Википедија

Капитал — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Враћене измене Autobot (разговор) на последњу измену корисника MareBG
ознака: враћање
Поништена измена бр. 22790830 корисника MareBG (разговор)
ознака: поништење
Ред 53:
Поједини мислиоци, као што су [[Вернер Зомбарт]] и [[Макс Вебер]], утврдили да концепт капитала потиче из [[Двојно књиговодство|двојног књиговодства]], које је стога фундаментална иновација у [[Капитализам|капитализму]]. Зомбарт је навео у раду „Средњевековно и модерно комерцијално предузеће” да:<ref>{{Cite book|title=Enterprise and Secular Change: Readings in Economic History |editor1-first= Frederic C |editor1-last=Lane |editor2-first= Jelle |editor2-last=Riemersma |year=1953 |publisher= R. D. Irwin |pages=38}} (quoted in [http://www.dse.unive.it/summerschool/course2007/accounting%20and%20rationality.pdf "Accounting and rationality"] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110722064638/http://www.dse.unive.it/summerschool/course2007/accounting%20and%20rationality.pdf |date=22. 7. 2011 }})</ref> „Сам концепт капитала је изведен из оваквог начина гледања на ствари; може се рећи да капитал, као категорија, није постојао пре двоструког књиговодства. Капитал се може дефинисати као та количина богатства која се користи за остваривање профита и која улази у рачуне.”
 
У класичној економији, [[Адам Смит]]<ref name="аутоматски генерисано1">''Wealth of Nations'', Book II, Chapter 1</ref> је разликовао [[fixed capital|фиксни капитал]] од [[circulating capital|циркулишућег капитала]]. Пређашњи је представљао физичка средства која нису потрошена у продукцији производа (нпр. Машине и складишни објекти), док се други односио на физичку имовину која се троши у процесу производње (нпр. сировине и полупроизводи). За предузеће, оба су била типови капитала.
 
[[Карл Маркс]] додаје још једну разлику која се често погрешно поистовећује са оном [[Дејвид Рикардо|Дејвида Рикарда]]. У [[Marxian economics|Марксовој]] теорији, [[constant capital#Variable capital|варијабилни капитал]] се односи на улагање капиталисте у радну снагу, што се види као једини извор [[Вишак вредности|вишка вредности]]. Он се назива „варијабилним” пошто количина [[labor theory of value|вредности]] коју он може да произведе варира у односу на количину конзумиране вредности, -{''i.e.''}- креира се нова вредност. С друге стране, [[constant capital|константни капитал]] се односи на улагање у нељудске факторе производење, као што су постројења и машине, за које Маркс узима да доприносе само својој сопственој [[replacement value|заменској вредности]] за робу у чијој производњи се користе.
Ред 61:
Економиста [[Аустријска школа|аустријске школе]] [[Eugen Boehm von Bawerk|Еуген Боем фон Баверк]] је тврдио да се [[capital intensity|интензитет капитала]] мери путем [[roundaboutness|кружних]] метода производње продукционих процеса. Он дефинише капитал као робу вишег реда или робу која се користи за производњу робе широке потрошње, и изводи њихову вредност из њих.
 
[[Human development (economics)|Теорија људског развоја]] наводи да се људски капитал састоји од засебних друштвених, имитативних и креативних елемената:<ref name="аутоматски генерисано2">Anand, S. & Sen,A. (2000). Human development and economic sustainability. World Development 28(12): 2029–2049.</ref><ref name="Welzel2003">Welzel, Christian, Ronald Inglehart, and Hans Dieter Klikemann. "The theory of human development: A cross-cultural analysis." European Journal of Political Research 42, no. 3 (2003): 341-379.</ref>
* [[Друштвени капитал]] је вредност мреже односа поверења између појединаца у привреди.<ref>{{cite journal|last=Adler | first = S. P. | last2=Kwon | first2 = S.K. |year=2002 | title = Social Capital: Prospects for a new Concept | url = | journal = Academy of Management Review | volume = 27 | issue = | doi=10.5465/amr.2002.5922314| citeseerx = 10.1.1.454.9282 |pages=17-40}}</ref><ref>{{cite journal|last=Ferragina|first=E|last2=Arrigoni|first2=A|url= http://psw.sagepub.com/content/early/2016/04/06/1478929915623968.abstract |title= The Rise and Fall of Social Capital: Requiem for a Theory? |year=2017|doi= 10.1177/1478929915623968 |volume= 15 |issue= 3 |journal=
Political Studies Review }}</ref>
Ред 91:
 
== Литература ==
* {{Cite book| ref=harv|title=Enterprise and Secular Change: Readings in Economic History |editor1-first= Frederic C |editor1-last=Lane |editor2-first= Jelle |editor2-last=Riemersma |year=1953 |publisher= R. D. Irwin |pages=38}} (quoted in [http://www.dse.unive.it/summerschool/course2007/accounting%20and%20rationality.pdf "Accounting and rationality"] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110722064638/http://www.dse.unive.it/summerschool/course2007/accounting%20and%20rationality.pdf |date=22. 7. 2011 }})</ref> „Сам концепт капитала је изведен из оваквог начина гледања на ствари; може се рећи да капитал, као категорија, није постојао пре двоструког књиговодства. Капитал се може дефинисати као та количина богатства која се користи за остваривање профита и која улази у рачуне.”
 
У класичној економији, [[Адам Смит]]<ref>''Wealth of Nations'', Book II, Chapter 1</ref> је разликовао [[fixed capital|фиксни капитал]] од [[circulating capital|циркулишућег капитала]]. Пређашњи је представљао физичка средства која нису потрошена у продукцији производа (нпр. Машине и складишни објекти), док се други односио на физичку имовину која се троши у процесу производње (нпр. сировине и полупроизводи). За предузеће, оба су била типови капитала.
 
[[Карл Маркс]] додаје још једну разлику која се често погрешно поистовећује са оном [[Дејвид Рикардо|Дејвида Рикарда]]. У [[Marxian economics|Марксовој]] теорији, [[constant capital#Variable capital|варијабилни капитал]] се односи на улагање капиталисте у радну снагу, што се види као једини извор [[Вишак вредности|вишка вредности]]. Он се назива „варијабилним” пошто количина [[labor theory of value|вредности]] коју он може да произведе варира у односу на количину конзумиране вредности, -{''i.e.''}- креира се нова вредност. С друге стране, [[constant capital|константни капитал]] се односи на улагање у нељудске факторе производење, као што су постројења и машине, за које Маркс узима да доприносе само својој сопственој [[replacement value|заменској вредности]] за робу у чијој производњи се користе.
 
[[Инвестиције|Инвестиција]] или [[capital accumulation|акумулација капитала]], у класичној економској теорији, је продукција повећаног капитала. Инвестиција захтева да се производи нека роба која се не конзумира одмах, већ се употребљава за производњу друге робе као [[Investiciono dobro|капитална роба]]. Инвестиција је блиско повезана са [[Штедња|штедњом]], иако нису исто. Као што је [[Џон Мејнард Кејнс|Кејнс]] истакао, штедња подразумева да се не троше сви приходи на тренутна добра или услуге, док се инвестиција односи на трошење специфичне врсте роба, тј. капиталних добара.
 
Економиста [[Аустријска школа|аустријске школе]] [[Eugen Boehm von Bawerk|Еуген Боем фон Баверк]] је тврдио да се [[capital intensity|интензитет капитала]] мери путем [[roundaboutness|кружних]] метода производње продукционих процеса. Он дефинише капитал као робу вишег реда или робу која се користи за производњу робе широке потрошње, и изводи њихову вредност из њих.
 
[[Human development (economics)|Теорија људског развоја]] наводи да се људски капитал састоји од засебних друштвених, имитативних и креативних елемената:<ref>Anand, S. & Sen,A. (2000). Human development and economic sustainability. World Development 28(12): 2029–2049.</ref><ref name="Welzel2003">Welzel, Christian, Ronald Inglehart, and Hans Dieter Klikemann. "The theory of human development: A cross-cultural analysis." European Journal of Political Research 42, no. 3 (2003): 341-379.</ref>
* [[Друштвени капитал]] је вредност мреже односа поверења између појединаца у привреди.<ref>{{cite journal|last=Adler | first = S. P. | last2=Kwon | first2 = S.K. |year=2002 | title = Social Capital: Prospects for a new Concept | url = | journal = Academy of Management Review | volume = 27 | issue = | doi=10.5465/amr.2002.5922314| citeseerx = 10.1.1.454.9282 |pages=17-40}}
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Wolff and Resnick|first= Richard and Stephen |title= Economics: Marxian versus Neoclassical |publisher=The Johns Hopkins University Press|date=August 1987|isbn=978-0-8018-3480-6|quote= Marxian theory (singular) gave way to Marxian theories (plural).|pages=130}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Parkin|first=Michael|last2=Esquivel|first2=Gerardo| title = Macroeconomía | location = Mexico | publisher = Addison Wesley | edition = 5th |year=1999 |isbn=978-968-444-441-6 | language = es|pages=160}}
* {{Cite book| ref=harv|first2=Steven M. | last2=Sheffrin| last=O'Sullivan| first = Arthur|authorlink = Arthur O'Sullivan (economist) | title = Economics: Principles in Action|year=2003| publisher = Pearson Prentice Hall| location = Upper Saddle River, New Jersey 07458|isbn=978-0-13-063085-8|pages=4}}}}
* {{Cite book| ref=harv|title= Капитал и извори финансирања – управљање финансијама предузећа |publisher= Висока школа за пројектни менаџмент |location= Београд }}
* {{Cite book| ref=harv|first=F.|last=Boldizzoni|year=2008|title=Means and ends: The idea of capital in the West, 1500–1970
| chapter = 4–8|publisher=New York: Palgrave Macmillan|id=
}}
* {{Cite book| ref=harv|first=K.H.|last=Hennings|year=1987|title=The [[New Palgrave: A Dictionary of Economics]]
| chapter = Capital as a factor of production|publisher=|pages=327-33| volume = v. 1|id=
}}
Линија 117 ⟶ 106:
* Erich Farl. "The Genealogy of State Capitalism". in ''International'' (London, IMG). Vol. 2. No. 1. 1973.
* Anwar Shaikh, [https://web.archive.org/web/20120603131601/http://homepage.newschool.edu/~AShaikh/pal2.pdf "Capital as a Social Relation"] (New Palgrave article).
* {{citeCite book| ref = harv | author=Marcel van der Linden|title=Western Marxism and the Soviet Union|location=New York|publisher=Brill Publishers|year=2007|id=|pages=}}.
* Fernand Braudel. ''Civilization and Capitalism''.
* {{Cite book| ref=harv|first=Richard|last=Barbrook|year=2006|title=The Class of the New|edition=paperback|publisher=OpenMute|location=London|isbn=978-0-9550664-7-4|url=http://www.theclassofthenew.net|accessdate=12. 11. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180801045453/http://www.theclassofthenew.net/#|archive-date=1. 8. 2018|url-status=dead}}
* {{Cite book| ref=harv|others= Institute of Economics of the Academy of Sciences of the U.S.S.R. |year=1957|title= Political Economy: A Textbook |location= London |publisher= Lawrence and Wishart }}
* [[Anwar Shaikh (Economist)|Anwar Shaikh]], ''Organic Composition of Capital'' [http://www.anwarshaikhecon.org/sortable/images/docs/publications/political_economy/1986/6-pal4.pdf]
* {{citeCite book| ref = harv | author= [[Anwar Shaikh (Economist)|Anwar Shaikh]] and Ahmet Tonak, | title=Measuring the Wealth of Nations|location=|publisher=Cambridge University Press|year=|id=|pages=}}
* Angelo Reati, "The Rate of Profit and the Organic Composition of Capital in the Post-1945 Long Wave: The Case of British Industry from 1959 to 1981". ''Review [of the Fernand Braudel Centre]'', Volume IX, Number 4, Spring 1986.
* Ramin Ramtin: ''Capitalism and Automation&nbsp;– Revolution in Technology and Capitalist Breakdown''. Pluto Press, London, Concord Mass. 1991.
* Angelo Reati, "The Rate of Profit and the Organic Composition of Capital in West German Industry from 1960 to 1981", ''Review of Radical Political Economics''; 18(1/2), Spring/Summer 1986, pages 56–86.
* {{cite encyclopedia|title=How Wealth is Created |encyclopedia=World Book Encyclopedia |year=1949 |publisher=The Grolier Society |volume=15 |pages=5357}}
* {{Cite book| ref=harv|title=A Theory of Global Civilization: Rationality and the Irrational as the Driving Forces of History|publisher=Kindle Ebooks |last=Vietta|first=Silvio|year=2013}}
* {{Cite book| ref=harv|title=Rationalität. Eine Weltgeschichte. Europäische Kulturgeschichte und Globalisierung|publisher=Fink|last=Vietta|first=Silvio|year=2012}}
* {{Cite book| ref=harv|title=Poor Charlie's Almanack: The Wit and Wisdom of Charles T. Munger, Expanded Third Edition|last=Buffett|first=Warren E.|last2=Munger|first2=Charles T.|year=2005|publisher=Walsworth Publishing Company|isbn=9781578645015|editor-last=Kaufman|editor-first=Peter D.|edition=3rd|location=Virginia Beach, Va.|language=English}}
* {{Cite book| ref=harv|title=The Way to Wealth|publisher=CreateSpace Independent Publishing Platform|isbn=9781532945083|language=English|pages=}}
* Pearce, D. Blueprint 3: Measuring Sustainable Development. Earthscan. {{page|year=1993|isbn=978-1-85383-183-6|pages=}}
* Jansson, AnnMari; et al. Investing in Natural Capital : The Ecological Economics Approach to Sustainability. Washington, D.C.: Island Press, 504 pp.&nbsp. {{page|year=1994|isbn=978-1-55963-316-1|pages=}}.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Капитал”