Клод Леви-Строс — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљам преусмерења
Ред 61:
 
[[Датотека:Claude Lévi-Strauss (1973).jpg|мини|Леви-Строс прима Еразмову награду]]
Леви-Строс је коначно завршио ''Митологику'' 1971. године. 14. маја 1973. године изабран је за члана Француске академије, што је највеће француско признање за писца.<ref>{{cite web|url=http://www.academie-francaise.fr/immortels/base/academiciens/fiche.asp?param=647 | title= Claude Lévi-Strauss| archiveurl= https://web.archive.org/web/20120331130154/http://www.academie-francaise.fr/immortels/base/academiciens/fiche.asp?param=647| archivedate=31. 03. 2012 | publisher= [[Француска академија|Académie française]] }}</ref> Био је члан других важних светских [[академија]], укључујући Америчку академију уметности и књижевности. 1956. године постао је страни члан Краљевске Холандске академије наука и уметности.<ref>{{cite web|author=|url=http://www.dwc.knaw.nl/biografie/pmknaw/?pagetype=authorDetail&aId=PE00009261 |title=Claude Levi-Strauss (1908—2009.) |publisher=Royal Netherlands Academy of Arts and Sciences |date=|accessdate=26. 07. 2015}}</ref> Добио је Еразмову награду 1973. године, ''Meister Eckhart Prize'' за филозофију 2003. године и неколико почасних доктората са универзитета као што су [[Универзитет у Оксфорду|Оксфорд]], [[Универзитет Харвард|Харвард]], [[Univerzitet Jejl|Јејл]] и [[Универзитет Колумбија|Колумбија]]. Такође је примио [[Национални орден Легије части]], ''Commandeur de l'ordre national du Mérite'', и ''Commandeur des Arts et des Lettres''. 2005. године примио је ''XVII Premi Internacional Catalunya''. После пензионисања, наставио је да објављује повремено размишљања о уметности, музици, филозофији и поезији.
 
=== Позни живот и смрт ===
Ред 116:
Али, Леви-Строс је ову врсту рада сматрао „само на изглед аналитичком”. То доводи до слике коју је много теже разумети него оригиналне податке и базирана је на произвољним апстракцијама (научно, очеви јесу старији од синова). Осим тога, то не објашњава ишта. Објашњење које нуди је [[Таутологија (реторика)|таутолошко]] – старост је од кључне важности, стога старост објашњава однос. И то не нуди могућност закључивања порекла структуре.
 
Право решење загонетке је наћи основну јединицу [[Сродство|сродства]] која може да објасни све варијације. То је група од четири улоге – брат, сестра, отац, син. Ово су улоге које морају да буду укључене у свако друштво које има [[табу]] [[родоскрнављењеродоскврнављење|инцеста]], при чему постоји захтев да човек добије жену од неког мушкарца ван његове лозе. Брат може да поклони своју сестру, на пример, чији би син могао да изврши размену дозвољавајући својој сестри да се уда за припадника друге групе. Он у основи захтева „циркулацију” жена, како би се задржао мир међу различитим групама.
 
Исправно или неисправно, ово решење приказује квалитете структуралног мишљења. Леви-Строс повремени говори о посматрању културе као производа аксиома и последица које то доноси или фонемских разлика које их праве; он је забринут за објективне податке истраживања. Он примећује да је логички могуће за различите атоме структуре сродства постојање – сестре, сестриног брата, братовљеве жене, кћерке – али у стварности, не постоје примери веза које могу бити изведени из овог груписања. Аустралијски антрополог Аугустус Елкин, који је инсистирао на четворо системском брачном систему, указао је на проблем са овим становиштем. Леви-Стросов атом структуре сродства одговара родбини у крвом сродству. Постоји велика разлика између две ситуације, у томе да структура сродства која укључује родбинске везе, дозвољава грађење система које може да пружи хиљаде људи. Леви-Строс је такође развио концепт „друштва куће” да опише друштва где је домаћинство много важније него порекло групе или рода.