Српскохрватски језик — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м razne izmene; козметичке измене |
|||
Ред 40:
{{legend|#88C4FF|Подручја где је српскохрватски језик већински (2005)}}</div>
}}
'''Српскохрватски језик''' (према [[ISO]] класификацији '''српскохрватски макројезик''')<ref>[https://iso639-3.sil.org/code/hbs ISO 639-3: Serbo-Croatian is a macrolanguage]</ref> је вишезначни [[лингвистика|лингвистички]] термин, који се према различитим класификацијама [[јужнословенски језици|јужнословенских језика]] користио за означавање посебног [[дијасистем]]ског или ''макројезичког'' склопа, у који поред [[српски језик|српског]] и [[хрватски језик|хрватског]] језика спадају и данашњи [[бошњачки језик|бошњачки]] и [[црногорски језик|црногорски]] језик. Термин је скован у 19. веку, а усвојили су га лингвисти који су се залагали за стварање јединственог књижевног језика на српско-хрватским просторима.{{sfn|Ивић|1991|p=}}
Током знатног дела 20. века, појам ''српскохрватски језик'' (односно ''хрватскосрпски језик'') употребљаван је као назив за [[званични језик]] у бившој [[Југославија|Југославији]] и њеним федералним јединицама: [[Србија|Србији]], [[Хрватска|Хрватској]], [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]] и [[Црна Гора|Црној Гори]]. Током тог раздобља, заједничке језичке особине су у поменутим срединама промовисане не само из лингвистичких, већ и из политичких разлога, уз умањивање и занемаривање значајних језичких разлика, што је након губљења политичке подршке у време [[распад Југославије|распада Југославије]] довело до коренитог редефинисања језичких односа у свим државама-наследницама. У савременој лингвистици постоје различита гледишта о природи српско-хрватско-бошњачко-црногорског [[дијасистем]]а, који неки лингвисти сматрају ''плурицентричним'' језиком са четири стандардизована [[варијетет (лингвистика)|варијетета]], док га други класификују као ''макројезик'', који је састоји од четири сродна, али посебна језика.
Ред 59:
== Питање опсега ==
{{Јужнословенски језици}}
Већ током 19. века, пред српске и хрватске лингвисте који су се залагали за стварање јединственог књижевног језика заснованог на [[штокавско наречје|штокавском наречју]], поставила су се три посебна питања, од којих се прво односило на статус [[чакавско наречје|чакавског]], друго на статус [[кајкавско наречје|кајкавског]], а треће на однос према [[словеначки|словеначком]] језику. Пошто целовитост српско-хрватског језичког склопа у смислу обухватања свих Хрвата није могла бити остварена без укључивања не само чакавског, већ и кајкавског, тим поводом се прешло преко лингвистичких показатеља, који су сведочили да је кајкавски знатно ближи словеначком но штокавском.{{sfn|Zajc|2008|p=}}
Корак даље је учињен након [[стварање Југославије|стварања Југославије]] (1918), када је извршен покушај условног укључивања словеначког језика у заједнички "српско-хрватско-словеначки" склоп, уз позивање на претходно укључивање кајкавског у српско-хрватски склоп. Већ приликом доношења [[Видовдански устав|Видовданског устава]] (1921) у члану 3. је званично прописано: "''Службени језик Краљевине је српско-хрватски-словеначки''". Иста одредба је задржана и у [[Устав Краљевине Југославије|Уставу Краљевине Југославије]] из 1931. године.{{sfn|Димић|1997|p=382}}
На питање, због чега се кајкавски укључује, а словеначки искључује из заједничког језичког склопа, поборници заједничког језика никада нису успевали да пруже одговор који би био заснован на лингвистичким критерујумима, тако да је то питање заобиђено и приликом доношења [[Декларација о заједничком језику|Декларације о заједничком језику]] (2017). Међу поборницима заједничког српско-хрватско-бошњачко-црногорског језика построји струја која се залаже за свођење језичког опсега на штокавско наречје, што се у хрватској средини доживљава као покушај разбијања хрватског језичког корпуса, који укључује чакавски и кајкавски. Сва ова питања су предмет честих расправа, не само међу лингвистима, већ и у широј јавости.<ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/149559/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%85%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%BD%D0%B8-%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B8-%D0%BD%D0%B8-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B8-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA Политика (2010): Српскохрватски није ни народни ни књижевни српски језик]</ref>
Ред 115:
== Види још ==
{{
{{interwiki| code = sh}}
* [[Граматика српскохрватског језика]]
Ред 128:
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Alexander|first=Ronelle|title=Bosnian, Croatian, Serbian, a Grammar: With Sociolinguistic Commentary|year=2006|location=Madison|publisher=University of Wisconsin Press|url=https://books.google.com/books?id=6HTdZ5rxJ-cC}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Alexander|first=Ronelle|chapter=Language and Identity: The Fate of Serbo-Croatian|title=Entangled Histories of the Balkans|year=2013|volume=1|location=Leiden & Boston|publisher=Brill|pages=341-417|url=https://books.google.com/books?id=FGmJqMflYgoC}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Greenberg|first=Robert D.|title=In the Aftermath of Yugoslavia's Collapse: The Politics of Language Death and Language Birth|journal=International Politics|year=1999|volume=36|issue=2|pages=141–158}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Greenberg|first=Robert D.|title=Language and Identity in the Balkans: Serbo-Croatian and its Disintegration|year=2004|edition=1.|location=New York|publisher=Oxford University Press|url=https://books.google.com/books?id=_lNjHgr3QioC}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Greenberg|first=Robert D.|title=Language and Identity in the Balkans: Serbo-Croatian and its Disintegration|year=2008|edition=2. допуњено|location=New York|publisher=Oxford University Press|url=https://books.google.com/books?id=31ELAQAAMAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Greenberg|first=Robert D.|chapter=Language, Religion, and Nationalism: The Case of the Former Serbo-Croatian|title=Typen slavischer Standardsprachen: Theoretische, methodische und empirische Zugaenge|year=2013|location=Wiesbaden|publisher=Harrassowitz Verlag|pages=217-231|url=https://books.google.com/books?id=XGUFngEACAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Димић|first=Љубодраг|authorlink=Љубодраг Димић|title=Културна политика у Краљевини Југославији 1918-1941|volume=3|year=1997|location=Београд|publisher=Стубови културе|url=https://books.google.com/books?id=RunnAAAAIAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Zajc|first=Marko|title=Gdje slovensko prestaje, a hrvatsko počinje: Slovensko-hrvatska granica u 19. i početkom 20. stoljeća|year=2008|location=Zagreb|publisher=Srednja Europa|url=https://books.google.com/books?id=g1gtAQAAIAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Ивић|first=Павле|autorlink=Павле Ивић|title=Дијалектологија српскохрватског језика: Увод и штокавско наречје|edition=1.|year=1956|location=Нови Сад|publisher=Матица српска|url=https://books.google.com/books?id=ROQbAAAAIAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Ивић|first=Павле|autorlink=Павле Ивић|title=Из историје српскохрватског језика|year=1991|location=Ниш|publisher=Просвета|url=https://books.google.com/books?id=P5piAAAAMAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Ивић|first=Павле|autorlink=Павле Ивић|title=Из српскохрватске дијалектологије|year=1991|location=Ниш|publisher=Просвета|url=https://books.google.com/books?id=h7JiAAAAMAAJ}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Ковачевић|first=Милош|authorlink=Милош Ковачевић (лингвиста)|title=Незатворена питања српскога језика|journal=Октоих: Часопис Одјељења за српски језик и књижевност Матице српске - Друштва чланова у Црној Гори|year=2011|volume=1|issue=1-2|pages=45-54|url=https://maticasrpskacg.org/wp-content/uploads/2018/07/%D0%9E%D0%9A%D0%A2%D0%9E%D0%98%D0%A5-1-2-2011.-pdf.pdf}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Kordić|first=Snježana|title=Jezik i nacionalizam|year=2010|location=Zagreb|publisher=Durieux|url=http://bib.irb.hr/datoteka/475567.Jezik_i_nacionalizam.pdf}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Стевановић|first=Михаило|authorlink=Михаило Стевановић|title=Око назива нашег језика|journal=Наш језик|year=1953|volume=4|issue=9-10|pages=316-322|url=http://dais.sanu.ac.rs/bitstream/handle/123456789/1275/NJ%204%20%281953%29.pdf}}
* {{Cite book| ref=harv|
* {{Cite book| ref=harv|
{{refend}}
Ред 154:
{{нормативна контрола}}
[[Категорија:Српскохрватски језик| ]]
| |||