Крсто Поповић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м razne izmene; козметичке измене |
|||
Ред 1:
{{Инфокутија Војно лице
| име = Крсто Поповић
| слика = Krsto Zrnov Popovic.jpg
Ред 20:
| потпис =
}}
'''Крсто Зрнов Поповић''' ([[1881]] — [[1947]]), је био бригадир<ref name="Аца">[http://www.njegos.org/past/zrnovs.htm Крсто Зрнов Поповић], Приступљено 9. 4. 2013.</ref> црногорске војске и један од вођа [[Божићна побуна|Божићне побуне]] [[1919]]. године. За вријеме [[Други светски рат|Другог свјетcког рата]] био је сарадник италијанског окупатора<ref>[http://www.montenegro-canada.com/articles/article/2509423/38140.htm Исповест Јова Капичића о погибији Крста Зрнова Поповића]</ref>
== Биографија ==
Ред 30:
* унапријеђен у чин поручника - [[1. јул]]а [[1909]],
* шеф полиције на [[Цетиње|Цетињу]] - постављен [[1910]],
* наставник у Подофицирској школи на Цетињу,
* одликован Даниловим крстом петог реда,
* учесник Првог балканског рата у борбама око [[Скадар|Скадра]] (1912—1913),
Ред 59:
У првим данима окупације Поповић се држао по страни. Припадао је групи црногорских [[Црногорска федералистичка странка|федералиста]] која се противила одузимању територија Црној Гори и [[Бока Которска|Боки]] и територија припојених [[Велика Албанија|Великој Албанији]]. Знајући Италијане, Крстова група одбија италијанску резолуцију о проглашењу суверене Црне Горе. Њихова политичка платформа није искључивала југословенску државу у којој би Црна Гора била федерална јединица. Осим Крста у овој групи су били и [[Петар Пламенац]], [[Новица Радовић]] и други. Група је била дистанцирана од групације око [[Секула Дрљевић|Секуле Дрљевића]]. Секулина група је негирала било какву југословенску државу.
После [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулског устанка]], гувернер [[Алесандро Пирцио Бироли]] је за борбу против партизана тражио ослонац у четницима и у црногорским сепаратистима који су били у опозицији Дрљевићу.{{sfn|Пајовић|1977|p=115}} Поповић се, за разлику од Пламенца и Радовића, у то вријеме није јавно експонирао као сарадник Италијана.{{sfn|Пајовић|1977|p=121}} Како је имао велики углед у Катунској нахији и противио се Дрљевићевом крилу ЦФС, партизани су више пута од октобра до децембра 1941. покушавали да Поповића приволе на сарадњу, али безуспјешно.{{sfn|Пајовић|1977|pp=126-12}}
Поповић није прихватио италијански предлог да буде командант цјелокупне жандамерије, већ је тражио од Италијана стварање Црногорске војске, као савезнике у борби против партизана.{{sfn|Пајовић|1977|p=118}} Пирцио Бироли је прихватио овај предлог и Поповић је потписао споразум, који је на крају ипак одбила италијанска влада не дозвољавајући да у Црној Гори буде било какве војске осим италијанске.{{sfn|Пајовић|1977|pp=119-120}} У марту [[1942]]. године, Пирцио Бироли успијева да направи коалицију између четника и [[зеленаши|зеленаша]]. Под патронатом окупатора Црна Гора је подијељена на три сектора од којих један припада зеленашима, а друга два четницима [[Бајо Станишић|Баје Станишића]] и [[Павле Ђуришић|Павла Ђуришића]].{{sfn|Tomasevich|2002|p=142}} По повлачењу партизана за Босну, четници су напали зеленаше и то је био крај коалиције. У овом сукобу су Италијани узели зеленаше у заштиту. Од ових догађања па надаље, зеленаши одбијају да нападају партизане. Ловћенску бригаду, чији је командант био Крсто Поповић, захватило је расуло и [[Немци|Нијемци]] су је расформирали у новембру [[1943]]. године, а Крста разоружали.
| |||