Сићевачка клисура — разлика између измена

Због својих геоморфолошких одлика као и јединствене [[флора|флоре]] и [[фауна|фауне]], Сићевачка клисура је проглашена за [[Парк природе]] и заштићено подручје са значајним [[Екологија|еколошким]] и [[Културна баштина|културним добрима]].<ref name="Уредба Владе">Уредба о заштити Парка природе „Сићевачка клисура“.Република Србија, Уредба објављена у „Службеном гласнику РС“, бр.16/2000 од 10.5.2000</ref> „Парк природе Сићевачка клисура“ је предео богат природним лепотама, и изузетан је пример појаве и интеракције [[Геологија|геолошких]], [[Геоморфологија|геоморфолошких]] и [[Хидрологија|хидролошких]] феномена као и [[биолошка разноврсност|биодиверзитета]], и [[станиште]] више [[ендем]]ских, реликтних и ретких врста [[биљке|биљака]] и [[животиње|животиња]].

 

[[Датотека:Park prirode Sićevačka klisura.jpg|мини|290px|Табла са називом и ознаком статуса на улазу у Парк природе „Сићевачка клисура“]]

== Статус ==

== Природне одлике Сићевачке клисуре ==

На југоисточном ободу [[Нишка котлина|Нишке котлине]] тектонска изломљеност терена омогућила је интензиван процес [[Крас (геоморфологија)|красификације]] [[кречњак|кречњачке]] масе. У вишим партијама [[кречњак|кречњаци]] садрже све, како површинске тако и подземне морфолошки развијене облике [[крас (геоморфологија)|краса]]. На источном ободу пружа се пространа Куновичка површ, која је у области Сићевачке клисуре претежно посебна морфотектонска и предеона целина и у коју је усечена Сићевачка клисура Нишаве. Са северне стране она ограничава [[Suva planina|Суву планину]], а са јужне Сврљишке планине. После [[Ђердапска клисура|Ђердапске клисуре]], најдужа је [[пробојница]]{{напомена|Пробојница (усеклина) је место на коме је неки водоток пробио своје корито, обично у мекшим стенама између две планине (нпр. Сићевачка клисура је пробојница реке Нишава која је усекла корито између Суве планине и Сврљишких планина).}} у [[Србија|Србији]].<ref>Мартиновић, М. ''Нишка котлина, Генеза и еволуција.'' Београд 1976</ref><ref>Цвијић, Ј. (1991). ''Балканско полуострво''. Београд: САНУ, Завод за уџбенике и наставна средства и Књижевне новине, књ. 2.</ref><ref>Вујановиц В, Теофиловић М, Арсенијевић М. ''Регионална проучавања минералних вода и бања у Србији и АП Војводини и њихове основне геолошке, геохемијске и генетске карактеристике.'' Београд Институт за геолошко-рударска истраживања и испитивања нуклеарних и других минералних сировина. 1971:7: 125-6.</ref><ref>Група аутора, ''Географске одлике нишког подручја, Термалне појаве и извори'' У: Историји Ниша, књига I, Градина, Ниш 1986 pp. 22–25</ref>

<center>Куновичка површ је посебна морфотектонска и предеона целина Нишке котлине у коју је усечена Сићевачка клисура Нишаве</center>

=== Положај и пространство ===

Сићевачка клисура почиње код насеља [[Просек]]а где се завршавају огранци Сврљишких планина и Суве планине, и одатле се правцем запад—исток протеже 17{{nbsp}}km лучно све до села [[Црнче (Бела Паланка)|Црнче]], где огранци ових планина напуштају [[Нишава|Нишаву]].

 

Сићавачка клисура се према рељефу и проходности (узводно од Ниша према Белој Паланци) може поделити у четири међусобно повезана дела (с тим што први и други припадају доњем клисурастом, трећи Островичкој котлини, а четврти кањонском делу):

Река [[Нишава]] је у Сићевачкој клисури усекла четри терасе (на апсолутној висини од 200 -{m}- до 510 -{m}-), тако да се терен степенасто спушта идући од врхова клисуре ка [[Нишава|Нишави]]. Први терасни ниво је 46 -{m}- релативне висине, други обухвата терасу од 30 до 35 -{m}-, а трећи флувијалну терасу од 7 до 10 -{m}- релативне висине. Средњи ниво прати обале Нишаве а на изласку из Сићевачке клисуре је 35 -{m}- релативне висине. Изнад терасе од 46 -{m}- релативне висине, налазе се трагови виших флувијалних тераса, који се не могу документовати материјалом, и углавном је ријеч о морфолошким фрагментима. Прве три терасе су [[плеистоцен]]ске старости.<ref name="Геологија Источне Србије">Костић, М., Петковић В. (1935). ''Геологија Источне Србије'', књ 1. Београд:Посебна издања САН, књ. CV.</ref><ref name="Петковић">Петковић, К. В. (1930). ''Геолошки састав и тектонски склоп Суве Планине.'' Посебно издање Српске краљ, академије. Београд</ref>

 

* Планински обод Сврљишких планина

* Део висоравни Плоче и Куновичке површи, са Обликом и Кусачом

* Сићевачка клисура у ужем смислу.<ref>Јован Ћирић, ''Геоморфологија (морфогенеза)'' У:Градиште, хроника села, Центар за научна истраживања САНУ и Универзитет у Нишу. Ниш, (2006). стр. 13–17</ref>

 

 

=== Минералне сировине ===

[[Датотека:Jelasnica Podkop princa Andreja.jpg|мини|290px|Остаци поткопа принца Андреја, некадашњег рудника угља у [[Јелашница (Нишка Бања)|Јелашници]]]]

Богатство у кречњаку мотивисало је индустријалце с краја [[19. век]]а да око [[1885]]. у насељу [[Островица (Нишка Бања)|Островица]] отворе велики каменолом „Св. Петка“ у коме се производио [[креч]] и [[цемент]]. Поред кречњака, због значајног присуства и других [[стене|стена]] погодних механичких особина, у каменолому „Св. Петка“ поред креча и цемента одвијала се паралелно и експлоатација грађевинског и украсног [[камен]]а.<ref name="Индустрија"/>

Данашњи климатски услови у Сићевачкој клисури имају одлике умерено–континенталне климе.<ref name="Карактеристике поднебља"/> Температурни режим као мера топлотних услова, на подручју Сићевачке клисуре првенствено је условљен Сунчевом радијацијом, њеним географским положајем и рељефом. Окружена високим [[планински масив|планинским масивима]], чине клисуру заштићеном од наглих продора и смена [[ваздух|ваздушних]] маса, што утиче на мања [[температура|температурна]] колебања и мању количину [[падавине|падавина]] у овом подручју. Просечна годишња температура ваздуха је око 10{{nbsp}}°C, а разлика средњих годишњих температура је мања од 1{{nbsp}}°C.<ref>[https://web.archive.org/web/20120502021039/http://www.hidmet.gov.rs/podaci/meteorologija/Temperaturni_rezim_u_Srbiji_cir.pdf Ниш — опсег температура (табела)]. У:Температурни режим у Србији 1961 — 1990. Приступљено: 4. 6. 2012.</ref><ref name="клима1"/>

 

<center>

{|{{table|text-align=left}}

| Северозападни ветар || То је најучесталији ветар на простору клисуре, који дува брзином од 1,5 -{m/sec}- до 2,9 -{m/sec}-.

|}

[[Датотека:Sićevo Gorge.jpg|550px|мини|центар|[[Облачност]] у Сићевачку клисуру доносе западни ветрови, док сви остали ветрови углавном узрокују ведро време. Највећа облачност је током зиме, а максимум достиже током месеца децембра када је 7,8 десетина неба покривено облацима.]]

Иако подручје Сићевачке клисуре карактерише мала количина падавина, од 551 до 586,8 -{mm}- [[атмосферски талог|атмосферских талога]] годишње, она због своје целокупне заклоњености има већу релативну [[влажност]] од свог окружења. Зато су у њој ублажена и дејства мразева, ветрова и суша, а [[магла]] се јавља чешће и траје дуже. Изражена јутарња роса честа је појава због повећане релативне [[влажност ваздуха|влажности ваздуха]]. Најкишовитији месеци су [[мај]] и [[октобар]] (тада дувају влажни западни ветрови), док су [[септембар]] и [[фебруар]] са најмање [[киша|кише]] (под утицајем сувих хладних ветрова). Око 68% падавина излучи се у току вегетационог периода.<ref name="Карактеристике поднебља"/> Овај режим се, нажалост, у условима глобалне промене климе на Земљи мења и у Сићевачкој клисури, „тако што у току летњих месеци, када је највећа температура има и највећег одсуства падавина (тзв. аридни месеци). У првих десет година [[21. век]]а, по неписаном правилу, падавина нема у летњим месецима или су толико краткотрајне, да то веома подсећа на одлике [[Јадранско море|Јадранског приморја.]]“<ref>{{cite web | url = http://www.belapalanka.org.rs/?q=o-beloj-palanci/geografija/klima| title = Падавине У:Температурна својства поднебља средњег понишавља| accessdate = 4. 6. 2012}}</ref>

 

== Мрежа насеља ==

Сићевачка клисура је током турског владавине била, због својих географских карактеристика, изолована од главних саобраћајних праваца и до 18. века представљала једно од најпознатијих [[хајдуци|хајдучких]] пребивалишта и прихватилиште становништва [[Понишављe|Понишавља]] које се од Турака овде склањало у збегове. Из оваквих привремених насеља формирана су почетком 18. века [[Островица (Нишка Бања)|Островица]] и [[Сићево]], као и [[Равни До]], зачитлучен у 18. веку или почетком 19. века. У то време су сасвим извесно постојала и насеља [[Црнче (Бела Паланка)|Црнче]] и [[Ланиште (Бела Паланка)|Ланиште]], која су [[1837]]/[[1838]]. премештена са првобитне локације због епидемије [[куга|куге]],<ref>В. Стојанчевић, ''Велика епидемија куге у крајевима Југоисточне Србије'', Лесковачки зборник 13(1973) 13-22. Исти чланак се налази у књизи: ''Југоисточна Србија у XIX веку (1804—1878)'', Ниш 1996, 105-120.</ref> јер су због непосредне комуникације са Белопаланачком котлином била прва на удару епидемије која се у више таласа јављала из правца [[Софија|Софије]] и [[Пирот]]а.<ref name="Марија">{{Cite web

| url = http://www.gef.bg.ac.rs/img/upload/files/Rad%204.pdf

На простору Сићевачке клисуре, као и у целој [[јужна и источна Србија|југоисточној Србији]] с краја [[19. век]]а и с почетка 20. века, рађала се [[Урбанизам|урбархитектура]] без [[архитекта|архитеката]], под великим утицајем [[историја|историјских]], друштвених, културолошких и других трагова Османлија.<ref name="Кућа, двориште и окућје"/>

 

<center><big>'''Урбархитектура и брдски тип насеља у Сићевачкој клисури'''</big></center>

{| style="margin:auto; background:#fff; border-style:solid; border-width:0; border-color:skyBlue; padding:8px;"

|}

У функционалном погледу у 20. веку матрицу руралних насеобина Сићевачке клисуре чинили су доминантно стамбени објекти, али све више и помоћне зграде, за смештај [[летина|летине]], [[Пољопривредна механизација|пољопривредних алатки]], превозних средстава, стоке, издвојених огњишта итд. Тако су сеоска дворишта стешњена ограниченим простором [[рељеф]]не пластике клисуре, постајала све тешња и пренатрпанија објектима.<ref name="Кућа, двориште и окућје"/><ref>Ранко Финдрик, ''Народно неимарство: становање,'' Сирогојно 1994, 178</ref> После [[Други светски рат у Југославији|Другог светског рата]] куће су почеле да добијају боља конструкциона решења: већи број просторија, трем, [[патос]] уместо земље чвршћи грађевински материјал ([[бетон]], [[цреп]], [[цемент]], [[опека|циглу]], [[гвожђе]]). Дворишта су почела да се диференцирају у [[башта|башту]], (ограђену од стоке) и економски део у коме се обављала привредна делатност. Тако су се куће у свом изгледу све више удаљавале од своје традиционалне (нишавско-моравске) основе.<ref name="Кућа, двориште и окућје"/>

 

=== Викенд насеља, постанак и размештај ===

Привремена насељеност у Сићевачкој клисури има вишевековни континуитет а у прошлости је била искључиво везана за развој привремених сточарских насеља, која су до средине [[20. век]]а имала велики значај у сеоском привређивању овог краја.<ref name="Кицошев">Кицошев, С., Бењеглав, Д., Аврамовић, М. (1996). ''Насеља Сићевачке клисуре''. Гласник Српског географског друштва, св. 1. стр. 39–45</ref> Паралелно са процесом њиховог одумирања с краја [[20. век|20.]] и почетком [[21. век]]а развијају се викенд насеља, као нове форме привремене насељености (сезонске и повремене) Сићевачке клисуре. Имајући у виду специфичности развоја викенд насеља, чија је основна намена потреба становништва за одмором и рекреацијом, последњих двадесет година, са пресељавањем домаћинстава у станове за рекреацију, све присутнија је промена њихове првобитне намене, у 13,2% објеката према подацима из [[2001]].<ref name="Станови за одмор">(2002). ''Станови за одмор и рекреацију, Попис становништва, домаћинстава и станова''. Београд: Републички завод за статистику Србије.</ref>

Викенд насеља у Сићевачкој клисури лоцирана су у подножју врхова [[Suva planina|Суве планине]] (1.810 -{m}-) и [[Сврљишка планина|Сврљишке планине]] (1.334 -{m}-), на долинским странама [[Нишава|Нишаве]] у висинском појасу од 220 -{m}- ''(Ћемер)'' до 420 -{m}- ''(Курашница)''. Викенд насеља у Сићевачкој клисури су саграђена у атрактивним зонама очуване природе и добре саобраћајне повезаности са [[Ниш]]ом, као најближим урбаним центром, што је уз утицај осталих фактора погодовало процес трансформације привремене (викенд) насељености у трајну (сталну) насељеност.<ref name="Станови за одмор"/>

 

Расположива [[историја|историјска грађа]], и други извори, указују на вишевековну насељеност Сићевачке клисуре претежно [[срби|српским становништвом]].<ref name="Ћирић"/> Праћење континуитета стариначког [[Становништво|становништва]], које већином датира из [[Средњи вијек|средњовековног периода]], у великој мери је отежано због променљивости и наглашене нестабилности овог простора под дејством многобројних и разноврсних историјско-географских прилика–[[рат]]на разарања праћена исељавањем становништва и каснијим обнављањем [[насеље|насеља]], постојање привремених насеља („збегова”), читлучење појединих насеља итд.<ref name="Костић М."/>

 

* демографско пражњење великог броја насеља и расељавање појединих села.<ref name="Ћирић"/>

 

=== Досељавање становништва ===

Досељеничко становништво насеља Сићевачке клисура је највећим делом пореклом из суседних насеља, крајева и земаља ([[Бугарска]]) и може се груписати у три основне групе:<ref name="Белопаланачка котлина">Костић, М. (1970). ''Белопаланачка котлина — друштвеногеографска проучавања''. Београд: Географски институт „Јован Цвијић“, Посебна издања, књ. 23.</ref><ref name="Ћирић">Ћирић, Ј. (1995). ''Енциклопедија Ниша — Природа, простор, становништво.'' Ниш:Градина.</ref>

Досељеничке фамилије које припадају групи старијих досељеника заступљене су у следећим насељима: [[Равни До]], (пореклом су из околине [[Сврљиг]]а, [[Заплање|Заплања]], [[Клења]], околине [[Пирот]]а, [[Малча|Малче]], [[Куновица|Куновице]]), Ланиште (пореклом су из Гулијана, [[Бугарска|Бугарске]] и суседног села [[Црнче (Бела Паланка)|Црнче]]), [[Долац–село]] (пореклом су из Бугарске и [[Горња Риња|Горњег Риња]]) и [[Сићево|Сићева]] (из околине Сврљига из [[Чокот (Ниш)|Чокота]]).<ref name="Ћирић"/>

;Стари досељеници ''(од почетка 20. века до Другог светског рата)

;Нови досељеници ''(средина 20. — почетак 21. века)

Групи нових досељеника на овом простору припадају породице досељене након завршетка [[Други светски рат|Другог светског рата]] већином у насељима [[Просек]], Јелашница, [[Сићево]] и [[Островица (Нишка Бања)|Островица]]. У овим насељима је уједно и највеће учешће имиграционог у укупном становништву Сићевачке клисуре–37,5%, од чега је највећи број (92,4%) досељено после [[Други светски рат у Југославији|Другог светског рата]].<ref name="Ћирић"/>

Исељавање становника из Сићевачке клисуре присутно је у свим фазама насеобинског развоја. Тешко га је прецизније реконструисати за време турске владавине, али је свакако било присутно, у мањем или већем обиму, током важних историјских догађаја ширег подручја у првој половини [[15. век]]а (ратно разарање [[Понишавље|Понишавља]]), крајем [[17. век]]а и почетком [[18. век]]а ([[Велике сеобе Срба]]), почетком [[19. век]]а ([[Први српски устанак|Први]] и [[Други српски устанак]]), средином 19. века ([[Нишка буна]]) и касније.

 

[[Ниш]]–[[Димитровград]]) и формирањем физиономских делова у оквиру постојећих атара, повољнијих са аспекта савременог начина живота и рада руралне популације.

 

{{double image|center|Sicevo.jpg|330|Vinarski podrum Sićevo.JPG|330|<center>Виноградарство <small>(лево)</small>, и производња вина у винарским подрумима <small>(десно)</small> је традиционална грана пољопривреде у Сићевачкој клисури}}

 

{{цитирање|[[Датотека:Hydrogenerator in Sićevo.jpg|150px|лево]] ''Професор Ђорђе Станојевић, у својој књизи „Електрична индустрија у Србији“ из 1900. године, записао је:<br /> „После Мораве на ред би дошла Нишава, која се врло згодно може употребити у Сићевачкој клисури и ту добијена струја спровести у Ниш.“<ref name="И сину виђело">''И сину виђело из ријеке.'' Београд:Електропривреда Србије, 2011 (Београд:Академија). 54 стр [http://www.eps.rs/test/malei.pdf] {{Wayback|url=http://www.eps.rs/test/malei.pdf |date=20140302003301 }}, Приступљено 25. 4. 2013.</ref><br />Било је потребно готово десет година да се оствари идеја о којој је говорио.<br />'''На слици''': [[електрични генератор|хидрогенератор]] мини хидроелектарне (МХЕ) „Сићево“''}}

Прва хидролелектрана била је МХЕ „Света Петка“ (или „Вила са Нишаве“ како је из милоште зову мештани), снаге 0,60 -{MW}-, прве киловате [[електрична енергија|електричне енергије]], произвела је [[21. септембар|21. септембра]] [[1908]]. Од те године она није престајала са радом више од сто година. За изградњу МХЕ „Света Петка“ заслужни су мештани села [[Сићево|Сићева]], и њен инцијатор [[Тодор Миловановић]], тадашњи председник [[општина Ниш]]. Они су чак ступили и у контакт са нашим великим научником [[Никола Тесла|Николом Теслом]], који је идејни пројектант ове мини хидроелектарне (МХЕ). Тесла је због тога проглашен почасним грађанином Сићева. МХЕ „Света Петка“ почела је са радом 13 година после прве хидроелектране на свету изграђене на реци [[Нијагара (река)|Нијагари]] ([[1895]]. — [[Сједињене Америчке Државе|САД]]) и била је прва државна електрана која је осветљавала град [[Ниш]]. Професор Техничког факултета у Београду, [[Аћим Стевовић]] пројектовао је брану, канале и зграде, док је комплетна опрема купљена у [[Немачка|Немачкој]] од фирме „-{Siemens Schuckert Werke}-“ и дан данас је у функцији. [[Електрична енергија]] је до Ниша стизала далеководом дужине 25{{nbsp}}km под напоном од 8 кВ.<ref>Драган Живковић, ''Стоти рођендан „Виле са Нишаве"'' Гласник Инжењерске коморе Србије број 13 (2008)</ref>

И поред тога што су сужења Сићевачке клисуре, на први поглед сурова са својим оголићеним стеновитим странама, оне имају велики значај у очувању реликтних флорних врста из терцијера. Први услов је, пре свега, очување рефугијалног карактера станишта и клисуре у целини. Други услов је, податак да је Сићевачка клисура, као и друге клисуре средњег Понишавља у просеку топлија од других српских клисура, као и да се њене стеновите стране изложене југу јако загреване у току дана. Међутим, за Сићевачку клисуру је од значаја и то да је у целини заклоњена и да има већу релативну влажност од свог окружења. Такође су у њој ублажена дејства мразева, ветрова и суша, а магла се јавља чешће и траје дуже. Појава јаких јутарњих роса уме да буде честа појава због повећане релативне влажности ваздуха. Присуство субмедитеранских врста то апсолутно доказује, јер њима јако погодује модификована мезо клима клисуре са својим повећаним присуством влаге у ваздуху и смањеним екстремима температуре.<ref>Гребеншичков О. ''О вегетацији Сићевачке клисуре.'' Гласник Природњачког музеја српске земље. Сер. Б. Београд,1950. књ.3-4</ref>

<center><big>'''Део флористичког богатства Сићевачке клисуре'''</big></center>

=== Флора ===

У флористичком богатству и разноврсности подручја, Сићевачка клисура се одликује присуством 68 регистрованих ендемских врста биљака, међу којима посебно место заузимају локални ендемити. Досадашње анализе су показале да три врсте, које насељавају клисуру, припадају категорији за које се основано сумња да су ишчезле на другим територијама Србије. У категорију крајње (критично) угрожених врста (ЦР) припада 20, категорију угрожених врста (ЕН) 30, категорију рањивих (ВУ) 80, категорији врста ниског ризика угрожености 125, док за 9 врста нема довољно података о распрострањености.

Зато се трагови материјалне културе на простору Сићевачке клисуре могу пратити од праисторије, преко [[Римско царство|Рима]] и Византије, до поствизантијског периода. Слабо насељена и без квалитетних путева, Клисура није много помињана за време Османске владавине. Са појавом [[хајдуци|хајдука]] она је постала њихово стециште, у новоформираним насељима, а са просецањем пруге с краја [[19. век]]а и пута у [[20. век]]у и стециште бројних путописаца, историчара, уметника који су у њој оставили трагове савремене материјалне културе<ref name="Костић М."/>

 

Три основне одлике које су у прошлости и садашњости биле одлучујуће за развој Сићевачке клисуре, њено место у окружењу и стање очуваности природних вредности су;<ref name="Костић М."/>

<center>

Најновијим истраживањем Вилијама Ринка, из Канаде, утврђено је да је фосил вилице из Беланице стар најмање 397.000 година тј да је вероватно старији од 525.000 година, и да пронађена вилица представља најстарији источноевропски фосил средњоплеистоценских хоминида.<ref name="Hominin from Balanica">Rink WJ, Mercier N, Mihailović D, Morley MW, Thompson JW, et al. (2013) ''New Radiometric Ages for the BH-1 Hominin from Balanica (Serbia): Implications for Understanding the Role of the Balkans in Middle Pleistocene Human Evolution.'' PLoS ONE 8(2): e54608. {{doi|10.1371/journal.pone.0054608}}. [http://www.plosone.org/article/info:doi/10.1371/journal.pone.0054608 Plos One, Abstract], Приступљено 25. 4. 2013.</ref>

 

 

=== Сићевачка клисура — граница Трибала и Дарданаца ===

После поделе [[Римско царство|Римског царства]] 395. године н. е. на [[Западно римско царство|Западно]] и Источно ([[Византијско царство|Византија]]) ово друго је наследило непрестане борбе са суседним [[племе]]нима на простору [[Јужна и источна Србија|Источне Србије]]. У време [[Јустинијан I|Јустинијана]] (527—565) дошло је до стабилизације стања, али потом је уследила најезда [[Евроазијски Авари|Авара]] и [[Словени|Словена]] на простор понишавља и данашње Источне Србије. [[Словени]] су започели досељавање на простор Сићевачке клисуре у [[5. век]]у.<ref>''Продирање Словена на Балкан'' У:Владимир Ћоровић, „Историја српског народа“, I период, Јанус, Београд, (2001)</ref>

 

[[Датотека:Serbie de Nemanja 1184 sr.svg|мини|295px|Карта Немањине државе из 1184. године, на којој се види гранични положај Сићевачке клисуре у Нишавској жупи.]]

У средњовековно доба (од [[12. век|12.]] до [[14. век]]а, Сићевачка клисура је била у саставу српске државе. И поред тога што је Немања имао озбиљне намере да [[Ниш]] учини престоницом (у коме је подигао цркву [[Црква Светог Пантелејмона у Нишу|Светог Пантелејмона]]), стечено велико пространство могао је да обезбеди само уз помоћ спољне подршке. Византија је само чекала да пређе у офанзиву.

Изоловани од утицаја споља (од утицаја центара и зона цивилизације) у насељима Сићевачке клисуре стваран је специфичан рурални начин живота или рурални облик [[култура|културе]], који се одржао и до данашњих дана и пореда утицаја спољњег света. Разни облици материјалне културе из [[18. век|18.]] и [[19. век]]а и прве половине [[20. век]]а могу се срести на старим кућама и окућницама мештана, у бројним црквама, црквиштима, мансатирима и локалним гробљима, (обредни предмети, надгробна обележја, пољопривредне алатке, гривне, прстење, и други ситни предмети).<ref name="Културна ризница Србије"/>

 

{| class="wikitable"

|-

=== Манастири ===

{{посебан чланак|Манастири, цркве и црквишта Сићевачке клисуре}}

[[Датотека:Св. Петка Иверица2.jpg|мини|300п|Манастир Свете Петке „Иверица“]]

 

Уз име овог манастира додаје се назив „Иверица“, што посредно упућује на претпоставку да су његови оснивачи [[монаштво|монаси]] из [[грузија|грузијског]] манастира [[Манастир Ивирон|Ивирона]] са [[Света гора|Свете горе]]. Саму цркву Свете Петке подигле су [[1898]]. године инжињерске јединице [[војска Краљевине Србије (1914—1918)|српске војске]], које су пред сам крај [[19. век]]а пробијале пругу и пут кроз Сићевачку клисуру. Био је то знак њихове захвалности због спасења краља [[Александар Обреновић|Александра Обреновића]] од дављења у таласима мора код Бијарица у Француској. Манастир је касније постао „Краљевски српски војни манастир Света Петка Иверица“, јединствен манастир у историји [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. И у каснијем раздобљу, од 19. века на овом простору настављен је континуитет у обнови старих и подизању нових цркава.<ref name="Културна ризница Србије"/>

 

На десној обали Нишаве, југозападно од [[Сићево|Сићева]], на 15 минута хода, у месту [[Кулина (Сићево)|Кулина]], налазе се остаци овог манастира (данас познатог као „Свети Јован“). Остаци зидова говоре о давном пореклу, а предање говори да је та црква саграђена у доба [[Византијско царство|Византије]], још пре доласка Османлија на Балканско полуострво. Ту је некада био велики манастир с кулом. У њему је службовало више десетина калуђера испосника.<ref name="Културна ризница Србије"/>

{{-}}

 

[[Датотека:Полетање са Коритњака.jpg|290px|мини|Параглајдинг стазе на ширем простору Сићевачке клисуре по својим климатским и ортографским условима један су од најбољих климатских и географских терена за ову врсту спорта.]]

[[Датотека:White-water-racing-grandtully.jpg|290px|мини|Нишава код Острвице идеална је за такмичења кајаком и кануом на брзим водама и рафтинг.]]

Туристичка понуда примарно се ослања на туристичко-рекреативни, ђачки [[туризам]], културно привредне и туристичке манифестације, излетнички туризам, риболовни и ловни туризам, спортско-рекреативни туризам ([[планинарење]], [[планинарење|алпинизам]], [[рафтинг]], кајак на брзим водама, параглајдинг). Културно-историјске вредности Сићевачке клисуре само су делимично укључене у туристичку понуду ([[манастир]]и, [[археолошко налазиште|археолошка налазишта]], [[Хидроелектрана|хидроелектране]], сакрални објекти, споменичка обележја, објекти народног градитељства итд).<ref name="Ниш и нишке знаменитости">Живановић, (2004) Живан, ''Ниш и нишке знаменитости'', Просвета, Ниш.</ref>

 

== Литература ==

{{refbegin|2}}

* Васић Јовица (2007) ''Нишка Бања'', Монографија. Ниш. стр. 1–159.

* Група аутора (1983). ''Историја Ниша, од најстаријих времена до ослобођења од турака 1878. године књига I''. Ниш: Градина и Просвета.

* Група аутора (1984). ''Историја Ниша, од ослобођења 1878 до 1941. године, књига II''. Ниш: Градина и Просвета.

* Група аутора (2011) ''И сину виђело из ријеке'', Монографија. Београд:Електропривреда Србије, (Београд:Академија).

* Жуковец, Д. (2008) ''Преглед инвазивних биљних и животињских врста код нас и у свету''. Семинарски рад, Биолошки факултет, Универзитет у Београду.

* Јанковић П. Т. (1909). ''Историјски развитак нишавске долине''. Београд:Посебна издања САН, књ. LI.

* Костић, М., Петковић В. (1935). ''Геологија Источне Србије'', књ 1. Београд:Посебна издања САН, књ. CV.

* Костић, М. (1970) ''Белопаланачка котлина — друштвеногеографска проучавања.'' Београд: Географски институт „Јован Цвијић“, Посебна издања, књ. 23.

* Костић, М. (1960). ''Сићевачка клисура — природне лепоте и географске одлике.'' Београд: Земља и људи свеска 10.

* Калезић М. (2000) ''Хордати'' (ауторизована скрипта). Биолошки факултет: Београд.

* Митић, Д. (2006) ''Средње понишавље — основе стратегије заштите природних и створених вредности'', Монографија. Универзитет у Нишу.

* Миланковић М. (1931) ''Астрономска теорија секуларних варијација климе''. Глас СКА, књига CXLIII, Београд.

* Милисављевић Тања, Слободан Гавриловић (2007) ''Прва села у Србији'', Београд, Издавач Демократска странка-Истраживачко-издавачки центар.

* Петковић, К. В. (1930). ''Геолошки састав и тектонски склоп Суве Планине''. Посебно издање Српске краљ, академије. Београд

* Симоновић Р. Ђорђе, (1976) ''Системи сеоских насеља у ужој Србији'', „Институт за архитектуру и урбанизам Србије — ИАУС“, Београд

* Стевановић, В., Васић, В. (1995): ''Преглед антропогених фактора који угрожавају биодиверзитет Југославије. — Биодиверзитет Југославије са прегледом врста од међународног значаја''. — Биолошки факултет и -{Ecolibri}-, Београд.

* Ћирић, Ј. (1995). ''Енциклопедија Ниша — Природа, простор, становништво.'' Ниш:Градина.

* Ћирић Ј, (2006), ''Градиште, хроника села'', Монографија. Центар за научна истраживања САНУ и Универзитет у Нишу. Ниш.