Димитрије Ђурић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м razne izmene; козметичке измене |
||
Ред 1:
{{Инфокутија Војно лице
| име = Димитрије Ђурић
| слика = Dmitrij Juric.jpg
Ред 29:
== Војна служба ==
По завршеној Артиљеријској школи, првим распоредом одређен је за водника у 2. батаљону Стајаће војске. Од [[5. фебруар]]а [[1867]], после повратка из иностранства одређен је на службу у Општевојно одељење Министарства војног. Генералштабни официр Београдске окружне војске био је од [[4. март]]а [[1868]]. године. [[Фебруар]]а [[1869]], ради набавке шињела за српску војску, послат је у [[Руска Империја|Русију]]. За главног интенданта целокупне војске постављен је [[10. мај]]а [[1876]], а [[22. новембар|22. новембра]] исте године премештен је за начелника Економског одељења Министарства војног. Од маја 1876. био је и члан Тајног војног савета. У децембру [[1877]]. постављен је за начелника Штаба Шумадијског корпуса, а октобра 1878. за начелника Штаба Шумадијског кора. Септембра [[1879]], са групом официра, учествовао је у међународној комисији при обележавању нове државне границе. Командант бригаде Стајаће војске био је од [[8. април]]а [[1881]]. до [[27. октобар|27. октобра]] следеће године. Потом добија дужност предавача у Војној академији, а у фебруарау 1883. био је постављен за референта пешадије Команде Активне војске. Од печетка [[1885]], у два наврата одређиван је за нчелника Историјског одељења Главног генералштаба. Најпре од јануара 1885, а затим од марта 1886. године. У међувремену, од [[новембар|новембра]] 1885. до краја фебруара [[1886]]. поново је био на дужности главног интенданта целкупне војске. У главном генералштабу, од 4. марта [[1887]]. године био је начелник Операцијског одељења.
Први пут министар војни постао је у кабинету [[Сава Грујић|Саве Грујића]], у времену од [[22. фебруар]]а. до [[16. март]]а [[1890]]. године. Затим је, кратако, поново био на месту управника Војне академије. Са овог положаја, по други пут, понео је портфељ министра војног. Било је то у кабинету Николе Пашића, од [[21. март]]а [[1892]]. до пада ове владе, [[9. август]]а исте године.<ref name="Generali">{{Cite book|author=Милић Милићевић; Љубодраг Поповић| title=Генерали Војске Кнежевнине и Краљевине Србије|edition =|publisher=Војноиздавачки завод|year=2003|isbn=978-86-335-0142-2|pages=88-92}}</ref>
== Војна академија и друге дужности ==
Највећи део Ђурићеве караијере био је посвећен Артиљеријској школи, односно [[Војна академија (Београд)|Војној академији]]. Од 1. новембра 1869. до смрти, 19. октобра 1893, са ратним прекидима, био је хонорарни и редовни професор. Предавао је: тактику, администрацију, генералштабу службу, егзерцирна правила и правила службе. За многе од ових предмета написао је и уџбенике. Димитрије Ђурић био је чак три пута управник ове установе (од октобра 1887. до фебруара 1889; од октобра 1891. до марта 1892, и од августа 1892. до дана смрти).
Био је и члан многобројних комисија: ''Комисије за наставу и организацију војске'', ''Комисије за нову формацију восјке'' и члан многобројних испитних комисија. Годинама је био члан Војногкасационг суда, а у време тимочке буне, 1883, председник Војнодисциплинског суда. Будућем краљу [[Александар Обреновић|Александру Обреновићу]] држао је приватну наставу из области стратегије. Био је члан [[Српско учено друштво|Српског ученог друштва]], а од [[1892]]. члан [[Српска академија наука и уметности|Српске краљевске академије наука]]. Од свих генерала, остаће упамћен као генерал са најкраћим генералским стажом, јер је чин носио само један дан.<ref name="Generali"/>
Ред 77:
== Литература ==
* {{Cite book| ref=harv|last=Стојимировић|first=М. Ј.| title=Силуете старог Београда|edition =|publisher=Просвета, Београд|year=2008|id=|pages=661}}
* {{Cite book| ref=harv|author=Милић Милићевић; Љубодраг Поповић| title=Генерали Војске Кнежевнине и Краљевине Србије|edition =|publisher=Војноиздавачки завод|year=2003|isbn=978-86-335-0142-2|pages=88-92}}
== Спољашње везе ==
Ред 87:
{{DEFAULTSORT:Ђурић, Димитрије}}
[[Категорија:Рођени 1838.]]
[[Категорија:Умрли 1893.]]
| |||