Дубровачка повеља — разлика између измена

м
нема резимеа измене
м
м
'''Дубровачка повеља''' је документ из 1230. године, када бугарски цар [[Јован Асен II]] даје дубровачким трговцима право да слободно тргују у својој земљи.
 
Повеља садржи податке о територијалној експанзији [[Друго бугарско царство|Другог бугарског царства]] након [[Битка код Клокотнице|Битке код Клокотнице]], каокада исе вриједнеАрсенова спознаједржава ознатно стањуувећала бугарскогу језикаправцу ујуга 13.и вијеку.југозапада Чувана серачун упораженог рукописномСолунског одељењуцарства Библиотеке[[Теодор РускеАнђел академијеДука наукаКомнин|Теодора уДуке СанктКомнина]].{{sfn|Живојиновић|2013|p=229}} Петербургу.
 
Повељом се дају права трговцима из Дубровника да се слободно крећу по територији читавог Бугарског царства, исто као и домаћи пословни људи. У њој се наводе бројне области које су у то вријеме улазиле у састав [[БугарскогДруго царствабугарско царство|БугарскогДругог бугарског царства]]: од Београда и [[Браничево|Браничева]] на сјеверозападу, до [[Једрене|Једрена]] и [[Димотика|Димотике]] на југоистоку и од [[Карвуна|Карвуне]] на сјевероистоку, до Девола и „арбанашких земаља” на југозападу. Управо ово простирање све до [[Солун]]а сугерише да је период настанка повеље био након 9. марта 1230. године, односно Битке код Клокотнице. <ref>[https://www.academia.edu/6381985/Horizma_bugarskog_cara_Jovana_Asena_II_Dubrovniku_Horismos_of_Bulgarian_Tsar_John_Asen_II_for_Ragusa_ Хоризма бугарског цара Јована Асена II Дубровнику. – Инициjал: часопис за средњовековне студиjе]</ref>{{sfn|Живојиновић|2013|p=229}}
 
И поред тога што су бројне области наведене, поједине само по називу њихових административних седишта, неке области, које су улазиле у састав Другог Бугарског царства, као што су [[Софија]] и [[Ниш]] су остале непоменуте.{{sfn|Живојиновић|2013|p=238}}
 
Документ садржи и вриједне податке о управној подјели Бугарске државе{{sfn|Живојиновић|2013|p=236}}, као и о стању бугарског језика у 13. вијеку.
 
Документ има свега 13 редова текста, укључујући и потпис и написан је на хартији величине 240 х 143 mm.{{sfn|Живојиновић|2013|p=230}}
 
 
Документ се све до 1817. године чувао у [[Дубровачки архив|Дубровачком архиву]], када је [[Јеремија Гагић]], руски вицеконзул у Дубровнику, успео да дође до ње. Он ју је 1836. године, заједно са [[Повеља Кулина бана|Повељом Кулина бана]] (из 1189) и [[Повеља Херцега Владислава|Повељом Херцега Владислава]] (из 1480), уступио рукописном одељењу Библиотеке Руске академије наука у [[Санкт Петербург|Санкт Петербургу]]. Од средине 19. вијека је публикована више од двадесет пута.{{sfn|Живојиновић|2013|p=230}}
 
== Референце ==
{{reflist}}
 
== Литература ==
* {{cite journal|ref=harv| url=https://www.academia.edu/6381985/Horizma_bugarskog_cara_Jovana_Asena_II_Dubrovniku_Horismos_of_Bulgarian_Tsar_John_Asen_II_for_Ragusa_|title=Хоризма бугарског цара Јована Асена II Дубровнику|journal=Инициjал: часопис за средњовековне студиjе|volume=1|year=2013|first=Драгић|last=Живојиновић|publisher=Цетнар за напредне срењовековне студије|issn=2334-8003|place=Београд}}
 
 
 
 
 
[[Категорија:Историја Дубровника]]