Властеличићи — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene; козметичке измене
Ред 1:
'''Властеличићи''' су били ниже [[племство]] у [[Историја Србије у средњем веку|средњовековној Србији]] и [[Историја Босне у средњем веку|Босни]]. То је деминутив од речи властел ([[Теодор Тарановски]]), дословно "син малога властелина" ([[Константин Јиречек]]).
 
== Значење ==
Властеличић је реч претежно службених докумената. Не налази се у животописима српских владара, а изоставља се и у неким каснијим преписима [[Душанов законик|Душановог законика]]. Реч "властеличић" први пут се јавља у повељи краља [[Драгутин Немањић|Драгутина]] (''мшост створи краљевство ми властеличићима дубровачким''). Ту се односи на [[Дубровачка република|дубровачке]] трговце. Дакле, реч је потекла из канцеларије [[Немањићи|Немањића]]. [[Михаило Динић]] је доказао да се исти израз користи понекад и за [[Властела|властелу]] и за [[пучани|пучане]]. Понекад се изједначава властела и властеличићи. [[Пуљко Болкачевић|Пуљка Болкачевића]] из Драчевице цар [[Душан Силни]]у размаку од пет дана у писмима упућеним Дубровчанима назива и властелином и властеличићем.
 
== Положај властеличића ==
Као друштвени слој, властеличиће је установио Душанов законик. Према Законику, властеличићи се налазе између велике властеле и [[себри|себара]]. Подела друштва на велику властелу, средње људе и себре, из доба краља Милутина, потврђена је 152. чланом Душановог законика. Правни положај властеличића не разликује се од правног положаја властеле (чланови 39, 55, 75, 142, 144 и 173. Душановог законика). Законодавац за исте преступе предвиђа исте казне. Изузетак је 50. члан Законика: Властелин који опсује и осрамоти властеличића да плати 100 [[Српски перпер|перпера]], и властеличић, ако опсује властелина, да плати 100 перпера и да се бије штаповима.
 
И властеличићима, као и властели, цар даје на управу земље и градове, као и [[баштиник|баштинске]] исправе. Властеличићи су поседовали села. [[Манастир Светих Арханђела|Манастиру Светих Арханђела]] код Призрена Душан је приложио властеличића [[Новак Пеција|Новака Пецију]], заједно са дворовима, виноградима, њивама и млиновима. Истом манастиру је своје баштинско село приложио Душанов властеличић [[Никола Утоличић]]. Властеличићу [[Иванко Пробиштитовић|Иванку Пробиштитовићу]] Душан је у Баштину потврдио људе и земље купљене у Штипу и околини, укључујући и цркву коју је Иванко подигао. Властеличића Вукшу, цар Урош је послао у Свети Срђ, да штити дубровачке трговце.
Ред 11:
У држави Немањића властеличићи су потицали из друштвеног слоја војника ([[Житије Светог Симеона (Стефан Немањић)|Житије Светог Симеона]] од [[Стефан Немањић|Стефана Немањића]]), односно малих бољара ([[Житије Светог Симеона (Свети Сава)|Житије Светог Симеона]] од [[Сава Немањић|Саве Немањића]]). Као властеличиће, Душанов законик поред Срба региструје и Грке и [[Саси|Сасе]]. Назив властеличић проширио се и на западне крајеве. Од крунисања [[Твртко I|Твртка I]] за краља, он се усталио и одомаћио у средњовековној Босни, а преко Босне доспео у Пољички статут. Друштвену подлогу властеле и властеличића у средњовековној Босни чинили су баштићи и дедићи, односно сви слободни људи на својој земљи.
 
== Извори ==
* {{Cite book| ref=harv|editor-last1last=Ћирковић|editor-first1first=Сима|editor-link1=Сима Ћирковић|editor-last2=Михаљчић|editor-first2=Раде|editor-link2=Раде Михаљчић|title=Лексикон српског средњег века (The Lexicon of Serbian Middle Ages)|year=1999|location=Београд|publisher=Knowledge|url=https://books.google.com/books?id=AypYAAAAMAAJ}}
 
[[Категорија:Свакодневни живот у средњовековној Србији]]