Фридрих Вилхелм II — разлика између измена

'''Фридрих Вилхелм II''' ({{јез-нем|Friedrich Wilhelm II}}; 25. септембар 1744 – 16. новембар 1797) био је [[пруско краљевство|пруски]] краљ од 1786. до 1797. године. Припадао је династији [[Хоенцолерн]].

Рођен је у [[Берлин]]у као син [[Вилијам Август Пруски|Вилијама Августа Пруског]], другог сина краља [[Фридрих Вилхелм I|Фридриха Вилхелма I]] и Лујзе Амалије од Брауншвајга. Старија сестра његове мајке, [[Елизабета Кристина од Брауншвајга|Елизабета]], била је супруга [[Фридрих Велики|Фридриха Великог]]. Након очеве смрти (1758), Фридрих II је постао наследник престола пошто Фридрих Велики није имао деце. Фридрих Вилхелм II се 1765. године оженио Елизабетом Кристином од Брауншвајга, ћерком [[Карло I од Брауншвајга|Карла I од Брауншвајга]]. Од ње се развео 1769. године када је оженио Фредерику Лујзу, ћерку [[Лудвиг IX од Хесена|Лудвига IX од Хесена]]. Са њом је имао седморо деце. Имао је и љубавницу [[Вилхелмина Енке|Вилхелмину Енке]] са којом је имао петоро деце. Фридрих се интересовао за уметност. Био је мецена [[Лудвиг ван Бетовен|Бетовена]] и [[Волфганг Амадеус Моцарт|Моцарта]], а његов приватни оркестар био је познат широм Европе. Такође је био и талентовани [[Виолончело|виолончелиста]]. Године 1786. наследио је свога стрица. Није био упознат са дипломатијом нити припреман за владавину, што је изазвало сумњу у погледу његове спремности за владавину. На почетку владавине доноси мере којима је повећао терет обавеза становништва. Изграђује путеве и канале, смањује царинске дажбине, подстиче трговину, уводи нове порезе. Интелектуални слојеви били су задовољни Фридриховом мером која укида забрану немачког језика. Он врши пријем немачких писаца на Пруску академију и активно подстиче рад универзитета и школа. Укида државни монопол на трговину кафом, дуваном и шећером. Фридрихов рад на кодификацији закона завршен је 1794. године.

Војска Пруског краљевства јача током владавине Фридриховог претходника. Прва брига Фридриха Вилхелма II била је да врши стални надзор над пруском војском. Фридрих је себе прогласио "[[Господар рата|господарем рата]]" (нем. Kriegherr) и ставио се на чело колегијума рата (Oberkriegs-Collegium). Војне реформе Фридриха показале су се неуспешним. Пруска војска катастрофално је поражена [[Битка код Јене|код Јене]] 1806. године од [[Наполеон I Бонапарта|Наполеона Бонапарте]]. У мирнодопским условима, пруска војска бројала је 189.000 војника пешадије и 48.000 коњаника. Пруски краљ покушава да интервенише у Руско-аустријско-турском рату, али није успео да оствари свој циљ. Пруска није добила никакве уступке. Фридрих напушта анти-аустријску политику.

Фридрих и аустријски цар [[Леополд II, цар Светог римског царства|Леополд]] 1791. године улазе у [[Француски револуционарни ратови|рат]] против [[Француска револуција|револуционарне]] [[Краљевство Француска (1791—1792)|Француске]]. Августа те године издали су [[Плиницка декларација|Плиницку декларацију]] у којој су позвали француске револуционаре да прекину са кршењем права краља [[Луј XVI|Луја XVI]]. Фридрих лично учествује у кампањама [[Француски револуционарни ратови: Кампања 1792.|1792]]. и [[Француски револуционарни ратови: Кампања 1793.|1793]]. године, а Пруска излази из рата [[Француски револуционарни ратови: Кампања 1795.|1795]]. године након потписивања [[Базелски мир|Базелског мира]] како би могла да учествује у [[поделе Пољске|подели Пољске]]. Фридрих је умро 1797. године. Наследио га је [[Фридрих Вилхелм III]].

* {{citeCite book| ref= harv|last=Clark|first=Christopher|title=Iron Kingdom: The Rise and Downfall of Prussia, 1600 to 1947|location=Cambridge, MA|publisher=Belknap Press of Harvard University Press|year=2006|id=}}

* {{citeCite book| ref= harv|last=Mitford|first=Nancy|title=Frederick the Great|year=1970|pages=206-207}}