411:
== Протоисторија ==
{{главни чланак|Протоисторија}}
Понекад се може јавити и прелазни период пре преласка из праисторије у историју. Овај период се назива ''протоисторија''.
Протоисторија је историјски период између праисторије и [[историје]], током којег [[култура]] или [[цивилизација]] још није развила [[писање]], али су друге културе већ приметиле и забележиле њено постојање у својим списима. На пример, у [[Европа|Европи]], [[Келти]] и [[германска племена]] су припадала протоисторији, јер су почели да се појављују у [[Грчка|грчким]] и [[Римско царство|римским]] списима.
Ред 434:
== Литература ==
* {{Cite book| ref=harv|author=Sherrat A.|title=The Cabmridge Encyclopedia of Archeology|publisher=Cambridge University Press|year=1980|id=|pages=52-96}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Медовић|first=Предраг|title=Од пићине до палате - праисторија Европе|year=2003|publisher=Платонеум|location=Нови Сад|isbn=978-86-83639-17-5|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Срејовић|first=Драгослав|title=Мала историја уметности - Праисторија|year=1967|publisher=Југославија|location=Београд}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Piggoti|first=Stuart|title=Ancient Europe: From the Beginnings of Agriculture to Classical Antiquity|year=1984|publisher=Edinburgh University Press|isbn=9780852242520|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Леора-Гуран|first=Андре|title=Религије претхисторије|year=1991|publisher=Плато|location=Београд}}
* Преисторија југословенских земаља, 1-5, Сарајево, 1979-1986
* {{Cite book| ref=harv|last=Harding|first=Anthony|title=European societies in the Bronze age|year=2000|publisher=Cambridge University Press|location=Cambridge|isbn=978-0-521-36477-5||pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Gimbutas|first=Marija|title=Bronze Age Cultures in Central and Eastern Europe|year=1965|publisher=Walter de Gruyter & Co|location=The Hauge|url=https://archive.org/details/gimbutas_m_bronze_age_cultures_in_central_and_eastern_europe|accessdate=10. 4. 2017}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Гавела|first=Бранко|title=Праисторијска археологија|year=1982|publisher=Научна књига|location=Београд}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Whittle|first=Alasdair|title=Europe in the Neolithic|year=1996|publisher=Cambridge University Press|location=Cambridge|isbn=978-0-521-44476-7|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Јанковић|first=Ивор|last2=Караванић|first2=Ивор|last3=Бален|first3=Жакулиен|title=Одисеја човјечанства - развој човјека и материјална култура старијег каменог доба|year=2005|publisher=Археолошки музеј у Загребу|location=Загреб|isbn=978-953-6789-19-1|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|title=Лепенски вир - водич кроз културу|publisher=Народни музеј у Београду|location=Београд|isbn=978-86-7269-134-4|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Михаиловић|first=Душан|title=Палеолит на централном Балкану - културне промене и популациона кретања|year=2014|publisher=Српско археолошко друштво|location=Београд|isbn=978-86-913229-8-4|url=http://arheologija.rs/wp-content/uploads/2015/05/Dusan-Mihailovic-Paleolit-na-centralnom-Balkanu.pdf|accessdate=11. 4. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170411141121/http://arheologija.rs/wp-content/uploads/2015/05/Dusan-Mihailovic-Paleolit-na-centralnom-Balkanu.pdf|archive-date=11. 4. 2017|url-status=dead}}
{{нормативна контрола}}{{портал бар|Историја}}
| |||