Симо Матавуљ — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
додата рефка
Нема описа измене
Ред 41:
Симо Матавуљ је рођен у [[Шибеник]]у [[12. септембар|12. септембра]] (31. августа по јулијанском календару) [[1852]]. Био је један од петоро деце шибенског трговца Стевана [[Матавуљ]]а и Симеуне Матавуљ (рођене Трива). У Шибенику је завршио основну школу на италијанском и српском језику, као и нижу гимназију. Затим одлази у [[манастир Крупа|манастир Крупу]] код свога стрица, игумана Серафима, али, изгубивши вољу за манастирским животом, одлази у задарску учитељску школу, коју завршава 1871. године.<ref>[http://www.rastko.rs/knjizevnost/umetnicka/proza/smatavulj-pripovetke/index_c.html Симо Матавуљ (1852—1908) Приповетке], [[Пројекат Растко]], Приступљено 20. 4. 2016.</ref>
 
До прелаза у [[Црна Гора|Црну Гору]], 1881., он је учитељ у разним [[Далмација|далматинским]] селима и наставник Српске поморске закладне школе у Србини код [[Херцег Нови|Херцег Новог]]. У Црној Гори је био наставник гимназије, надзорник школа, уредник службених новина и наставник кнежеве деце. Путовао је у [[Милано]] и [[Париз]] као вођа једне групе црногорских младића који су одлазили на школовање. Том приликом је у Паризу остао неколико месеци. У Србију прелази 1887. године (најпре у Зајечар, а потом у Београд), где ради као наставник гимназије и чиновник пресбироа. У Црну Гору одлази још један путједанпут да би био учитељ кнежевима [[Данило Петровић (принц)|Данилу]] и [[Мирко Петровић (принц)|Мирку]], али се убрзо враћа у Србију. Умро је у Београду [[20. фебруар]]а (8. фебруара по јулијанском календару) [[1908]]. Био је редовни члан [[Српска академија наука и уметности|Српске краљевске академије]] од 30. јануара 1904.
 
== Књижевни рад ==