Википедија

Венера — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м razne izmene; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м razne izmene
Ред 94:
 
Површина Венере у рељефном смислу је била предмет бројних спекулација све до краја [[20. век|прошлог века]], односно све до детаљнијег мапирања које је урадила сонда [[Магелан (сонда)|Магелан]] 1990—1991. године. [[Вулкан]]ска активност је доста изражена, а постојање [[сумпор]]них испарења у атмосфери може да буде доказ тренутних ерупција.<ref>{{cite journal|first=Larry W.| last=Esposito|date=9. 3. 1984.| title = Sulfur Dioxide: Episodic Injection Shows Evidence for Active Venus Volcanism| journal = Science| volume = 223| issue = 4640|pages=1072-1074
| doi = 10.1126/science.223.4640.1072| url=http://www.sciencemag.org/cgi/content/abstract/223/4640/1072| accessdate=29. 4. 2009.| pmid = 17830154| bibcode = 1984Sci...223.1072E }}</ref><ref>{{cite journal|last=Bullock|first=Mark A.|author2 last2 = Grinspoon, | first2 = David H. | title = The Recent Evolution of Climate on Venus
| journal = Icarus| volume = 150| issue = 1|date=March 2001| doi=10.1006/icar.2000.6570| bibcode=2001Icar..150...19B|pages=19-37}}</ref>
 
Ред 150:
|}
 
Венерина [[атмосфера небеског тела|атмосфера]] одликује се изразито великом густином, и изграђена је готово у целости од [[угљен-диоксид]]а и [[азот]]а чији је процентуални удео у грађи атмосфере знатно мањи (у односу на CO<sub>2</sub>), док су остали елементи заступљени у траговима. Иако азот чини до 3,5% грађе атмосфере Венере, због њене дебљине и густине концентрација овог елемента је и до 4 пута већа у односу на ону на Земљи (иако азот у атмосфери Земље има удео од 78%).<ref name=Basilevsky2003>{{cite journal|last=Basilevsky| first = Alexandr T.|author2 last2 = Head, | first2 = James W. |year=2003| month = | title = "The surface of Venus". | trans_title = | journal = Rep. Prog. Phys.| volume = 66 | series = 10 | issue = | doi = 10.1088/0034-4885/66/10/R04 | bibcode = 2003RPPh...66.1699B |pages=1699-1734}}</ref><ref name=Institutdemecanique>{{cite web|url=https://www.space.com/18527-venus-atmosphere.html | title = Clouds and atmosphere of Venus| publisher = | accessdate=23. 10. 2017.}}</ref> Од осталих елемената треба издвојити оне на бази [[водоник]]а, попут [[хлороводоник]]а (-{HCl}-) и [[флуороводоник]]а (-{HF}-), а присутне су и мање концентрације угљен-моноксида, водене паре и [[кисеоник|молекуларног кисеоника]].<ref name=Bertaux2007/><ref name=Svedhem2007>{{cite journal|last=Svedhem| first = Hakan|author2 last2 = Titov, | first2 = Dmitry V. |author3 = Taylor, Fredric V.| last4=Witasse| first4 = Oliver| title = Venus as a more Earth-like planet| journal = Nature|year=2007| volume = 450| doi = 10.1038/nature06432| bibcode=2007Natur.450..629S| pmid = 18046393| issue = 7170|pages=629-632}}</ref> Концентрације водоника у атмосфери Венере су веома мале, а претпоставља се да је највећи део једноставно „отплутао“ у спољашњи свемир, док је остатак остао везан у [[сумпорна киселина|сумпорној киселини]] -{(H<sub>2</sub>SO<sub>4</sub>)}- и [[водоник-сулфид]]у -{(H<sub>2</sub>S)}-.<ref name=Lovelock1979>{{Cite book|last=Lovelock| title = Gaia: A New Look at Life on Earth| first = James|isbn=978-0-19-286218-1| publisher = Oxford University Press|year=1979}}</ref> У прилог теорији о губитку великих количина молекуларног водоника иду и подаци о великим концентрацијама [[деутеријум|тешког водоника]] (деутеријума ²H){{напомена|[[Деутеријум]], познат и као тешки водоник, је стабилни [[изотоп]] водоника чије [[атомско језгро]] садржи по један протон и неутрон, док језгро обичног водоника има само један протон. Природна распрострањеност је 1/6.500 (на сваки атом деутеријума дође 6.500 атома водоника).}} у атмосфери Венере.<ref name=Svedhem2007/> Концентрације овог изотопа у венериној атмосфери су око 0,025, што је знатно већа вредност у односу на концентрације на Земљи са 1,6 -{×}- 10<sup>−4</sup>.<ref name=Bertaux2007/>
 
Први који је на теоријским основама претпоставио постојање атмосфере на Венери био је [[русија|руски]] хемичар [[Михаил Ломоносов]] на основу проучавања њених мена из једне мале опсерваторије у [[Санкт Петербург|Петебургу]] [[1761]]. године. Према резултатима одређених студија Венерина атмосфера је пре око 4 милијарде година била доста слична оној данас на Земљи, па према томе постоје основане претпоставке да је тада постојала текућа вода на површини ове планете. Пре неких 3,8 милијарди година дошло је до знатног јачања интензитета сунчевог зрачења, што је могло да буде узрок интензивнијег испаравања површинских вода и стварања критичне масе [[ефекат стаклене баште|стакленичких гасова]] у атмосфери.<ref name=baas39_540>{{Cite journal|last=Grinspoon| first=David H. | last2=Bullock| first2=M. A.| title=Searching for Evidence of Past Oceans on Venus| journal=Bulletin of the American Astronomical Society | volume=39|date=October 2007 | bibcode=2007DPS....39.6109G|pages=540}}</ref><ref name="Kasting">{{cite journal|last=Kasting| first=J. F.|year=1988| title = Runaway and moist greenhouse atmospheres and the evolution of Earth and Venus| journal=Icarus| volume=74| issue=3 | doi = 10.1016/0019-1035(88)90116-9| pmid = 11538226| bibcode = 1988Icar...74..472K|pages=472-494}}</ref> Претпоставке су да је текућа вода на површини постојала око 600 милиона година.<ref name=Bortman>{{cite web|url=http://www.space.com/scienceastronomy/venus_life_040826.html | title = Was Venus Alive? 'The Signs are Probably There'| last=Bortman| first = Henry| work = Astrobiology Magazine|date=26. 8. 2004.| accessdate=17. 1. 2008.}}</ref>
Ред 167:
Око 99% укупне масе атмосфере Венере отпада на тропосферу, од чега се око 90% укупне запремине налази у појасу до висине од 28 km од површине (на Земљи сличан однос је до висина од 10 km). На висинама од око 50 km вредности атмосферског притиска се изједначавају са вредностима на површине Земље.<ref name=Nave>{{cite web|url=http://hyperphysics.phy-astr.gsu.edu/hbase/solar/venusenv.html| title = The Environment of Venus| last=Nave| first = Carl R. | work = Hyperphysics| publisher = Department of Physics and Astronomy, Georgia State University| accessdate=23. 1. 2008.| archiveurl= https://web.archive.org/web/20080214034840/http://hyperphysics.phy-astr.gsu.edu/Hbase/solar/venusenv.html| archivedate=14. 2. 2008. |url-status=live}}</ref> Тај појас означен је као тропопауза, односно гранична зона између горње тропосфере и доње мезосфере.<ref name=Patzold2007/> Према подацима са сонди ''[[Венера експрес]]'' и ''[[Магелан (спејс-шатл)|Магелан]]'' на висинама између 52,5 и 54 km температуре ваздуха имају вредности између 20—37&nbsp;°C, док је ваздушни притисак идентичан ономе на површини Земље на висини од 49,5 km.<ref name=Patzold2007/><ref name=Profiles>{{cite web|url=http://www.datasync.com/~rsf1/vel/1918vpt.htm| title = Venus Atmosphere Temperature and Pressure Profiles| publisher = Shade Tree Physics| accessdate=23. 1. 2008.| archiveurl = https://web.archive.org/web/20080205025041/http://www.datasync.com/~rsf1/vel/1918vpt.htm| archivedate=5. 2. 2008|url-status=dead}}</ref> Научно није искључено постојање неких животних облика на тим висинама атмосфере.<ref name="Cockell1999">{{cite journal|doi=10.1016/S0032-0633(99)00036-7| last=Cockell| first = C. S.| title = Life on Venus| journal = Planetary and Space Science| volume = 47| issue = 12|date=December 1999| bibcode = 1999P&SS...47.1487C|pages=1487-1501}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.astrobio.net/news/article311.html | title = {title} | accessdate=23. 4. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20070807083309/http://www.astrobio.net/news/article311.html |archive-date=7. 8. 2007 |dead-url=bot: unknown }} :: Astrobiology Magazine</ref><ref>Geoffrey A. Landis {{Cite web|url=http://gltrs.grc.nasa.gov/reports/2003/TM-2003-212310.pdf | title = {title} | accessdate=23. 4. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110807004311/http://gltrs.grc.nasa.gov/reports/2003/TM-2003-212310.pdf |archive-date=7. 8. 2011 |url-status=dead }}</ref>
 
Брзине ветрова на Венери могу да се директно мере једино у горњим слојевима тропосфере, на висинама између 60 и 70 km, што одговара горњим границама облака.<ref name=Markiewicz2007>{{cite journal|last=Markiewicz| first = W.J.| title = Morphology and dynamics of the upper cloud layer of Venus| journal = Nature|year=2007| volume = 450| doi = 10.1038/nature06320| bibcode=2007Natur.450..633M| pmid = 18046394| issue = 7170|author2 = Titov, D.V.| last3=Limaye| first3 = S.S.| last4=Keller| first4 = H. U.| last5=Ignatiev| first5 = N.| last6=Jaumann| first6 = R.| last7=Thomas| first7 = N.| last8=Michalik| first8 = H.| last9=Moissl| first9 = R.|pages=633-636}}</ref> Кретање облака обично се посматра у ултраљубичастом делу спектра где су контрасти између облака најинтензивнији.<ref name=Markiewicz2007/> Брзине ветрова на том нивоу су око 100 ± 10 м/с на географским ширинама испод 50°. Ветрови на Венери се крећу у [[ретроградно и директно кретање|ретроградном смеру]] пошто дувају у истом ретроградном правцу њене ротације.<ref name=Markiewicz2007/> Брзине ветрова се нагло смањују идући ка вишим географским ширинама, и на половима достижу вредности нула. Како се ветрови крећу знатно брже од брзина ротације планете ствара се ефекат такозване ''супер ротације атмосфере'', што значи да ваздушне струје обиђу пуни круг око планете много пре него што се изврши једна пуна ротација.<ref name=Landis2002>{{cite conference|url=http://gltrs.grc.nasa.gov/reports/2002/TM-2002-211467.pdf| title = Atmospheric Flight on Venus| format = PDF| first = Geoffrey A.| last=Landis| last2=Colozza| first2 = Anthony|author3 last3 = LaMarre, | first3 = Christopher M. | conference = 40th Aerospace Sciences Meeting and Exhibit sponsored by the American Institute of Aeronautics and Astronautics| place = Reno, Nevada, January 14–17, 2002| booktitle = Proceedings|pages=IAC–02–Q.4.2.03, AIAA-2002-0819, AIAA0| issue = 5| accessdate=25. 4. 2014| archiveurl = https://web.archive.org/web/20111016143148/http://gltrs.grc.nasa.gov/reports/2002/TM-2002-211467.pdf| archivedate=16. 10. 2011|url-status=dead}}</ref> Ветрови се одликују и јаким вертикалним градијентом, односно у зони тропосфере им опадају брзине са висином за 3 м/с на сваки километар висине,<ref name=Svedhem2007/> тако да су брзине на површини знатно мање него на Земљи и износе у просеку од 0,3 до 0,1 м/с. Иако су ово веома мале брзине, ипак су због велике густине атмосфере довољне за покретање прашине и мањих стена по површини.<ref name=Basilevsky2003/><ref name=Moskin>{{cite journal|last=Moshkin| first = B.E.|author2 = Ekonomov, A.P. |author3 = Golovin Iu.M.|year=1979| title = Dust on the surface of Venus| journal = Kosmicheskie Issledovaniia (Cosmic Research)| volume = 17| bibcode=1979KosIs..17..280M |pages=280-285}}</ref>
 
=== Горња атмосфера и јоносфера ===
Ред 220:
| doi = 10.1016/0019-1035(69)90068-2| bibcode = 1969Icar...11..356G}}</ref><ref name=apj2_230_L123>{{Cite journal|last=Shapiro| first=I. I. | last2=Campbell| first2=D. B. | last3=de Campli | first3=W. M. | title=Nonresonance rotation of Venus | journal=Astrophysical Journal, Part 2 – Letters to the Editor | volume=230 |pages=L123–L126 |date=June 1979 | doi=10.1086/182975 | bibcode=1979ApJ...230L.123S }}</ref>
 
Венера нема [[природни сателит|природних сателита]]<ref name="icarus202">{{cite journal|last=Sheppard|first=Scott S.|author2 last2 = Trujillo, | first2 = Chadwick A. | title = A survey for satellites of Venus| journal = Icarus| volume = 202| issue = 1|date=July 2009|pages=12-16
| doi = 10.1016/j.icarus.2009.02.008| bibcode = 2009Icar..202...12S| arxiv = 0906.2781 }}</ref> док је [[астероид]] -{[[2002 VE68]]}- чија орбита врши транзит преко Венерине орбите означен као [[квазисателит|квази-сателит]].<ref>{{cite journal|author=Mikkola, S. |author2 = Brasser, R. |author3 = Wiegert, P. |author4 = Innanen, K. | title = Asteroid 2002 VE68, a quasi-satellite of Venus| journal = Monthly Notices of the Royal Astronomical Society| volume = 351| issue = 3|pages=L63|date=July 2004| doi=10.1111/j.1365-2966.2004.07994.x| bibcode=2004MNRAS.351L..63M}}</ref><ref>{{cite journal|author=de la Fuente Marcos, C.; de la Fuente Marcos, R. | lastauthoramp = yes | title = On the dynamical evolution of 2002 VE68| journal = Monthly Notices of the Royal Astronomical Society| volume=427| issue=1|date=November 2012| doi = 10.1111/j.1365-2966.2012.21936.x| bibcode = 2012MNRAS.427..728D| arxiv = 1208.4444 |pages=728}}</ref> Коорбиталне орбите имају још и сателити -{[[2001 CK32]]}- и -{[[2012 XE133]]}-.<ref name=dynamics>{{Cite journal|title=Asteroid 2012 XE133, a transient companion to Venus | first = C. | last=de la Fuente Marcos|author2 = de la Fuente Marcos, R. | journal = Monthly Notices of the Royal Astronomical Society| volume = 432| issue = 2| doi = 10.1093/mnras/stt454| url = http://adsabs.harvard.edu/doi/10.1093/mnras/stt454| arxiv = 1303.3705 | bibcode = 2013MNRAS.432..886D |pages=886-893}}</ref>
 
Ред 253:
Постојање Венере као небеског тела познато је још од античких времена, иако се у почетку сматрало да је реч о два засебна небеска тела. [[вавилонија|Вавилонски]] астрономи су били први који су схватили да је реч о једном небеском телу, без обзира на то да ли је видљиво током сумрака или зоре. Докази тога налазе се на глиненој плочици из 1581. п. н. е, познатој као [[Амисадугина венерина плочица]], у којој се Венера означава као „светла краљица неба“.{{sfn|Waerden|1974|p=56}} На плочицама се такође налазе прецизни подаци о појављивању ове планете на хоризонту у периоду од 21 године. И [[античка Грчка|стари Грци]] су све до [[6. век п. н. е.|VI века пре нове ере]] и појаве [[питагора|Питагоре]] сматрали да је реч о два засебна небеска тела [[Луцифер|Фосфору]] или „јутарњој звезди“ и [[Хеспер]]у или „вечерњој звезди“.<ref>{{Cite book|author=Pliny the Elder| title = Natural History II:36–37| others = translated by John F. Healy| publisher = Penguin| location = Harmondsworth, Middlesex, UK|year=1991|pages=15-16}}</ref> [[Антички Рим|Стари Римљани]] су јутарњи аспект Венере означавали именом [[Луцифер]], а у вечерњем аспекту као Хеспер (оба термина су прилагођена из грчке митологије).
 
Венерини транзити преко сунчевог диска први пут су примећени године 1032. од стране персијског астронома [[Ибн Сина|Ибн Сине]] који је међу првима исправно закључио да је Венера много ближа Земљи од Сунца.<ref name=Goldstein>{{cite journal|title=Theory and Observation in Medieval Astronomy| first = Bernard R.| last=Goldstein| journal = Isis journal| volume = 63| issue = 1|date=March 1972| publisher = University of Chicago Press|pages=39-47[44]| doi = 10.1086/350839}}</ref><ref name=S-Ragep>{{cite encyclopedia|title=Ibn Sīnā: Abū ʿAlī al‐Ḥusayn ibn ʿAbdallāh ibn Sīnā| last=Ragep| first = Sally P.| editor-last = Hockey | editor-first = Thomas Hockey| encyclopedia = The Biographical Encyclopedia of Astronomers| publisher = Springer Science+Business Media|year=2007|pages=570-572}}</ref> У [[12. век|XII веку]] астроном из [[Ал Андалуз|Ал-Андалуза]] [[Ибн Баџа]] приметио је својевремено две тамне тачке на површини Сунца које су читав век касније означене као транзити [[Меркур]]а и Венере.<ref>{{Cite book|title=History of oriental astronomy: proceedings of the joint discussion-17 at the 23rd General Assembly of the International Astronomical Union, organised by the Commission 41 (History of Astronomy), held in Kyoto, August 25–26, 1997|author = S. M. Razaullah Ansari| publisher = Springer Science+Business Media|year=2002|isbn=978-1-4020-0657-9|pages=137}}</ref> Венерине транзите такође је проучавао и [[енглеска|енглески]] астроном [[Џеремаја Хорокс]] који је заједно са [[Вилијам Кребтри|Вилијамом Кребтријем]] утврдио транзит Венере од 4. децембра 1639. године.<ref name="Kollerstrom">{{cite web|url=http://www.dioi.org/kn/IAUVenus-Transit.pdf | title = William Crabtree's Venus transit observation | last=Kollerstrom| first = Nicholas |year=2004| work = Proceedings IAU Colloquium No. 196, 2004 | publisher = International Astronomical Union | accessdate=10. 5. 2012.}}</ref>
 
[[Датотека:Phases-of-Venus.svg|мини|лево|250п|Графички приказ [[венерине мене|Венериних мена]]. Плави објект је Земља.]]
Ред 303:
 
Још 4 лендера из [[Програм Венера|Програма Венера]] упућена су ка површини ове планете у наредне 4 године, а сонде Венера-11 и Венера-12 су снимиле постојање јаких [[олуја са грмљавином|грмљавинских олуја]]<ref name="mitchell_4">{{cite web|last=Mitchell| first = Don|year=2003| work = The Soviet Exploration of Venus| title = Drilling into the Surface of Venus| url = http://www.mentallandscape.com/V_Venera11.htm
| accessdate=27. 12. 2007.}}</ref> док су лендери Венера-13 и Венера-14 (успешно се спустили 1. и 5. маја 1982. г.) послали прве фотографије Венерине површине у боји. Све четири мисије су за спуштање у горњим деловима атмосфере користили падобране, којих би се ослободили на висинама од око 50 km даље користивши велику густину атмосфере и трење које кретање кроз њу производи за успешно „меко слетање“. Обе сонде су анализирале површинске узорке земљишта [[спектрометар]]ском рендгенском флуоресцентном методом.<ref name="mitchell_4" /> Програм Венера окончан је у октобру 1983. након што су сонде [[Венера-15]] и [[Венера-16]] остале у орбити око Венере са циљем детаљнијег мапирања површинских делова.<ref>{{Cite book|last=Greeley| first = Ronald|author2 last2 = Batson, | first2 = Raymond M. |year=2007| title = Planetary Mapping|publisher = Cambridge University Press|isbn=978-0-521-03373-2| url = https://books.google.com/?id=ztodv66A1VsC&pg=PA47| accessdate=19. 7. 2009.|pages=47}}</ref>
 
[[Датотека:Venus2 mag big.png|мини|лево|250п|Резултати радарског снимања површине Венере са сонде [[Магелан (свемирска сонда)|Магелан]] (у прилагођеној боји).]]
Ред 310:
| issue = 4744| jstor = 1696342| bibcode = 1986Sci...231.1407S }}</ref>
 
Почетна осматрања планете Венере са површине Земље дала су само наслутити евентуалне форме рељефа ове планете, а до прецизнијих података дошло се тек након радарских мапирања са лендера и орбитера. Америчка сонда Магелан, лансирана [[4. мај]]а [[1989]]. била је прва специјализована мисија намењена топографском радарском мапирању површине ове планете.<ref name="jpl-magellan" /> Сонда је током мисије која је трајала око четири и по године путем радара снимила око 98% површине планете фотографијама високе резолуције и око 95% њеног магнетног поља.<ref>{{cite journal|last=Lyons|first=Daniel T.|author2 = Saunders, R. Stephen |author3 last3 = Griffith, | first3 = Douglas G. | title = The Magellan Venus mapping mission: Aerobraking operations| journal = Acta Astronautica| volume = 35 | issue = 9–11|date=May–June 1995| doi = 10.1016/0094-5765(95)00032-U|pages=669-676}}</ref> Сонда је по окончању мисије 1994. послата дубоко у атмосферу Венере са циљем да пре уништења измери њену густину.<ref>{{cite web|title=Magellan begins termination activities| work = JPL Universe|date=9. 9. 1994.| url = http://www2.jpl.nasa.gov/magellan/status940909.html| accessdate=30. 7. 2009.}}</ref>
 
Делимична снимања Венере извршиле су и сонде [[Касини—Хајгенс|Касини-Хајгенс]] и [[Галилео (свемирска сонда)|Галилео]] током њиховог пута ка спољашњим планетама.<ref>{{Cite book|first=Michel| last=Van Pelt|year=2006| title = Space invaders: how robotic spacecraft explore the Solar System| publisher = Springer|isbn=978-0-387-33232-1|pages=186-189}}</ref><ref>{{Cite book|last=Davis|first=Andrew M.|author2 last2 = Holland, | first2 = Heinrich D. |author3 last3 = Turekian, | first3 = Karl K. | title = Meteorites, comets, and planets| publisher = Elsevier|year=2005|isbn=978-0-08-044720-9|pages=489}}</ref>
 
=== Активне и предвиђене мисије ===
Ред 456:
{{refbegin|2}}
* {{Cite book| ref=harv|author = Feldman, M. S. |author2 = Ferrara, L. A. |author3 = Havenstein, P. L. |author4 = Volonte, J. E. |author5 = Whipple, P. H. | title = Manned Venus Flyby, February 1, 1967|publisher = Bellcomm, Inc | url = http://devin.com/cruft/19790072165_1979072165.pdf| format = PDF|year=1967}}
* {{Cite book| ref=harv|author last = Davis, | first = Andrew M. |author2 last2 = Holland, | first2 = Heinrich D. |author3 last3 = Turekian, | first3 = Karl K. | title = Meteorites, comets, and planets| publisher = Elsevier|year=2005|isbn=978-0-08-044720-9|pages=489}}
* {{Cite book| ref=harv| first = Michel| last=Van Pelt|year=2006| title = Space invaders: how robotic spacecraft explore the Solar System| publisher = Springer|isbn=978-0-387-33232-1|pages=186-189}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Greeley| first = Ronald|author2 last2 = Batson, | first2 = Raymond M. |year=2007| title = Planetary Mapping| publisher = Cambridge University Press|isbn=978-0-521-03373-2| url = https://books.google.com/?id=ztodv66A1VsC&pg=PA47|pages=47}}
* {{Cite book| ref=harv| title = History of oriental astronomy: proceedings of the joint discussion-17 at the 23rd General Assembly of the International Astronomical Union, organised by the Commission 41 (History of Astronomy), held in Kyoto, August 25–26, 1997|author = S. M. Razaullah Ansari| publisher = Springer Science+Business Media|year=2002|isbn=978-1-4020-0657-9|pages=137}}
* {{Cite book| ref=harv|author = Pliny the Elder| title = Natural History II:36–37| others = translated by John F. Healy| publisher = Penguin| location = Harmondsworth, Middlesex, UK|year=1991|pages=15-16}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Waerden| first = Bartel|year=1974| url=https://books.google.com/books?id=S_T6Pt2qZ5YC| title=Science awakening II: the birth of astronomy| publisher=Springer |isbn=978-90-01-93103-2|pages=56}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Lakatos| first = Imre| last2=Worrall| first2 = John| last3=Currie| first3 = Gregory| editor1editor-last1 = Worrall, | editor-first1 = John | editor2editor-last2 = Currie, | editor-first2 = Gregory |year=1980| title=The Methodology of Scientific Research Programmes| publisher=Cambridge University Press|isbn=978-0-521-28031-0|pages=186}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Bakich| first = Michael E.|year=2000| title = The Cambridge planetary handbook| publisher = Cambridge University Press|isbn=978-0-521-63280-5|pages=50}}
* {{Cite book| ref=harv| title = Geochemistry of Surface-Atmosphere Interactions on Venus (Venus II: Geology, Geophysics, Atmosphere, and Solar Wind Environment)|author = Fegley, B. |display-authors=etal |isbn=978-0-8165-1830-2 | publisher = University of Arizona Press|year=1997}}
Ред 471:
* {{Cite book| ref=harv| title = The Planetary System| last=Morrison| first = David|year=2003| publisher = Benjamin Cummings|isbn=978-0-8053-8734-6|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|author = Lopes, Rosaly M. C. |author2 = Gregg, Tracy K. P. | title = Volcanic worlds: exploring the Solar System's volcanoes | publisher = Springer|year=2004|isbn=978-3-540-00431-8|pages=61}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Faure| first = Gunter|author2 last2 = Mensing, | first2 = Teresa M. |year=2007| title = Introduction to planetary science: the geological perspective | series = Springer eBook collection| publisher = Springer|isbn=978-1-4020-5233-0|pages=201}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Karttunen| first = Hannu|author2 = Kroger, P. |author3 = Oja, H. |author4 = Poutanen, M. |author5 = Donner, K. J. | title = Fundamental Astronomy| publisher = Springer|year=2007|isbn=978-3-540-34143-7|pages=162}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Frankel| first = Charles|year=1996| title = Volcanoes of the Solar System| publisher = Cambridge University Press|isbn=978-0-521-47770-3|pages=}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Венера”