Краљевина Угарска (1301—1526) — разлика између измена

У спољној политици, Андрија се 1205. године прогласио краљем Галиције и Волиније, мешајући се у борбе око руског престола. Године 1217. он покреће [[Пети крсташки рат]] испуњавајући свој крсташки завет. Андријина војна у Светој земљи била је само претходница каснијих борби. На свом путу ка [[Света земља|Светој земљи]], Андрија склапа династичке бракове везивајући се за [[Латинско царство]], Бугарску, [[Јерменско краљевство Киликија|Јерменско краљевство Киликију]] и [[Никејско царство]]{{Напомена|Сам Андрија оженио се [[Јоланда од Куртноа|ћерком]] латинског [[Петар II Куртене|цара]], своју [[Ана Марија Угарска|ћерку]] удао је за бугарског [[Јован Асен II|цара]], свог сина [[Андрија од Галича|Андрију]] верио је ћерком малојерменског краља, а свог најстаријег сина оженио ћерком никејског цара.}}. Одсуство Андрије искористио је Стефан Немањић да се 1217. године [[Папа Хонорије III|прогласи]] за краља. Сукоб је по повратку Андрије ескалирао и довео до рата који је окончан споразумом посредовањем Стефановог брата [[Сава Немањић|Саве]]{{Напомена|Од 1202. године угарски краљ у својој титулатури носи и „Србију“. Како се Андрија из крсташког рата вратио крајем 1218. године, српско-угарски рат треба сместити у 1220. годину. Савини биографи пишу о његовом посланству угарском краљу. Сава је носио велике дарове, међу којима и златом опремљене коње. Дарови су добро дошлидобродошли угарском краљу који се налазио у оскудици са новцем. Биографи помињу и чудо Светог Саве у угарском логору. Услед летње жеге, није се могло пронаћи леда за хлађење његовог вина. Зато је Сава измолио од Бога град који је био толико јак да је побио коње мађарских витезова. Видевши то, Андрија се „преобратио“ и пристао на склапање мира. Прави разлози престанка рата нису познати.}}<ref>ИСН 1 1999, 304 </ref>.