Склада удаљености у астрономији — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene; козметичке измене
Ред 1:
[[Датотека:Extragalactic distance ladder.JPG|thumbмини|300px|
{{unordered list
| Светло зелене кутије: Техника применљива на [[Настанак и еволуција галаксија|галаксије које формирају звезде]].
Ред 14:
 
== Директна мерења ==
[[Датотека:The Astonomer.jpg|thumbмини|250px|rightдесно|Статуа астронома и концепт складе космичке удаљености путем метода паралаксе, направљен од азимутног прстена и других делова Јејл–Колумбијског рефрактора (телескопа) (око 1925.) који је уништио [[шумски пожар у Камбери из 2003]] током кога је изгорела [[Маунт Стромло опсерваторија]]; у [[Questacon|Квестакону]], [[Канбера]]]]
 
У основи складе су ''фундаментална'' мерења растојања, код којих су растојања директно одређена, без физичких претпоставки о природи објекта у питању. Прецизна мерења звезданих позиција су део дисциплине [[астрометрија]].
Ред 21:
{{main article|Астрономска јединица}}
 
Директна мерења растојања су базирана на [[астрономска јединица|астрономској јединици]] (АУ), која је растојање између [[Земља|Земље]] и [[Сунце|Сунца]]. Историјски, опсервације [[Транзит Венере|транзита Венере]] су биле кључне у одређивању АУ; у првој половини 20. века, опсервације [[астероид]]а су исто тако биле важне. У данашње време се орбитала Земље одређује са великом прецизношћу користећи [[радар]]ска мерења растојања до [[Венера|Венере]] и других оближњих планета и астероида,<ref>{{cite journal |last1last=Ash|first1first=M. E. |last2=Shapiro|first2=I. I. |last3=Smith|first3=W. B. |year=1967|title=Astronomical constants and planetary ephemerides deduced from radar and optical observations |journal=[[The Astronomical Journal]] |volume=72 |bibcode=1967AJ.....72..338A |doi=10.1086/110230|pages=338}}</ref> и путем праћења интерпланетарних [[Свемирска летелица|свемирских летелица]] у њиховим орбитама око Сунца кроз [[Соларни систем]]. [[Кеплерови закони]] пружају прецизне [[однос]]е величина орбита објеката који орбитирају око Сунца, али не пружају меру свеукупне скале орбитујућег система. Радар се користи за мерење растојања између орбита Земље и другог тела. Полазећи од тог мерења и односа величина две орбите, израчунава се величина Земљине орбите. Земљина орбита је позната са апсолутном прецизношћу од неколико метара и релативном прецизношћу од неколико {{val|1|e=-11}}.
 
=== Паралакса ===
Ред 27:
{{see also|Стеларна Паралакса|Парсек}}
 
[[Датотека:ParallaxeV2.png|thumbмини|rightдесно|250px|Стеларна паралакса кретања из годишње паралаксе. Половина вршног угла је паралаксни угао]]
 
Најважнија фунцаментална мера растојања произилази из тригонометријске [[паралакса|паралаксе]]. Како се Земља креће око Сунца, стиче се утисак да се позиција оближњих звезда мало помера у односу на удаљенију позадину. Та померања су углови у једном једнакокраком [[троугао|троуглу]], при чему 2 [[астрономска јединица|АУ]] (растојање између екстремних позиција Земљине орбите око Сунца) чини основу троугла, а растојање до звезде дуге кракове једнаке дужине. Величина померања је веома мала, реда величине 1 [[Угаони минут и секунда|угаоне секунде]] за објекат на растојању од 1 [[парсек]]а (3,26 светлосних година) од најближих звезда, и након тога се угаони размак смањује са повећањем растојања. Астрономи обично изражавају растојања у јединицама парсека (паралаксне угаоне секунде); [[Светлосна година|светлосне године]] се користе у популарним медијима.
Ред 47:
| bibcode=1997A&A...323L..49P
}}</ref> пружајући корисне удаљености за звезде до неколико стотина парсека. [[Wide Field Camera 3|WFC3]] [[Телескоп Хабл|телескопа Хабл]] у данашње време има потенцијал да пружи прецизност од 20 до 40 угаоних ''микро''секунди, чиме се омогућава поуздано мерење растојања до {{convert|5000|parsec|light-year|sigfig=1}} за мали број звезда.<ref>{{cite web
|last1last=Harrington|first1first=J. D.
|last2=Villard|first2=R.
| date=10. 4. 2014
Ред 55:
| accessdate=17. 10. 2014
}}</ref><ref>{{cite journal
|last1last=Riess|first1first=A. G.
|last2=Casertano|first2=S.
|last3=Anderson|first3=J.