Електромагнетна сила — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м . |
м razne izmene; козметичке измене |
||
Ред 1:
{{Електромагнетизам}}
'''Електромагнетна сила''' је [[сила]] у [[физика|физици]] којом [[електромагнетско поље|електромагнетно поље]] делује на [[наелектрисање|наелектрисану честицу]] која се у њему налази. То је сила која одржава [[електрон]]е и [[протон]]е у атомима и атоме у молекулима.<ref>{{Cite book|
Електромагнетна сила је описана [[Јамес Цлерк Маxwелл|Максвеловим]] обједињењем електричне и магнетске [[сила|силе]]. Пример је електростатичка сила између [[Електрични набој|наелектрисаних честица]] која произлази од измене виртуалних [[фотон]]а. Јачина те силе карактерисирана је бездимензионалном [[Константа фине структуре|константом фине структуре]], ''α'' = 1/137.<ref>G. Gabrielse, D. Hanneke, T. Kinoshita, M. Nio, and B. Odom, ''New Determination of the Fine Structure Constant from the Electron g Value and QED,'' Phys. Rev. Lett. 97, 030802 (2006)</ref> Ова сила, а тиме и брзина [[електромагнетизам|електромагнетских процеса]], се налази између [[Јака нуклеарна сила|јаких]] и [[Слаба нуклеарна сила|слабих међуделовања]]. На фундаменталнијој скали енергија, доступној модерним [[Акцелератор честица|акцелераторима честица]], електромагнетска сила обједињена је са слабом силом у [[електрослаба теорија|електрослабу силу]]. Притом је [[квантна електродинамика]], као успешна теорија електромагнетскога међуделовања, била узор формулацији [[електрослаба теорија|електрослабе теорије]].<ref>''Електромагнетска сила'', [http://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?id=17629 "Хрватска енциклопедија"], Лексикографски завод Мирослав Крлежа, www.enciklopedija.hr, 2016.</ref> Електромагнетна сила је сила којом [[електромагнетско поље]] делује на [[Електрични набој|електрично наелектрисане честице]].
== Историја ==
Идеја о немогућности одвојеног постојања електричног без магнетног поља потиче од [[Џејмс Клерк Максвел|Џејмса Клерка Максвела]]<ref>{{cite web|title=Early day motion 2048 |url=http://www.parliament.uk/edm/2005-06/2048 |accessdate=22. 4. 2013 |publisher=UK Parliament |url-status=live |archiveurl=https://web.archive.org/web/20130530165850/http://www.parliament.uk/edm/2005-06/2048 |archivedate=30. 5. 2013 }}</ref><ref>{{cite web |title=James Clerk Maxwell |url=http://www.sciencemuseum.org.uk/onlinestuff/People/James%20Clerk%20Maxwell%20183179.aspx |accessdate=22. 4. 2013 |publisher=The Science Museum, London |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20130531131420/http://www.sciencemuseum.org.uk/onlinestuff/People/James%20Clerk%20Maxwell%20183179.aspx |archivedate=31. 05. 2013 |df= }}</ref><ref>{{cite web|url=http://www-history.mcs.st-and.ac.uk/HistTopics/Knots_and_physics.html |title=Topology and Scottish mathematical physics |publisher=University of St Andrews |accessdate=9. 9. 2013 |url-status=live |archiveurl=https://web.archive.org/web/20130912050227/http://www-history.mcs.st-and.ac.uk/HistTopics/Knots_and_physics.html |archivedate=12. 9. 2013 }}</ref>, који је [[1873]]. године предложио концепт по којем око сваког наелектрисања постоји и електрично и магнетно поље<ref name='Oersted'>{{cite web|url=http://www-istp.gsfc.nasa.gov/Education/whmfield.html |title=Magnetic Fields -- History |accessdate = 27. 11. 2009. |last=Stern|first=Dr. David P. |first2=Mauricio |last2=Peredo|date = 25. 11. 2001. |publisher=NASA Goddard Space Flight Center }}</ref> (осим за појединачне референтне системе) па се стога говори о електромагнетној сили.<ref>{{Cite book|
[[Електрицитет]] и [[магнетизам]] су сматрани двијема различтим силама. То се размишљање променило након што је [[Џејмс Клерк Максвел]] 1873. објавио -{''Treatise on Electricity and Magnetism''}-<ref>{{cite web|url=http://libraries.mit.edu/150books/2011/01/19/1873/ |title=Year 13 – 1873: A Treatise on Electricity and Magnetism by James Clerk Maxwell |publisher=MIT Libraries |accessdate=30. 6. 2013 |url-status=live |archiveurl=https://web.archive.org/web/20130707121529/http://libraries.mit.edu/150books/2011/01/19/1873/ |archivedate=7. 7. 2013 }}</ref> у којем је показао да је међуделовање позитивног и негативног набоја једна [[сила]]. Из тих међуделовања произлазе четири главна учинка која су била јасно показана [[експеримент]]има:<ref>{{cite web|url=http://www.cheniere.org/books/aids/ch4.htm |title=Extraordinary Physics |publisher=The Tom Bearden Website |accessdate=30. 4. 2013 |url-status=live |archiveurl=https://web.archive.org/web/20130304022724/http://www.cheniere.org/books/aids/ch4.htm |archivedate=4. 3. 2013 }}</ref>
Ред 101:
|bibcode = 1947PhRv...72..241L
| issue=3
|
|
| last2= Retherford
| first2= Robert
Ред 116:
| bibcode = 1948PhRv...73..412F
| issue=3
|
|
| last2= Kusch
| first2= P. }}</ref> Електромагнетно поље се квантизује тако што се подразумева да је свака тачка у простору и времену [[квантни хармонијски осцилатор]]. Празно поље (стање вакуума) рандомно флуктуира као последица [[Релације неодређености|принципа неодређености]]. Ова теорија је комплетирана током 1940-тих и 1950-тих. Она је најтачнија теорија позната у физици у ситуацијама где се може применити [[теорија пертурбација]]. Попут класичног електромагнетизма, квантна електродинамика је линеарна [[Јединствена група|-{U(1)}-]] мерна група.
Ред 128:
{{see also|Теорија хаоса|самоорганизација}}
Математички модели који се користе у [[класични електромагнетизам|класичном електромагнетизму]], [[квантна електродинамика|квантној електродинамици]] и [[стандардни модел|стандардном моделу]] сви третирају електромагнетну силу као линеарни сет једначина. У тим теоријама електромагнетизам је -{U(1)}- мерна теорија, чија тополошка својства не дозвољавају било какве комплексне нелинеарне интеракције поља са самим собом.<ref>{{Cite book|
|author=Ehrenberg, W
|author2=Siday, RE
Ред 145:
|volume=115 |pages=485–491
|doi=10.1103/PhysRev.115.485
|bibcode = 1959PhRv..115..485A }}</ref> и Алтшулер–Аронов–Спиваков (ААС) ефекти,<ref>{{cite journal|
|year=1962
|title=Possible new effects in superconductive tunnelling
Ред 168:
|volume=45 |issue=6 |pages=494–497
|bibcode=1980PhRvL..45..494K
|doi=10.1103/PhysRevLett.45.494}}</ref> [[ефекат де Хас–ван Алфена]],<ref>{{cite journal|
== Види још ==
Ред 184:
== Литература ==
* {{Cite book | ref= harv|
* {{Cite book | ref= harv|
* {{Cite book | ref= harv|last=Feynman|first=Richard |authorlink=Richard Feynman |year=1985|isbn=978-0-691-12575-6 |title=QED: The Strange Theory of Light and Matter |publisher=Princeton University Press}}
* {{Cite book|
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book | ref= harv|
* {{cite web
| last = Nave
Ред 206:
| accessdate = 28. 12. 2014.
| postscript = <!--None--> }}
* {{
* {{
* {{
* {{
* {{
* {{
* {{
* {{
* {{
* {{
* {{
* {{
* {{
* {{
* {{
* {{
* {{
* {{
* {{
* {{
* {{
* {{
* {{
{{Refend}}
|