Луј Франше Д’Епере — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene; козметичке измене
Ред 1:
{{malo_inlajn_referenci}}
{{Инфокутија Војно лице
| име = Луј Франше д' Епере
| слика = Louis Franchet D'Esperey.jpg
Ред 27:
Студирао је [[Сен-Сир]] академију [[15. октобар|15. октобра]] [[1874]], и по завршетку ове добио је чин пјешадијског [[потпоручник]]а [[1. октобар|1. октобра]] [[1876]], у капетана унапријеђен је [[28. октобар|28. октобра]] [[1885]], за [[пуковник]]а [[12. јул]]а [[1903]], бригадног [[генерал]]а [[23. март]]а [[1908]], дивизијског генерала 23. марта [[1912]], за маршала Француске [[19. фебруар]]а [[1921]]. Исте године, месец дана раније, [[29. јануар]]а, добио је и почасну титулу Војводе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (Југославије).
 
Као пјешадијски [[официр]] био је [[водник]], [[командир чете]] и [[командант батаљона]] у [[pešadija|пјешадији]] до [[1899]]. За то време завршио је ратну Академију ([[1882]]), и био је у [[генералштаб]]у [[Дивизија|дивизије]], која је окупирала [[Тонкин]] ([[1886]]) и у генералштабу [[гувернер]]а [[Париз]]а ([[1889]]). Командовао је пуком и [[бригада|бригадом]] у пјешадији, дивизијом (1912). Члан вишег ратног Савјета од 1920. Учествовао је у колонијалним ратовима у западној Африци, [[Тунис]]у, [[Алжир]]у. Тонкину и [[Анан (Горња Гарона)|Ананиу]], [[Кина|Кини]] и [[Мароко|Мароку]]. У [[Први светски рат|Првом свјетском рату]] ([[10. септембар|10. септембра]] [[1914]]. до [[31. март]]а [[1916]]) командовао је француском армијом (5), до [[29. април]]а [[1918]]. групом армија на француском фронту, а од [[9. јун]]а 1918. до краја рата био је врховни командант савезничких армија на [[Солунски фронт|Солунском фронту]]. Под његовом командом извршен је пробој Солунског фронта, изведено је прогањање [[Немачко царство|њемачко]]-[[Аустроугарска|аустријско]]-[[Краљевина Бугарска|бугарске]] војске, закључен је уговор о капитулацији бугарске војске и ослобођена [[Краљевина Србија|Србија]]. Високо је ценио српску војску и редовно истицао њене заслуге у коначној победи савезника у Великом рату. У Београду му је подигнут споменик.
 
Био је члан [[Француска академија|Француске академије]], на позицији 14, у периоду 1934—1942.
Ред 49:
{{DEFAULTSORT:Епере, Франше д'}}
{{Authority control}}
 
[[Категорија:Рођени 1856.]]
[[Категорија:Умрли 1942.]]