Граматика — разлика између измена

Формално проучавање граматике је важан део [[образовање|образовања]] још од најранијег доба напредним [[учење]]м, иако правила која се у поучавају у [[школа]]ма нису „граматичка“ у смислу у којем већина лингвиста користи тај термин, јер су пуно више [[лингвистичка прескрипција|прескриптивна]] него [[лингвистичка прескрипција|дескриптивна]].

 

 

Погрешно се верује да [[аналитички језик|аналитички језици]] имају једноставнију граматику од [[синтетички језик|синтетичких језика]]. Аналитички језици користе [[синтакса|синтаксу]] за преношење информације која је кодирана [[инфлексија|инфлексијом]] у синтетичким језицима. Другим речима, редослед речи није битан и [[Морфологија (лингвистика)|морфологија]] игра знатно важнију улогу у чисто синтетичким језицима, док у аналитичким језицима морфологија није толико важна и синтакса игра значајну улогу.{{sfn|Gussenhoven|Jacobs|2005|pp=}} [[Кинески језик|Кинески]] и [[Африканс (језик)|африканс]], на пример, су високо аналитички и значење је стога врло контекстно зависно. (Оба поседују неке инфлексије, и имали су их више у прошлости, те стога с временом постају све мање синтетичкима и све више „чисто“ аналитичкима.) [[Латински језик|Латински]], који је високо синтетички, користи [[афикс]]е и инфлексије како би пренео исту информацију коју кинески преноси [[синтакса|синтаксом]]. Будући да су речи латинског језика поприлично (иако не потпуно) самосадржавајуће, разумљива [[реченица]] латинског језика се може начинити пермутовањем елемената у произвољном редоследу. Латински има сложену афиксацију и једноставну синтаксу, док за кинески вреди обрнуто.