Кретање — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљам преусмерења
Ред 1:
[[Датотека:Leaving Yongsan Station.jpg|250п|мини|Поглед из [[воз]]а у покрету.]]
 
'''Кретање''' (у [[Физика|физици]]) је промена положаја неког тела у односу на неко друго тело. Кретање је главна особина [[материја|материје]] и сва материја у [[природа|природи]] се налази у сталном кретању. Кретање се [[математика|математички]] описује у смислу [[Вектор помераја|помераја]], [[Растојање|растојања]], [[velocityбрзина|брзине]] и [[accelerationубрзање|убрзања]]. Кретање тела се посматра тако што се посматрач повезује са [[frame of reference|референтним оквиром]] и мери промену положаја тела у односу на тај оквир.
 
Ако се положај неког објекта не мења у односу на дати референтни оквир (референтну тачку), за објекат се каже да је ''у мировању'', ''непомичан'', ''непокретан'', ''[[wikt:stationary|стационаран]]'', или да има константну ([[time-invariant|временски-инваријантну]]) позицију у односу на његово окружење. Моменат или импулс је количина која се користи за мерење кретања објекта. Објектов [[моменат]] је директно повезан са објектовом [[маса|масом]] и брзином, а укупни импулс свих објеката у изолованом систему (онај на који не утичу спољашње силе) не мења се временом, као што је описано [[Закон о очувању импулсаимпулс|законом о очувању импулса]]. Кретање објекта се не може променити, осим ако на њега делује [[сила]]. Ако нема апсолутног референтног оквира, ''[[Absolute space and time|апсолутно кретање]]'' се не може одредити.<ref>{{Cite book|last=Wahlin|first=Lars|chapter=9.1 Relative and absolute motion |title=The Deadbeat Universe|year=1997|publisher=Coultron Research|location=Boulder, CO|isbn=978-0-933407-03-9|chapter-url=http://www.colutron.com/download_files/chapt9.pdf |accessdate=25. 1. 2013|pages=121-129}}</ref> Стога се за све у свемиру може сматрати да се креће.<ref name=Tyson>{{Cite book|last=Tyson|first=Neil de Grasse|author2=Charles Tsun-Chu Liu | last3 = Irion | first3 = Robert |title=The universe : at home in the cosmos|year=2000|publisher=[[National Academy Press]]|location=Washington, DC|isbn=978-0-309-06488-0|pages=}}</ref>{{rp|20–21}}
 
Кретање се примењује на различите физичке системе: на објекте, тела, честице материје, поља материје, радијацију, поља зрачења, честице зрачења, закривљеност и простор-време. Може се говорити и о кретању слика, облика и граница. Појам кретања, генерално, означава непрекидну промену конфигурације физичког система у простору. На пример, може се говорити о кретању таласа или о кретању квантне честице, где се конфигурација састоји од вероватноћа да заузму одређене положаје.
Ред 10:
{{Main|Механика}}
 
У физици, кретање се описује путем два сета наизглед контрадикторних [[scientific law|закона]] механике. Кретање свих великих и познатих објеката у свемиру (као што су [[пројектил]]и, [[планета|планете]], [[Cellћелија (biologyбиологија)|ћелије]], и [[човек|људи]]) се описује [[classicalкласична mechanicsмеханика|класичном механиком]]. С друге страње кретање веома малих [[атом]]ских и [[subatomicсубатомске particleчестице|субатомских]] објектата се описује путем [[quantumквантна mechanicмеханика|квантне механике]].
{| class="wikitable"
|'''Први закон''':
| У једном [[inertialинерцијални referenceсистем frameреференције|инерцијалном референтном оквиру]], објекат било остаје у мировању или наставља да се креће константном [[velocityбрзина|брзином]], осим уколико на њега делује [[нето сила]].
|-
|'''Други закон''':
| У једном инерцијалном референтном оквиру, векторска [[Вектор|сума]] [[сила]] -{'''F'''}- које делују на један објекат је једнака [[massмаса|маси]] -{''m''}- тог објекта помноженој са [[acceleration|убрзањемубрзање]]м -{'''a'''}- објекта: -{'''F''' = ''m'''''a'''}-.
|-
|'''Трећи закон''':
Ред 24:
== Релативност кретања ==
 
С обзиром да кретање неког тела не можемо опазити независно од промене његовог положаја у односу на друга тела (на пример кретање воза када се налазимо у купеу или вагону воза са спуштеним завесама), свако кретање у природи је релативно, а не апсолутно. Тело у односу на које одређујемо кретање (промену положаја) других тела назива се референтно тело. Ако још за референтно тело чврсто вежемо (дефинишемо) и одговарајући систем координата које служе за одређивање положаја других тела, онда се такав систем назива и [[инерцијални систем референције|референтни систем]] или систем референције. У складу са принципом релативности, сви системи референције су равноправни или еквивалентни.
 
== Принципи релативности кретања ==
Ред 40:
=== Ајнштајнова општа релативност ===
 
Ајнштајнова [[Општа теорија релативности|општа релативност]] представља додатно проширење или уопштење принципа релативности са [[инерцијални референтни систем референције|инерцијалних]] и на неинерцијалне системе референције. Неинерцијални системи су системи који се налазе у стању неравномерног или убрзаног кретања, односно мењају своју брзину било по интензитету (убрзавају или успоравају), било по правцу и смеру (криволинијско или кружно кретање). За разлику од инерцијалних система, у њима не важе Њутнови закони кретања, јер на тела тада делују силе које немају извориште у другим телима, које се због тога и називају фиктивним или [[Инерцијална сила|инерцијалним силама]] (на пример силе чије деловање осећамо у аутобусу који полази са станице или се зауставља). Ајнштајн је, међутим, у својој Општој теорији релативности изједначио ове инерцијалне силе са [[Њутнов закон гравитације|гравитационим]] (Ајнштајнов [[принцип еквивалентности]]), тако да неинерцијалне системе можемо дефинисати и као системе у којима се опажа деловање инерцијалних или гравитационих сила. Самим тиме он је оквирима своје опште теорије релативности успео да обухвати и гравитационе појаве, што је и био један од његових основних мотива за напуштање, односно, проширење његовог принципа специјалне релативности. Исти метод, којим је, као што се обично каже, „геометризовао“ гравитациону силу Ајнштајну није пошло за руком да примени са успехом и на електромагнетну силу и тако створи јединствену или тоталну теорију физичког поља, због чега се ова теорија још увек сматра искључиво Ајнштајновом теоријом гравитације. Дакле, да закључимо, Ајнштајнова [[општа теорија релативности]] је теорија која, осим у инерцијалним, важи и у неинерцијалним или убрзаним системима референције, као и у оним системима који мирују у гравитационом пољу, или практично у било којим референтим системима који се уопште могу замислити, због чега она и носи придев општа (релативност).
 
== Врсте кретања ==
Ред 50:
 
== Види још ==
* [[Инерцијални систем референције|Инерцијални референтни систем]]
 
== Референце ==