Аркан — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Заштићена страница Жељко Ражнатовић Аркан ([уређивање=Дозвољено само аутоматски потврђеним корисницима] (истиче 00:26, 10. јануар 2020. (UTC)) [премештање=Дозвољено само аутоматски потврђеним корисницима] (истиче 00:26, 10. јануар 2020. (UTC))) |
м razne izmene; козметичке измене |
||
Ред 1:
{{неутралност}}
{{Инфокутија Војно лице
| име = Жељко Ражнатовић Аркан
| слика = Željko Ražnatović.jpg
Ред 22:
== Детињство и породица ==
Жељко Ражнатовић је рођен [[17. април]]а [[1952]]. године у [[Брежице|Брежицама]], малом словеначком месту. Његов отац, [[Вељко Ражнатовић]] је учествовао у [[Други светски рат|Другом светском рату]] а након рата је служио као официр ваздухопловства у [[Југословенска народна армија|ЈНА]] у чину [[
Ражнатовић је одрастао у Београду са трима старијим сестрама, строгим оцем и брижном мајком како их је све описао. Ражнатовић је у интервјуу [[1991]]. године рекао да је његов отац живео војнички живот, да је војнички радио и да се тако оженио са Аркановом мајком, Славком. Аркан је често напомињао и то да је његов отац био веома строг, да га је често тукао и то не обичним батинама, већ би га бацио о под.<ref>[http://www.dadavujasinovic.com/Arkan.htm Dada Vujasinovic Tribute Page -||- (Http://Www.Dadavujasinovic.Com){{Ботовски наслов}}]</ref> У његовом детињству, Жељко је желео да постане пилот исто као његов отац. Жељкови родитељи су се развели [[1964]]. године, када је он имао 12 година, и заједно са сестрама је прешао да живи код мајке.
У браку са Наталијом Мартиновић са којом се развео 1994. године имао је четворо деце - Војина, Николу, Милену и Машу.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:484918-Vojin-Raznatovic-Moj-otac-Arkan-je-zasluzio-istinu Војин Ражнатовић: Мој отац Аркан је заслужио истину („Вечерње новости“, 30. март 2014) ]</ref> У браку са [[Светлана Ражнатовић|Светланом Величковић]] имао је двоје деце - Вељка и Анастасију. Из првог брака са једном Швеђанком, има сина Михајла, рођеног 1976. године.
Ред 35:
Његов велики пријатељ био је [[Стане Доланц]], тадашњи шеф тајне полиције комунистичке Југославије и блиски [[Јосип Броз Тито|Титов]] сарадник. Ражнатовић је за полицију радио као убица, а вероватно је по задатку и отишао на запад. Посао му је био да врши атентате над терористима, политичким емигрантима и противницима владајућег политичког режима.<ref>{{cite web|url=http://zeljko.raznatovic.free.fr/dosije%20-%20Stane%20Dolanc%20Arkan%20vredniji%20od%20cele%20sluzbe.htm |title=Arkan |publisher=Zeljko Raznatovic |date=|accessdate=8. 3. 2011.}}</ref> Течно је говорио [[енглески језик|енглески]], [[француски језик|француски]] и [[италијански језик|италијански]], а познавао је [[немачки језик|немачки]], [[шведски језик|шведски]] и [[холандски језик|холандски]].
Вратио се у [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославију]] 1981. и новембра [[1983]]. два полицајца су му упала у кућу с намером да га ухапсе. Ражнатовић је успео да их рани пуцњима из пиштоља, што га је одвело у затвор. Међутим, два дана после тога, пуштен је из притвора.
== Учешће у рату деведесетих ==
Ред 42:
[[Датотека:Arkanov grob.jpg|мини|250п|Ражнатовићев гроб на Новом гробљу у Београду]]
Када је [[Референдум о независности Хрватске|Хрватска прогласила независност]], Ражнатовића су у октобру 1990. ухапсиле хрватске власти у [[Општина Двор|Двору на Уни]]. Након шест месеци затвора (иако је осуђен на пет година), под до данас неразјашњеним околностима је пуштен из загребачког затвора, након чега се вратио у [[Београд]].
Међутим, врло брзо се вратио у Хрватску након што је [[1990]]. године основао паравојну формацију „[[Српска добровољачка гарда]]“ (СДГ), познату и по имену „Арканови тигрови“. По Ражнатовићевој тврдњи, гарду је основао [[11. октобар|11. октобра]] у манастиру [[манастир Покајница|Покајница]] са групом пријатеља, вођа „делија“. Језгро формације чинили су радници српског [[Служба државне безбедности|ДБ]]-а. Део СДГ се први пут појавио на ратишту у [[Тења|Тењи]] поред [[Осијек]]а у јуну [[1991]]. Након што су хрватске војне јединице истеране из Вуковара, суровост Српске добовољачке гарде се врло брзо прочула, а командант је многе акције лично предводио.<ref>{{cite web|url=http://www.xs4all.nl/~freeserb/specials/topspot/16012000.html |title=Free Serbia - Other voices from Serbia - FS Specijal | U fokusu |publisher=Xs4all.nl |date=|accessdate=8. 3. 2011. |archive-url=https://web.archive.org/web/20080607025502/http://www.xs4all.nl/~freeserb/specials/topspot/16012000.html |archive-date=7. 6. 2008 |url-status=dead }}</ref> Јединица је потом ратовала по [[Лика|Лици]], [[Банија|Банији]], [[Кордун]]у и [[Далмација|Далмацији]].
Тек што су сукоби у Хрватској били привремено окончани, букнуо је, у пролеће [[1992]], [[рат у Босни и Херцеговини]]. Ражнатовићева „Српска добровољачка гарда“ одмах се, с локалним српским снагама, укључила у заузимање [[Подриње (регија)|источне Босне]]. У том периоду, Гарди се прикључио и [[Милорад Улемек Легија|Милорад Улемек]]. Јединица је у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]] деловала све до краја рата.
Ред 64:
== Литература ==
* {{Cite book| ref=harv|last=Ramet|first= Sabrina P.|authorlink= Sabrina P. Ramet |title= Serbia since 1989: Politics and Society under Milosevic and After|year=2005|url=https://books.google.com/books?id=aENQit9KT0sC&printsec=frontcover&hl=sr&source=gbs_ge_summary_r&cad=0#v=onepage&q&f=false|publisher= University of Washington Press|location= |isbn=978-0-295-80207-7|pages=}}
* {{Cite book| ref=kosta|last=Nikolić|first= Kosta|authorlink= Kosta Nikolić |title= Jugoslavija, poslednji dani (1989—1992). Knjiga 1. |year=2018|publisher=Službeni glasnik|location= Beograd|isbn=978-86-519-2261-2|pages=}}
== Спољашње везе ==
| |||