Македонско питање — разлика између измена

== Историјска подлога ==
 
Почевши од [[Берлински конгрес|Берлинског конгреса]] [[1878]]. године, на коме је [[Србија]] добила независност а [[Бугарска]] аутономију, на подручијуподручју данашње [[Република Македонија|Републике Македоније]] почиње интензивна пропаганда обе [[Држава|државе]] међу тамошњим [[становништво]]м. Обе пропаганде су имале за циљ идентификацију локалног становништва са [[Срби]]ма односно [[Бугари]]ма. Један од видова пропаганде биле су и [[Стипендија|стипендије]] којима су будући [[Интелектуалац|интелектуалци]] и будући виђени људи постајали индиректни заговорници једне од страна. У сукоб се умешала и [[Грчка]] која је преко [[Цариградска патријаршија|цариградске патриаршије]] (на чијем је челу био [[Грци|Грк]]) покушала да изврши [[Хеленизација|хеленизацију]].
 
Сукоб се заоштравао и крајем [[19. век|XIX]], а поготово у првој [[Деценија|деценији]] [[20. век|XX века]] прерастао је у отворени сукоб [[Комите|Комита]] ([[Срби|Срба]] и српских присталица) и бугарских присталица који се несмањеном жестином водио по [[Село|селима]] и [[Планина|планинама]] широм данашње [[Република Македонија|Републике Македоније]]. Посебан фактор чинила је [[Турска|турска власт]] која је почетком [[20. век|XX века]] настојала да свим силама истреби [[Православље|православно]] [[становништво]] у својим земљама и [[Албанци|Арнаути (Албанци)]] који су широм [[Косово|Косова]], [[Метохија|Метохије]], [[Рашка|Рашке]] па тако и данашње [[Република Македонија|Републике Македоније]] [[Убиство|убијали]] и [[пљачка]]ли [[становништво]] само зато што је било [[Православље|православно]] на шта је [[Турска|турска власт]] гледала благонаклоно.
77

измена