Угљоводоник — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: обликујем ISBN
Ред 1:
[[Датотека:Methane-3D-balls.png|мини|upright=1.1|десно|[[Ball-and-stick model|Модел кугле и штапа]] молекула [[метан]]а, -{CH}-<sub>4</sub>. Метан је део [[Хомологни ред|хомологног реда]] познатог као [[алкани]], чији молекули садрже само једноструке [[Chemical bond|везе]].]]
 
У [[organic chemistry|органској хемији]], '''угљоводоник''' је [[органско једињење]] која садрже само [[атом]]е [[угљеник]]а и [[водоник]]а.<ref name=Silberberg>{{cite book | last = Silberberg | first = Martin | title = Chemistry: The Molecular Nature Of Matter and Change | location = New York | publisher = McGraw-Hill Companies | date = 2004 |id=ISBN 978-0-07-310169-9}}</ref>{{rp|620}} Угљоводоници су примери [[group 14 hydride|хидрида 14. групе]]. Угљоводоници из којих је један [[атом]] водоника био уклоњен су угљоводоничне [[functional group|функционалне групе]].<ref>IUPAC Goldbook [http://goldbook.iupac.org/H02891.html ''hydrocarbyl groups''] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20100107005513/http://goldbook.iupac.org/H02891.html |date=7 January 2010 }}</ref> Угљоводоници се састоје из основног угљениковог скелета (међусобно повезаних атома угљеника) и водоникових атома који су повезани на тај скелет.<ref name="Clayden1st">{{Clayden1st}}</ref><ref name="McMurry3rd">{{McMurry3rd}}</ref><ref name="March6th">{{March6th}}</ref> Пошто угљеник има 4 електрона у својој најудаљенијој љусци (и зато што свака [[ковалентна веза]] захтева донацију једног електрона, по атому, за везу), угљеник има тачно четири везе, и стабилан је само ако се користе све ове 4 везе. Ароматични угљоводоници ([[арени]]), [[алкани]], [[циклоалкани]] и једињења на бази [[алкин]]а су различити типови угљоводоника.
 
Већина угљоводоника који се налазе на [[Земља|Земљи]] природно се јављају у [[Нафта|сировој нафти]], где разграђена органска материја пружа обиље угљеника и водоника који, када се вежу, могу да се [[Katenacija|катенирају]] тако да формирају наизглед неограничене ланце.<ref>Clayden, J., Greeves, N., et al. (2001) ''Organic Chemistry'' Oxford {{page|year=|isbn=0-19-850346-6|pages=21}}</ref><ref>McMurry, J. (2000). ''Organic Chemistry'' 5th ed. Brooks/Cole: Thomson Learning. {{page|year=|isbn=0-495-11837-0|pages=75-81}}</ref>